Emocionalna detoksikacija odrasle dece i zbunjenih roditelja
Rane od verbalnog zlostavljanja su nevidljive. Modrice na telu brže zarastaju od povreda koje su nanete uvredama, pa tako modrice na duši veoma sporo zarastaju.
Mnogi roditelji ponekad svojoj deci kažu nešto negativno i to ne mora biti verbalno zlostavljanje, ali ako neko stalno kritikuje izgled, inteligenciju, sposobnost ili ljudsku vrednost deteta to onda jeste zlostavljanje, napominju autori knjige „Toksično vaspitanje“ (emocionalna detoksikacija odrasle dece i zbunjenih roditelja) psihoterapeutkinja Suzan Forvard i pisac i producent Kreg Bak.
Verbalni nasilnici uglavnom imaju dva stila komunikacije. Jedni otvoreno napadaju dete surovo ga degradirajući govoreći mu da je glupo, bezvredno, ružno ne obraćajući pažnju na osećanja deteta i bez svesti o posledicama ovih napada, kao i slike o sebi koje usled toga njihovo dete razvija. Drugi tip verbalnih nasilnika indirektno napada, koristeći sarkazam, ruganje, uvredljive nadimke, prikrivena ponižavanja i oni se neretko kriju iza fasade humora, pa nakon svih izgovorenih reči često kažu da su se samo šalili i da dete nema smisla za humor.
Šale koje nisu šale
Svi se ponekad šale na tuđ račun, ali su takve šale uglavnom relativno bezopasne. Ali, kod toksičnih roditelja učestalost, surovoist i tema pretvaraju te šale u zlostavljanje. Deca poveruju i internalizuju ono što im roditelji govore o njima. Kada roditelj stalno pravi šale na račun osetljivog deteta to je sadističko i destruktivno ponašanje.- objašnjavaju Suzan Forvard i Kreg Bak u knjizi „Toksično vaspitanje“ gde su izneli i mnogo istinitih životnih priča. U jednoj od njih autori pišu o razmišljanjima danas odrasle osobe koja je bila meta takvih očevih „šala“ što je rezultiralo time da svoje strahove i negativna očekivanja prenosi na druge, kroz život ide preosetljiv, sa osećajem neadekvatnosti, nepoverljiv, stidljiv, očekujući da će biti povređen i ponižen.
Toksični roditelji
Autori knjige „Toksično vaspitanje“ napominju da toksični roditelji postupaju iz dubokog nezadovoljstva svojim životom i straha od napuštanja, kao i da nezavisnost svoje dece osećaju kao gubitak sopstvenog dela tela.
„Kada odraste roditelju je sve važnije da drži konce koji dete čine zavisnim. Sve dok toksični roditelji mogu da nateraju odraslog sina ili ćerku da se osećaju kao deca zadržavaju kontrolu nad njima.“
Kontrolišući roditelji
Deca kontrolišućih roditelja često imaju vrlo nejasan osećaj identiteta i teško im je da sebe sagledaju kao bića odvojena od roditelja. Ne mogu da razlikuju svoje potrebe od potreba roditelja i osećaju se nemoćno.
„Svi roditelji kontrolišu decu dok ona ne steknu sposobnost da to sama čine. U normalnim porodicama ovaj prelaz se događa ubrzo nakon adolescencije. U toksičnim porodicama ovakvo zdravo razdvajanje se odlaže godinama ili zauvek. Može se desiti samo kada vi napravite promene koje će vam omogućiti da ovladate sopstvenim životom.“
U knjizi “Toksično vaspitanje” (Emocionalna detoksikacija odrasle dece i zbunjenih roditelja) naći ćete odgovore na pitanja:
• Kakve veze imaju vaši sadašnji problemi sa načinom na koji ste bili vaspitavani
• Kako se osloboditi uticaja prošlosti
• Kako da zaista zaživite svoj život, emocionalno odrastete
Knjigu “Toksično vaspitanje” po ceni od 1650 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
