Dugo se već govori o medijskoj pismenosti, političkoj pismenosti, umetničkoj pismenosti, tehničkoj, digitalnoj…
Psihološka pismenost (obuhvata i emocionalnu pismenost) je sposobnost i veština prepoznavanja i dubinskog razumevanja vlastitih i tuđih namera, stavova, sklonosti, motiva i emocija. Ona je složena sposobnost koja ima dve glavne komponente: emocionalnu (razumevanje intuicijom, saosećanjem ili “razumevanje srcem”) i kognitivnu komponentu (znanje, prepoznavanje, tumačenje i razumevanje razumom, “glavom”)
Zbog čega je važna psihološka pismenost?
Najkraće rečeno, nama je neophodna psihološka pismenost zato što smo mi ljudi stvoreni kao društvena bića, a za život u zajednici je to jedna od veoma važnih spodobnosti i veština ne samo za opstanak i adaptaciju, nego i za kvalitetan i dobar život. Antropolozi i evolucioni psiholozi sa dobrim argumentima, smatraju da se veliki mozak razvio kao “socijalni mozak” upravo zato što je razumevanje složenih međuljudskim odnosa, posebno u većim, heterogenim društvima postajalo sve složenije. Nije lako prepoznati i tačno imenovati čak ni svoje vlastite emocije (npr. da li nas je ponašanje prijatelja povredilo, naljutilo, razočaralo, rastužilo ili iznenadilo) i motive (da smo izabrali svoju profesiju iz ljubavi ili radi zarade). Posebno je teško, ali veoma važno, prepoznati prave namere, ciljeve, težnje, želje, vrednosti i osećanja drugih ljudi. Poznato je da ljudi nastoje da stvore što bolju sliku o sebi, da teže da prikažu svoje motive, potrebe i svoje osobine ličnosti kao socijalno poželjne. A da bi to postigli ljudi su izgradili različite načine skrivanja svojih nepoželjnih, pravih motiva, misli i osećanja, kao i prikazivanja sebe u najlepšem svetlu. Zato je ljudima neophodna psihološka pismenost pomoću koje možemo razotkriti ove strategije obmanjivanja. Tako, na primer, pri konkurisanju za posao poslodavac se trudi da otkrije koji kandidat je stvarno saradljiv, zainteresovan za posao itd. Ili pri udvaranju, žena nastoji da pronikne koji je muškarac zbilja odan, velikodušan, a ko se samo tako predstavlja, odnosno, s druge strane, muškarac se trudi da vidi koja je žena zaista brižna i privržena. Sve to možemo otkriti ne samo na osnovu onoga što neko kaže, nego i kako to kaže i na osnovu mnogih drugih znakova neverbalne komunikacije (držanja tela, hoda, gestova, izraza lica, pogleda itd.). Važno je, recimo, da razlikujemo pravi od lažnog osmeha (koji je asimetričan, nastaje i nestaje previše brzo, oči se “ne smeju” itd.). Takođe, na osnovu brojnih neverbalnih signala, koji su indikatori laži (mikro izrazi lica koji su kontradiktorni verbalnom iskazu, skrivanje ustiju, vrpoljenje, smanjena gestikulacija itd.), možemo sa priličnom verovatnoćom posumnjati da nas slatkorečiva osoba zapravo laže (o tome sam opširnije pisao u knjizi „Neverbalna komunikacija“).
Na koji način se postiže psihološka pismenost?
Psihološka pismenost, tačnije njeni temelji se postavljaju još na ranom uzrastu, u detinjstvu i ranoj mladosti i to u interakciji sa bliskim osobama, pre svega sa majkom, sa roditeljima, rođacima, a kasnije sa vršnjacima u igri, u školi, pri druženju. Tu u porodici i u društvu vršnjaka deca i mladi kroz zajedničke aktivnosti, igru i saradnju uživo, izgrađuju veštinu prepoznavanja i razumevanja svojih i tuđih osećanja, potreba, stavova i želja, razvijaju svoj kapacitet za empatiju i unapređuju svoju emocionalnu inteligenciju. Upravo zato štetno je za decu i mlade da neumereno koriste digitalne uređaje, jer to ometa razvoj ovih važnih ljudskih kognitivnih i emocionalnih sposobnosti. Ukoliko deca na ranom uzrastu (do 3 do 4 godine) nemaju neposrednu interakciju sa stvarnim bliskim ljudima, koji ih razumeju, vole i podržavaju, njihov mozak može biti ozbiljno oštećen jer se zone u mozgu odgovorne za emocije i empatiju ne razvijaju dovoljno. U šturoj, svedenoj komunikaciji sms porukama sa fiktivnim “prijateljima” u virtuelnom svetu, deca i mladi nemaju priliku da uče da komuniciraju izrazom lica, gestom, dodirom, glasom itd. Kasnije, u mladom odraslom uzrastu psihološka pismost se savladava čitajući dobra književna dela, poezije, priča i romane (posebno psihološke romane ili romane o odrastanju), gledanjem vrhunskih umetničkih filmova i naravno, upoznavanjem sa dobrom psihološkom literaturom, slušanjem i gledanjem predavanja najboljih savremenih psihologa.
Zbog čega nije svejedno koju literaturu na ovu temu čitamo?
Nije svejedno kakvog je kvaliteta znanje koje usvajamo, baš kao što nije svejedno čime se hranimo. Baš kao što određena hrana zdrava, dobra, kvalitetna i ukusna, a neka drugo niskog kvaliteta, loša, nezdrava, pokvarena, pa čak i otrovna, tako je i sa popularnom psihološkom literaturom, koja se nalazi na udarnom mestu u knjižarama, ali i u nekim supermarketima. Razume se da nije sva popularno pisana literatura iz psihologije rđava i bezvredna. Uostalom najbolji među psiholozima Vilijam Džejms, Frojd, Jung, Vigotski pisali su izvanredno jasnim i razumljivim jezikom kada su se obraćali široj publici zainteresovanoj za njihove složene teorije. Ali, ima dosta popularnih knjiga sa zvučnim i primamljivim naslovima koje nude jevtinu filozofiju života, pop-duhovnost i psihološke savete koji više odmažu nego što pomažu, koji više unazađuju nego što unapređuju mentalno zdravlje. Međutim, za laika pravi problem i jeste to kako da razlikuje dobru, vrednu, od loše, bezvredne psihološke literature. Psihološki obrazovan čovek sa lakoćom, kako samo prelista knjigu ili pogleda njen sadržaj i korišćenu literaturu, sa velikim stepenom izvesnosti može da zaključi koliko je neka knjiga iz psihologije dobra i upotrebljiva. Da bi laik mogao lakše da se snađe u poplavi ove popularne literature, kako bi bio u stanju da odvoji žito od kukolja, ona mora imati pouzdana saznanja o pravom značenju mnogih važnih psiholoških pojmova, kao i o vrednosti pojedinih važnih psiholoških saznanja i teorija. A to podrazumeva precizno i valjano definisanje glavnih psiholoških pojmova i poznavanje metoda i tehnika psihološkog istraživanja. Upravo sam se zato svojom knjigom „Rečnik psihologije“ potrudio da obrazovanom i zainteresovanom čitaocu (koji ne mora biti psiholog), što jasnije, objektivnije, valjanije i sažetije objasnim značenje mnoštva psiholoških pojmova koje sreće u savremenoj stručnoj i popularnoj psihološkoj literaturi. Proučavanjem odgovarajućih odrednica i čitavih delova rečnika i sticanjem znanja o tome šta je psihologija ličnosti, klinička ili socijalna psihologija, kao i temeljnih pojmova, teorija i istraživanja u tim oblastima, čitalac, sticanjem sve većeg znanja oseća se sve kompetentniji da proceni vrednost nekog psihološkog dela. Osim toga, kada razjasni sebi pojmove i teorije kao što konflikt, stres, trauma, emocije, emocionalna inteligencija, individuacija, zrela ličnost, mentalno zdravlje, empatija, osvešćenje, psihoterapija itd., biće mu mnogo lakše da proceni knjige koje se bave razvojem i samorazvojem ličnosti, mentalnim poremećajima i mentalnim zdravljem.
Žarko Trebješanin
Foto: Saša Džambić
Knjige prof. Žarka Trebješanina “Rečnik psihologije” (cena 3200 din.), “Neverbalna komunikacija” (cena 1199 din.) “Snovi, psihološko tumačenje” (cena 1090 din.), “Šta Jung zaista nije rekao” (cena 880 din.) i “Šta Frojd zaista nije rekao” (cena 880 din.) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
