DUGO JE TRAJAO NAŠ KRAJ (Tanja Banjanin)

Mnogo toga se promenilo u životu pevačice, pravnice i mame Tanje Banjanin tokom prethodnih godinu dana. Snimila je pop baladu „Ljubav se umorila“, po prvi put poželela da se tetovirala i to uradila, a nakon mnogo ličnih borbi, razmišljanja, neprospavanih noći i preispitivanja pre nekoliko meseci stavila je tačku i na svoj drugi brak, vezu u kojoj je provela proteklih petnaest godina.
Iza sebe Tanja danas ima dva braka. Nasmejala se na konstataciju da je svaki razvod po količini stresa i tuge koju sa sobom nosi “mala smrt” i šeretski dodala da je već dva puta “bila mrtva” ali i da se nakon svega oseća veoma dobro.
-Umem i ja da se zarozam kad me sve moje tuge stignu- iskrena je Tanja. -Posle prvog razvoda sam bila razbijena na sitne komade, kako psihički, tako i fizički. Moj tadašnji muž  je našao drugu, ja sam mu stvari spakovala u kese… Više od godinu dana mi bilo potrebno da izađem iz krize. U ovoj priči sa drugim mužem sve je bilo drugačije. Kod nas je taj naš kraj dugo trajao. Kad se odselio, shvatla sam do koje mere je taj brak mnogo pre svega toga bio ugašen. Otud  taj osećaj olakšanja kad je sve to bilo gotovo. Moj bivši suprug i ja smo se prvo zabavljali dve godine, pa se razdvojili na godinu dana, zatim ponovo spojili, venčali se i bili do prošle godine zajedno. To je u stvari 2.5 braka, malo li je? Mislim da u ljubavi nema pravila i da nisam pogrešila tad što sam mu se vratila, jer sam ga volela. To je meni najvažnije- ako se volimo da budemo zajedno.
Šta se dogodi kad se ljubav umori i koje se zablude najduže žive?
-Moja najveća zabuda je bila da mogu da se nosim sa njegovim manama koje su mi smetale u svakodnevnom funkcionisanju. Poverenje mi je na prvom mestu. Gubitak poverenja je strašan i teško popravljiv. Tokom poslednje faze braka imala sam ozbiljna preispitivanja i razgovore sa sobom. Ne kažem da sam idealna, imam svoje mane, ali sam u svemu jako iskrena. Promišljala sam, razmišljala, davala šanse svom braku. Sve bi kratko dobro funkcionisalo, a zatim bi sledilo razočaranje. Onda se nakupi mnogo toga i samo jednog dana kažeš: “Dosta.”
Kad si bila spremna za kraj?
-Kad sam shvatila da sam u braku sama. Mnogi imaju bezbroj izgovora za ostanak u lošem braku. Ja to nisam želela. Mislim da je za decu najbolje da imaju što zadovoljnijeg roditelja. Sigurno ne bi deca bila srećna da me gledaju nervoznu, džangrizavu, besnu, ćutljivu a ja sam i sama postala nezadovoljna i nesrećna. Takva nikome nisam bila potrebna.
Strah od nepoznatog mnoge ljude sprečava da naprave na tako velike korake i životne promene. Kako deci objasniti nove životne okolnosti?
-Sinu Novaku koji ima osam godina  sam rekla da svakako nije dobro kad se mama i tata svađaju, da smo se dogovorili da se raziđemo, da to nije ništa strašno i da će i ubuduće raditi sve što je voleo sa svojim tatom, samo što će nam organizacija života i vremena biti drugačija. Njih dvojica sad čak provode kvalitetnije zajedničko vreme. Sve je mnogo određenije i jasnije i Novaku će u svemu tome vremenom biti bolje, u to sam ubeđena. Staša je od pete godine živela sa svojim očuhom, a sad je velika devojka i otvoreno o svemu razgovaramo. Važno joj je da sam uvek tu za nju. Do te mere sam promišljala o svemu i toliko dugo je trajao taj naš kraj da kad se sve završilo više nisam imala o čemu da razmišljam.
Kad si prestala da tražiš objašnjenja i odgovore na pitanja o braku, vašem odnosu, emocijama?
-Više nismo bili srećni,to sam znala. Nismo se voleli, nestalo je poverenje. To je samo moglo da vodi u kraj. I nakon svega nema osvrtanja. Došao je dan kad sam mu rekla:”Ja sam s tobom završila.” Kap koja je prelila čašu bila je priča oko odlaska na svadbu momka iz mog benda. Muž nije hteo sa mnom da ide. Njemu uvek nešto ne odgovara, bilo da su to muzika, društvo ili hladna sarma. Ja na to gledam drugačije i ne idem tamo zbog muzike i da bih videla da li će torta kasniti. Nakon dugog ubeđivanja i rasprave konačno je rekao da će krenuti sa mnom, ali ja to više nisam želela. Tako je i bilo. Tad je nešto u meni puklo. Prišla sam mu i rekla mu da smo završili. Tako to bude inače u životu…. ljudi “pucaju” kad im se mnogo toga nakupi, pa deluje kao da ste rekli “kraj”zbog sitnice. Ali, posle svega i bez obzira na moja iskustva, verujem da ljubav ne mora da ima kraj i da može da traje čitav život. Pomirila sam se da mi se to nije desilo. Nije mi valjda suđeno, ne znam zašto je tako.
Svi se vremenom menjaju. Koliko ste se i u kom pravcu promenili tokom braka?
-Postala sam grublja, distanciranija. Nisam hladnija, ali delujem tako. Skeptičnija sam postala, a u odnosu na njega najviše. I finansijske krize su uticale na to da se udaljimo. Lako je da svi budemo divni i krasni kad je sve ok, ali treba takav biti i  kad je teško, da se volimo i u tom zlu. E, to nam nije išlo. Jeste egzistencijalni problem otežavajuća okolnost i u porodičnim odnosima, ali ne priznajem to kao razlog za kraj. Danas nemam strah za egzistenciju jer sam se sama nosila s tim i u braku. Tad su čak ti problemi bili veći jer nas je bilo više. Uvežbala sam se na tu temu u poslednjoj fazi braka.
Pesma “Ljubav se umorila” zvuči kao da je pisana baš za tebe?
-Nekako me je sama ta pesma pronašla u tom trenutku, pa je ispalo da pevam o svom životu.  Otpevala sam je u studiju pred razvod. Nisam plakala. Do tad sam već sve suze isplakala. Ne smem sebi ni da dozvolim da se mnogo zarozam i padnem jer moram da funkcionišem. Ja kad patim idem u provaliju, a dešava mi se ponekad  i to. Taj luksuz sebi ne priređujem često i ne prepuštam se takvim osećanjima pošto moram da ustanem i radim. Termini poput “raspuštenice” i “samohrane majke” me ne dotiču. Imam tu neku autističnu crtu da me potpuno ne zanima šta ko misli i kojim terminom će me nazvati. Dobro znam ko sam i šta sam, tu sam jaka kao zemlja.
Da li je za razvod potrebna hrabrost?
-Znam da mnogi nemaju hrabrost da naprave ovakve korake koliko god da im je loše tamo gde su trenutno. Veoma mi je važna podrška koju imam od moje mame koja mi je oduvek govorila da je uz mene šta god da uradim. Razvod ne doživljavam kao poraz. Zašto bi tako bilo kad prekineš nešto što ne valja. Treba dati sebi šansu da ideš dalje. Ja sam bila s mojim suprugom jer sam ga volela.
Šta predstavlja tetovaža na tvojoj ruci?
-To su početna slova imena mame, tate, brata i dece. Oni su mi sve na svetu. Dala sam sebi vremena da vidim da li je ideja o tetovaži  samo moj prolazni hir, pa sam to uradila tek mesec dana kasnije. Svi koji me dobro poznaju su bili u šoku jer je “tatoo” nespojiv sa mnom, ne samo zbog mojih godina, već i zato što nikad nisam bila tip žene koja bi imala tetovažu na sebi. Cela prethodna godina mi je protekla u specifičnim životnim problemima, posebnom emocionalnom stanju i verovatno je sve to uticalo na mene. Tetovaža je sad deo mene, ne krijem je i ne vidim razlog za to.
Uprkos tome što iza sebe imaš dva razvoda ti si od onih žena kojima je porodica sve na svetu?
-Tata mi je umro pre 23 godine i to sam jedva preživela. Umro je dan nakon moje svadbe. Imala sam u tom periodu utisak kao da mi organ po organ otkazuju. Mama Ljilja je žena zmaj, moja ogromna podrška, a naročito mi je pomogla u kriznim periodima. Brat Saša je moja sušta suprotnost. Mi smo dva različita sveta, ali se jako volimo i često “dokačimo”. Oboje smo temperamentni. On živi u Beogradu, ali trenutno radi u Africi. Deca, mama i brat su mi sve. Imam ja i prijatelje koje jako volim, ali sve se to ne može upoređivati. Ćerka Staša mi je nedavno rekla da sam cool mama i na to sam baš ponosna. Ne bih volela da sam neka koja je opterećuje i pored koje nije srećna.

Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković

PROČITAJTE INTERVJU SA TANJOM BANJANIN IZ 2015 :

Od ljubavi do zablude (Tanja Banjanin)

 

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: