“Ako muškarac pije više od 4 pića dnevno ili preko 15 pića nedeljno, a žena 3 pića dnevno i preko 7 pića nedeljno reč je o alkoholizmu…”
Milica Aleksić
“Susretala sam se sa pacijentima lečenim od narkomanije koji su imali uspešan, ali ni malo lak oporavak. Prošli su ozbiljne životne i zdravstvene krize, ali uz stručnu pomoć, pomoć i podršku porodice, uz ličnu želju i motivaciju za vraćanjem u redovne tokove života uspeli su da pobede zavisnost. Sada uz adekvatnu terapiju su oni porodični ljudi, poslovno sposobni, socijalno funkcionalni i ponovno društveno integrisani.”
“Osobine ličnosti koje možemo povezati sa patološkim kockanjem su traženje kratkoročnog uzbuđenja i senzacije, visok nivo neizvesnosti, stalni osećaj napetosti, teškoće u kontroli nagona, odlučnost bez razmišljanja. Kockanje je često i beg od stvarnosti, od problema, od depresije i anksioznosti.”
“Najsnažnija zavisnost je zavisnost od opijata, odnosno heroina koji stvara neopisivo jaku i tešku fizičku zavisnost što je posledica apstinencijalne krize koja uključuje fizičku i psihičku bol, a to podrazumeva, bol u mišićima, nesanicu, povraćanje, depresiju, anksioznost. Važno je napomenuti i veliki rizik od smrti usled overdoze (predoziranja), što se dešava onda kada osoba uzima više droge nego što telo može da podnese, ali je i važno istaći i visoku stopu recidiva, čak i nakon višegodišnjeg lečenja, tretmana i rehabilitacije”- kaže Milica Aleksić, spec. edukator i rehabilitator za bolesti zavisnosti.
Depresija i zavisnost od opijata
U okviru svog diplomskog rada Milica Aleksić je istraživala depresivnost kod zavisnika od opijata, fokusirajući se na pitanje da li depresija prethodi zloupotrebi opijata ili nastaje kao njena posledica. Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan.
-Istraživanje koje sam sprovela 2014. godine trebalo je da nam da odgovori na pitanja da li klinički deo uzorka ima statistički značajno viši skor na skali depresivne strukture ličnosti, kao i zavisnici od opijata (heroina) sa težim problemom zavisnosti. Rezultati su ukazali da postoji statistički značajna razlika između nekliničkih ispitanika i kliničkog dela uzorka na skali depresivne strukture ličnosti. Zavisnici od opijata imaju izraženija obeležja depresivne strukture ličnosti. Ovi rezultati su značajni za dijagnostiku i planiranje tretmana lečenja. Ovde govorimo o prisustvu dualnog poremećaja i neophodnosti da se oba tretiraju jer je prisutan povećan rizik od suicida.
Veoma često se bolesti zavisnosti smatraju neizlečivim, pa tako kada osoba jednom dobije etiketu zavisnika ona mu ostaje za ceo život, ali Milica kaže da ne mora uvek da bude tako.
-Susretala sam se sa pacijentima koji su imali itekako uspešan, ali ni malo lak oporavak. Prošli su ozbiljne životne i zdravstvene krize, ali uz stručnu pomoć, pomoć i podršku porodice, uz ličnu želju i motivaciju za vraćanjem u redovne tokove života uspeli su da pobede zavisnost. Sada uz adekvatnu terapiju su oni porodični ljudi, poslovno sposobni, socijalno funkcionalni i ponovno društveno integrisani.
Kako se zabavlja vaše dete, a kako vi?
Roditelji bi, kako bi sprečili zavisnosti kod dece, trebalo da grade zdrave temelje od najranijeg detinjstva deteta, da prate njegov rast i razvoj koji će biti utemeljen na uzajamnom poverenju, na zdravim oblicima ponašanja, napominje Milica, ali i podseća na dva faktora rizika – rizični i protektivni.
-Naš zadatak je da jačamo protektivne odnosno zaštitne faktore, a da slabimo ili ako je moguće u potpunosti otklonimo rizične faktore koji mogu direktno da nas dovedu u problem. Živimo u doba u kojem je sve veoma lako dostupno, mnogo toga izgleda vrlo zavodljivo, a pri tom nam „pomaže“ u svakodnevnom funkcionisanju. Na primer: damo detetu telefon da igra igrice kako bismo popili kafu sa drugaricom, imali smo težak dan valjalo bi popiti koju da se malo opustimo, dosadno nam je trenutno- društvene mreže su tu. Ljudi ovo na žalost ne vide kao problem, naročito ako žive u društvu gde je to apsolutno prihvatljivo. Zato je važno naći balans između zabave i stvarnog života. Realnost nam govori da je 12% mladih (dece uzrasta od 11 do 15 godina) u riziku od problematičnog ponašanja. Srbija spada u jednu od država sa najvećom stopom mladih u riziku. Svest o ozbiljnosti situacije na žalost nije na nivou na kom bi trebala da bude.
Ko je alkoholičar, kakve osobe su sklone kockanju?
Osoba može da pije alkohol, ali da to nužno ne znači da je alkoholičar. Ipak, postoje neki parametri i ponašanja koji ukazuju na to da osoba može postati zavisna od alkohola.
– Da bi se dijagnostikovao alkoholizam kod neke osobe potrebno je da ispuni samo jedan od kriterijuma i to: da ima psihičku i fizičku zavisnost, progresiju somatskih, psihijatrijskih i neuroloških komplikacija, gubitak kontrole nad konzumiranjem pića, nemogućnost apstitencije. Ako govorimo o količini alkohola onda bi to bilo više od 4 pića dnevno ili preko 15 pića nedeljno za muškarce, dok je za žene to 3 pića dnevno i preko 7 pića nedeljno.
Milica Aleksić kaže da ne postoji “tip” porodice u kojoj su njeni članovi više u riziku od narkomanije ili nekog oblika zavisnosti.
-Svaka porodica može da se suoči sa ovakvim problemom, da jedan njen član krene putem npr. narkomanije. Ne postoji definisan „tip porodice“, ali ono što želim da naglasim jesu faktori rizika (zavisnost u porodici koja je već prisutna, nasilje, nedostatak bliskosti, ignorisanje dečijih emocionalnih potreba, nedostatak empatije i granica, nekontrolisano ponašanje, osećaj “da nisam dovoljno vredan”, uticaj sredine, traume, hronične svađe i neslaganja u porodici). Osoba može da se upusti u svet kocke i kada dolazi iz stabilne i funkcionalne porodice, a razlog tome je što smo svi mi različite ličnosti. To nas dalje vodi u saznanje da nećemo svi isto emocionalno reagovati na životne situacije. Osobine ličnosti koje možemo povezati sa patološkim kockanjem jesu: traženje kartkoročnog uzbuđenja i senzacije, visok nivo neizvesnosti, stalni osećaj napetosti, teškoće u kontroli nagona, odlučnost bez razmišljanja. Kockanje je često i beg od stvarnosti, od problema, od depresije i anksioznosti- objašnjava Milica Aleksić.
Važna uloga porodice
Zavisnici koji imaju najveće šanse za izlečenje su oni koji su priznali i prihvatili da postoji problem i koji su spremni na ceo jedan set životnih promena, napominje Milica Aleksić.
– Ono što je neophodno da osoba poseduje kako bi došla do uspeha jeste da ima visoku motivaciju, izuzetno jaku podršku porodice i okoline, dobar i kvalitetan terapijski program i stručni nadzor. Svaka bolest zavisnosti je istovremeno i bolest cele porodice. Često čujemo da je najveći strah svakog roditelja da narkomanija ne uđe u njihov dom. Porodica ima presudnu ulogu u oporavku i procesu izlečenja. Konkretni postupci su: otvoreno razgovarati o problemu i priznati da je tu, komunikacija mora da bude otvorena, čvrsta, jasna, ali i smirena, postaviti realne granice i one koje su primenljive u datoj situaciji, potražiti stručnu pomoć i pružiti podršku kako bi kroz to porodica prošla zajedno. Porodica ne može da natera zavisnika da se leči, ali ono što može jeste da postavi okvire u kojima će osoba shvatiti da je to jedini prihvatljiv put kojim treba da krene. Najčešće greške koje porodice u strahu i očaju rade su skrivanje problema, ucenjivanje, pretnje, vikanje, svađe, vređanje, davanje novca, pokušaji da problem zavisnici reše sami, prihvatanje laži, „guranje pod tepih“… Ovim putem želim da se zahvalim BGonline- u na ukazanom poverenju i angažovanju o temi koja nije ni malo laka, a u našem društvu neophodna da se njome konstantno bavimo kako bismo probudili svest i ukazali na probleme koji nas na žalost okružuju.
Branka Gajić
Foto: privatna arhiva
Knjige “Večeras ne pijem” (cena 1890 din.), “Alkoholizam” (cena 800 din.), “Igre koje igraju narkomani” (cena 1760 din.), “U svetu gladnog duha” (cena 1499 din.) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Naš izbor knjiga možete pogledati na linku www.bgonline.rs/shop
