Verujete li da ste zaslužili svoj uspeh?
“Imposter sindromu su podložniji oni koji su u detinjstvu dobijali uslovljenu ljubav – nagrađivani samo kada su uspešni, tihi, dobri ili poslušni. Takođe, oni koji se stalno porede sa drugima i vezuju svoju vrednost za postignuće umesto za postojanje.”
Mia Popić
Imposter sindrom je duboko ukorenjen osećaj da nismo zaslužili sopstveni uspeh, da smo druge naveli da veruju da smo sposobniji, pametniji ili kompetentniji nego što zaista jesmo i da će se uskoro otkriti da to nije istina („Imala sam samo sreće,“ „Sigurno su me precenili.” ). Bez obzira na postignuća, osećaj unutrašnje sumnje ne jenjava.
Faktor sreće ili zaslužen uspeh?
Najčešće se javlja prilikom velikih životnih prelaza: promena posla, unapređenja, pokretanja sopstvenog biznisa, ulaska u roditeljstvo ili izlaska iz zone poznatog. Može se javiti i kada osoba uđe u novu socijalnu sredinu u kojoj oseća da mora da se dokaže iznova.
Koji su pokazatelji da imamo imposter sindrom?
• Neprestana potreba za dokazivanjem
• Osećaj da varamo druge u pogledu svojih sposobnosti
• Umesto radosti zbog uspeha – osećaj olakšanja što nas nisu “razotkrili”
• Perfekcionizam, prokrastinacija, izbegavanje izazova
• Umanjivanje svojih zasluga uz isticanje faktora sreće ili pomoći drugih
Uslovljena ljubav
Imposter sindromu su podložniji oni koji su u detinjstvu dobijali uslovljenu ljubav – nagrađivani samo kada su uspešni, tihi, dobri ili poslušni. Takođe, oni koji se stalno porede sa drugima i vezuju svoju vrednost za postignuće umesto za postojanje. U literaturi se opisuje pet tipova impostera koji na različite načine izražavaju ovu unutrašnju nesigurnost:
1. PERFEKCIONISTA – Fokusira se na greške umesto na postignuća. Veruje da svaka greška znači neuspeh i da mora sve da uradi savršeno da bi vredela
2. SUPER(WO)MAN – Ima potrebu da stalno radi više od drugih kako bi se dokazala. Oseća krivicu kada nije produktivna i uvek misli da ne daje dovoljno
3. PRIRODNI GENIJE – Veruje da uspeh treba da dolazi lako. Ako nešto zahteva trud, zaključuje da nije dovoljno pametna ili sposobna
4. SOLO BORAC (INDIVIDUALISTA) – Odbija pomoć jer veruje da bi traženje pomoći otkrilo njenu “nesposobnost”. Mora sve sama da postigne da bi dokazala svoju vrednost
5. EKSPERT – Nikad ne oseća da zna dovoljno. Stalno želi još jedan sertifikat, još jednu obuku. Ima osećaj da nije spremna dok ne prikupi “dovoljno znanja”.
Žene lideri se češće ovako osećaju
Imposter sindrom najčešće pogađa visoko sposobne, savesne i reflektivne osobe. Posebno je prisutan kod žena liderki koje su odrasle pod pritiskom rodnih stereotipa, kao i kod introvertnih muškaraca čiji kvaliteti ne odgovaraju tradicionalnoj slici uspešnog lidera. Mnogi klijenti dođu zbog iscrpljenosti, anksioznosti ili preterane samokritike, a tek tokom rada osvetlimo obrasce samoprocene koji ukazuju na imposter sindrom. Taj glas je često maskiran „skromnošću“ ili „odgovornošću“. Imposter sindrom se ne „leči” u klasičnom smislu, ali može da se utiša.
Koje su posledice imposter sindroma?
• Profesionalno sagorevanje zbog konstantne potrebe za dokazivanjem
• Odlaganje obaveza usled straha da rezultat neće biti savršen
• Nemogućnost uživanja u postignućima
• Narušeni odnosi jer ne verujemo kada nas neko pohvali ili voli
• Gubitak životne radosti i kreativnosti, jer sve postaje “mora” umesto “hoću”.
Neprekidno preispitivanje
Imposter sindrom se javlja i u ulozi roditelja, partnera, prijatelja… Osobe sa ovim sindromom stalno preispituju da li su dovoljno dobre i kao majke, kao partneri, kao ćerke, kao ljudi. Ljudi često osećaju da ne zaslužuju ljubav koju dobijaju, da će partner „shvatiti ko su zapravo“ i otići. Ponekad im je teško da prime kompliment, jer osećaju da se ono što drugi vide ne poklapa s njihovom unutrašnjom slikom o sebi. Ovi obrasci često vode ka prekomernom radu, unutrašnjoj iscrpljenosti i nemogućnosti da se uživa u sopstvenim postignućima. Prepoznavanje svog “tipa impostera” prvi je korak ka oslobađanju od rigidnih očekivanja i samosabotaže.
Mia Popić, psihološkinja i psihoterapeutkinja
Foto: Nebojša Babić
