MUZIKA NAS PODMLAĐUJE (Aki i Hus)
Pre četrdeset godina odsvirali su svoj prvi koncert u Beogradu. Nekad su bili “momci koji obećavaju”, a danas je Parni valjak kultni bend i važan brend ex YU scene. Dok pričamo sa Husom i Akijem osećamo neverovatnu sreću, ispunjenje i njihovu sjajnu energiju. Ne kriju da se raduju svakom nastupu, ali i da su im beogradski koncerti veoma važni. Pomalo su nostalgični, svesni sebe, sopstvenog trajanja i muzičke moći, ali su i veoma odgovorni prema svakom tonu, svakom otpevanom i napisanom stihu i noti koju potpisuje Parni valjak.
Mnogi njihovi koncerti se prepričavaju, pa tako žele da i ovi koji su pred njima ostanu upisani u sećanju publike. Sa radošću izlaze na scenu i tada žele samo da sviraju, pevaju i uživaju u razmeni energije i emocija sa publikom.
-Često mi nedostaju reči kojima bih rekao nesto publici tokom koncerta- iskren je Aki.- Na mene svi koncerti deluju prejako, tad se prepuštam toj energiji da me vodi i nosi, tom trenutku koji teško može da se prepriča.
Autor brojnih hitova Parnog valjka i jedan od osnivača benda Husein Hasanefendić Hus otkriva da pred izlazak na binu “Aki najčešće negde zbriše”.
-On voli mir i tišinu, koncentriše se, ima neki svoj ritual, dok ja neposredno pred koncert najčešće ćutim. Kako se približava izlazak na scenu rastu trema i uzbuđenje. Imamo neke naše rituale kada timski krenemo ka bini.
-Kad se pogase svetla, čuje se žamor ljudi i naši prvi koraci. Tad počinje magija za mene, jednako čarobna i danas, posle toliko godina i koncerata-dodaje Aki koji pušta da ga ova muzička bajka vodi, ali dodaje da uvek ima “kočnicu” koja se zove Hus.
PRODUŽENO DETINJSTVO
-Na bini pokušavamo da stvorimo perfektne uslove, da međusobno kominiciramo dok sviramo, da imamo zvuk koji inspirise, a publika dodaje energiju svemu tome. Kad dajemo naš maksimumpublika nam sve to vrati i regeneriše nas- priča Hus.- Ja znam da je ovo što radimo na neki način naše produženo detinjstvo, način života koji nije ovaj građanski, regularni. Sami sebi smo gazde i krojimo naše vreme i život. Ako smo dobri biće nam dobro. Krojimo našu sudbinu i radimo ono što volimo. Većina ljudi to ne razume i ne doživljava kao oziljan posao, niti vidi koliko truda i rada stoji iza toga. Misle da nam je sve lako.
Rad i posvećenost stvaraju sigurnost koju Parni valjak ima na bini. Mnogo je pesama koje ne smeju da izostave na svojim nastupima. “Sve još miriše na nju”, “Jesen u meni”, “Dođi” … Svaka pesma ima neku priču.
-Neke od tih pesama su nastale lako, a neke su se dugo “rađale”- otkriva Hus.- Mi smo u našim zrelim godinama ostvarili dečački san i apsolutno sam zahvalan na svemu. Aki prepoznaje emociju autora, u svaku numeru ubaci deo sebe i mnogi misle da on piše šesme i to je fantastično jer ih uverljivo donosi i oseća. Mi naše pesme dugo dorađujemo, doterujemo, volimo da se njima bavimo. To nikome ne znači, ali znači nama.
MIR U JEDNOKREVETNOJ SOBI
Članovi Parnog valjka ne kriju da su kao osobe potpuno različiti, ali dodaju da se u muzici savršeno razumeju, kao i da bi sve bilo drugačije da su neki drugi ljudi na njihovim pozicijama u bendu.
-Svaka naša pesma je poruka, a koncert jedna priča. Drma nas adrenalin i sad, posle toliko godina. Jedino smo nekad imali više energije, pa smo na primer mogli da ne spavamo noćima i imamo snage za sve.
Mnogi veliki svetski bendovi imaju liste želja pred svoje koncerte, različite prohteve i uslove koji moraju da budu ispunjeni. Šta se desava u backstage-u Parnog valjka, pre i posle njihovih koncerata, otkrivaju Aki i Hus.
-Mnogi izvoljevaju, mada nije razmaženost ako želiš da imaš komoditet. Mi dolazimo dan ranije pred koncert u neki grad, svi imamo jednokrevetne sobe. Želimo da budemo spremni, a ako smo umorni i nervozni nećemo na bini biti najbolji. Neki dobar viski i voda su poželjni u backstage-u. Ne maltretiramo organizatore. Svetske turneje bendova traju po nekoliko meseci i verovatno im je potrebno da imaju atmosferu kao da su kod kuće. Mi ne jedemo pred koncert.
S osmehom se Aki i Hus prisećaju početaka Parnog valjka pa tako Aki otkriva kako su tad nakon jednog gostovanja kod Minimaksa u emisiji “Od glave do pete” nastupali na Fruškoj gori.
– Nastupali smo na “bini” napravljenoj na dve spojene traktorske prikolice. To mi je sad mnogo simpatično. Svaka porodica u tom malom mestu je uzela nekog člana benda da prespava kod njih. Slušalo nas je stotinak ljudi, a nama je bilo važno da sviramo i bilo nam je mnogo lepo.
Branka Gajić
Foto: Sanja Rajković
© by BGonline. All rights reserved
