ZASLUŽILA SAM DA BUDEM SREĆNA (Maja Volk)

“Život ne treba potcenjivati. On ima smisao i kad mu ne znaš smisao…”

Iza sebe ima nekoliko velikih ljubavi, dva braka, troje dece i borbu sa rakom koja se završila njenom pobedom i apsolutnim zdravljem. Maja Volk je univerzitetski profesor, svetski putnik, poliglota, kreativac, veliki poznavalac ishrane sirovim biljnim namirnicama i žena koja je provela mnogo dana, noći, meseci i godina radeći na sebi u potrazi za odgovorima na brojna pitanja. Iako važi za sveznalicu i osobu sa kojom možete razgovarati baš o svemu, Maja s ove vremenske distance kaže da jasno vidi koliko je nekad dugo živela mnoge svoje zablude.

10 godina samoće

Jedna od njih je bila i njeno uverenje da se suprotnosti privlače, pa su je tako dugo privlačili tipovi potpuno drugačiji od nije. Ali, nakon što su joj se “suprotnosti obile o glavu” Maja se i sama promenila. Nedugo zatim je stigla i nagrada- čovek njenog  života.
-Svesno sam izabrala da budem sama deset godina i provodim vreme sa sobom. Kad sam bila mlada imala sam strah od samoće, ali to je u stvari strah od sebe. Plašila sam se i ostavljanja, a oduvek sam tragala za ljubavlju- priča Maja.
Proteklih deset godina je bilo potrebno Maji Volk (58) da “odneguje” sebe i nauči neke veoma važne životne lekcije. Svesna činjenice da onaj ko ne voli sebe, ne može ni druge da voli, bila je dugo posvećena ovom velikom zadatku.
-U tom periodu sam brinula o sebi baš onako kako nisam nikad pre i kako u stvari treba. Konačno sam i odrasla, pa sam od one kenjkave Maje stasala u srećnu, slobodnu i kreativnu ženu- priča Maja.

Online avantura

Mnoga ozbiljna istraživanja kažu da među dugovečnim ljudima nema usamljenih i da svi koji žive 100 godina imaju partnera. Maja ima plan da živi 130 godina i nedavno je shvatila da ne treba da ostane sama. Odlučna da mnogo toga promeni u svom životu, krenula je redom. Putovanje u Peru u jesen prošle godine je za nju bilo više od još jedne životne avanture. Tamo je doživela spiritualno putovanje na 5200 m nadmorske visine.
-Bila sam na mestu gde je čovek srećan jer je živ i zato što diše. Uz pomoć duhova prirode, poslednjeg dana u Peruu sam donela odluku da više ne budem sama- priseća se Maja. – Pitajući se gde ću naći partnera, potražila sam ga poslednjeg dana boravka u ovoj zemlji na Google-u, na sajtovima za upoznavanje, a intiutivno sam ukucala “dating sites” i među prvima se pojavio sajt “connecting singles”.
Kao profesor dramaturgije Maja se potrudila da napravi originalni lični profil na ovom sajtu, kakav niko drugi nije imao.
-To kako sam sebe opisala bi pre svega oteralo svakog muškarca- kaže Maja kroz osmeh. – Pod 1 sam napisala da sam preživela rak što niko na mom mestu ne bi napisao, a zatim je navedeno i da sam profesor univerziteta i doktor nauka, a tu je bila moja slika iz Perua, u narodnoj nošnji te zemlje.
Prve virtuelne ruže stigle su joj ubrzo iz Grčke, od nekoliko godina mlađeg univerzitetskog profesora Nikosa.
-Dopalo mi se što je pametan, obrazovan, inteligentan, duhovit. Ispostavilo se da imamo mnogo toga zajedničkog, od toga da smo oboje obišli svet, govorimo nekoliko jezika, univerzitetski smo profesori. Tokom tih prvih mesec dana bilo je tu malo udvaranja, ali vrlo diskretnog, sa komplimentima koji su pre svega usmereni na moju pamet. Delovao mi je odlučno i strogo, ali mi  je posle rekao da je pisao kratke poruke jer su i moje bile isto takve.
Maja je oduvek otvorena i druži se s mladima, pa samim tim nije ni imala predrasude kada je reč o ovakvom vidu upoznavanja. Nakon mesec dana dopisivanja predložila je Nikosu da idu na grčko ostrvo Ikariju gde žive najdugovečniji ljudi.
-Odmah je pristao da idemo, ali već je bila sredina decembra i shvatili smo da nije to baš najbolja ideja jer je već bilo prilično hladno. Pozvao me je da dođem za Božić u kod njega u Atinu i pristala sam bez razmišljanja.

Drama u kući

Iako je pred njom bio put u nepoznato, pre svega kod za nju još uvek nepoznatog stranca, Maja se nijednog trenutka nije uplašila. Priznaje da je imala rezervni plan, da ako joj se Nikos ne dopadne, odsedne u nekom hotelu.
-U mojoj kući se u to vreme odvijala strašna drama- priseća se Maja. -Deca me inače podržavaju u svemu  i imaju običaj da kažu „Imamo najluđu majku na svetu i hvala ti na tome“, ali je ćerka Milena koja se prema meni ponaša kao da mi je mama, prilično paničila oko svega. Pitala me je: “A šta ako se ti njemu ne dopadneš?”, a  ja sam joj rekla da postoji samo opcija da se on meni ne dopadne. Dogovor je bio da moram da se javim deci čim stignem i tako je i bilo.

Ljubav na prvi pogled

Prvi susret sa šarmantnim Grkom Maja nikad neće zaboraviti, baš kao i prelepe trenutke koji su usledili.
-Izleteo je na aerodromu iz kola ka meni, podigao me u vis i rekao: 57 kg! Nikos živi kao ja u Babama, sa 6 pasa u ogromnoj kući. Dok ja gajim jabuke, on uzgaja pomorandže. Ima dve ćerke, razvden je deset godina. Na njegovom profilu na internetu piše: “Tragam za nemogućim” i to sam ja mogla savršeno da razumem. Sa njim mogu da pričam o filozofiji, a da me ne gleda kao idiota, srednjem veku ili renesansi. Sačekao me je s jelkom koju smo kitili zajedno, palili smo kamin, pekli kestenje u vatri, čitali poeziju… Za Božić me je odveo u svoju porodicu da me upozna s najbližima. Rekao mi je: “Hvala ti što imaš poverenje u mene”.  Platon je govorio da čovek treba da ima 4 vrline da bi bio pravi muškarac, a Nikos ih sve ima. Ima estetiku, liči na Kejt Stivensa u kojeg sam nekad bila zaljubljena, ima etiku, moral, briljantan um i snagu, a tu je i mera svih tih stvari kojom se to sve dovodi u balans. Sa njim sam kao devojčica koja opet sve uči iz početka.
Velikom brzinom je prošlo tih 4 -5 čarobnih dana koliko je Maja provela u Atini, a koliko su ona i Nikos uživali govori i to da je propustila avion za Beograd.
-Držali smo se za ruke, sve je bilo jako romantično- otkriva Maja. -Kad sam se vratila u Beograd stiglo mi je veliko pismo od Nikosa. Opisao me je kao niko nikad, napisao mi da želi ceo život da provede sa mnom, da je lopta u mom dvorištu, a on na aerodromu i da čeka moj avion. Videli smo s ponovo nakon par nedelja. Tad nam je bilo još bolje, a naša ljubav i bliskost su sve više rasli. Oboje imamo po 5000 cd-a i 5000 knjiga i nema šanse da nam bude dosadno narednih 10 godina. Pisali smo pesme jedno drugom. Rekao mi je da mu niko nikad nije pisao poeziju, a isti slučaj je sa mnom.
Maja njihov odnos opisuje kao kombinaciju zaljubljenosti, strasti i ljubavi. S osmehom se priseća i da ga je pobedila u šahu i njegovog telefonskog poziva prijatelju kojem je rekao da se konačno pojavila žena koja može da ga pobedi u šahu.
-Mnogo je koincidencija i sličnosti među nama, a jedina razlika je što sam ja jedinica, a on ima brata i sestru. Oboje potičemo iz dobrostojće srednje klase, oboje smo studirali u Parizu u isto vreme, odlazili tamo u isto pozorište i bioskop, gledali iste filmove, ali smo se i mimoilazili. Zaključili smo da ne bismo završili fakultete da smo se sreli tada, tako da je sve dobro ispalo. Sa tri godine smo oboje naučili da čitamo i pišemo, bili vunderkindi u očima drugih, obišli smo ceo svet, govorimo iste jezike, u ljubavnim iskustvima smo slični. On je imao devojku Irkinju, a ja sam bila u vezi sa Ircem, on sa Brazilkom, a moja velika ljubav je bio Brazilac. Jedan moj dečko je govorio da nije bitno ko ti je prvi već ko je poslednji i zaista je tako.

Karmička veza

Da li Majin “mr.savršeni” jede meso, logično je pitanje za čuvenog borca protiv nezdrave ishrane. Ona kaže da je Nikos od dana kad ju je upoznao prestao sa da jede ribu, a meso je i pre toga retko jeo.
-Sve dok nisam ostavila blender kod njega on je kuvao sebi, ali tokom tri nedelje nakon mog odlaska on je sam prešao na biljnu živu hranu, smršao i postao drugi čovek. Pola Atine je primetilo njegovu  promenu. Tek treba osvojiti tu zemlju na temu sirove hrane.
Ono što je izvesno je da će Maja i njen izabranik živeti zajedno od jeseni u Atini, a  do tad će se posveti pripremama za drugačiju organizaciju sopstvenog života.
-Živeću više u Atini, manje u Beogradu. On nema facebook i kaže da mu ne treba mojih 20 000 pratilaca. Dopisujemo se putem maila, pišemo pisma i razglednice i jedva čekamo da budemo stalno zajedno. Ja sam Vodolija, on Riba, a horoskop kaže da je to među nama karmička veza, nagrada za sve što sam prošla. Moja deca kažu da sam zaslužila da budem srećna.

“Momci su bežali od mene”

Ono što je Maju najviše zaprepastilo je njena fizička promena od kad je zaljubljena i neprekidno nasmejana.
-Ponovno moj organizam luče hormone  koji su izazvali i transformaciju mog tela. Zahvaljujući njima se ljudi prolepšavaju, kao u trudnoći. Sad imam lošiju koncentraciju na druge stvri, samo sam u mislima kod Nikosa, ne mogu da čitam o mračnim stvarima, niti da gledam kuknjavu na facebook-u.
Kad pogleda iza sebe, Maja vidi sebe kao nezrelu ženu koja je nekad malo znala o sebi, ali i o ljubavi. Iz prethodnih veza kaže da nije ništa naučila i da je pre svega sama morala da se promeni da bi joj bilo bolje.
-Nije bio problem u mojim muškarcima već u meni. Tad me je privlačio visok, zgodan, mentalni sadista. Nikad nisam volela one koji mene osvajaju. Nisam sebe doživljavala kao lepu i zgodnu koja može da privuče tim adutima, već pameću, gitarom, jezicima, biserima. Moja sposobnost adaptacije i socijalna inteligencija su bili veoma razvijeni, ali od silnih uloga koje sam igrala, vremenom sam zaboravila ko sam. Momci su bežali od mene jer sam im bila “too much”, uplašili bi se. Nisam tad shvatala da oni mogu biti nesigurni. Verovatno su mislili da ću im kad raskinemo baciti bombu. Pisala sam im ljubavne pesme, a rekord mi je bio 80 pesama za 2 meseca. Pisala sam po 6 sati dnevno. Nisam nikad umela da se pravim tajantvena, misteriozna, hladna i da čekam.

Susret sudbine i akcije

Ugađanje svima i potreba da bude najbolja u svim svojim ulogama ju je dovela do bolesti, kaže Maja.
-Do pedesete sam osećala kao da u sebi imam nekoliko potpuno različitih osoba- profesorku, pevaljku koja je pravila probleme, malu kenjkavu Maju koja hoće da je vole, mamu Maju, onu koja je mama kvočka svima… Sve te Maje su se svađale, jedna drugoj nanosile zlo. U 50-oj je stigla opomena zvana rak i shvatla sam da je ceo taj moj život izmišljotina, da tu nigde nema mene, već samo ono što drugi žele da vide. Htela sam da deci budem idealna mama, a sva ta borba me je iznurila i dovela do smrti. Kad sam se suočila s tim da mi je rok tajanja istekao i da ću da umrem, shvatila sam da moram da restauriram sebe i uvidim  ko sam ja u stvari. Zahvaljujući duhovnim iskustvima u Peruu imala sam trenutak prosvetljenja, a da sam sedela kod kuće ništa od toga se ne bi deslilo. Kad se sretnu sudbina i akcija sve bude super.
Iako deluje neustrašivo, Maja Volk kaže da sebe ne smatra hrabrom već samo jako radoznalom ženom koja je uvek gladna znanja i učenja.
-Imam mnogo izazova, svašta sam uradila iz radoznalosti. Još uvek ne znam kako sam se bacila s litice i letela u Peruu.  Promenila sam se. Kad nestanu strahovi, mnogo toga se promeni.

Tatini strahovi

Nikos je muškarac kome bi dopustila da je vodi kroz život i kaže da je pametna žena na jednom nivou, dok je mudra žena mnogo više od toga.
-Mnogo sam u životu grešila insistirajući na samostalnosti, dokazivanju, takmičarskom duhu. Nikos je čovek kojem mogu da se prepustim, pored kojeg sam zbrinuta u svakom smislu. Osim gitare, harfe i par knjiga ništa mi ne treba kad krenem kod njega. Ceo život skupljamo gluposti u zamenu za ljubav. To ranije nisam videla. Bila sam kao i svi opterećena budućnošću, zaradom, stanom, decom, onim šta njima treba…. Sad mi se otvara mogućnost da osvojim slobodu nakon što sam osvojila zdravlje. On i ja imamo zajedno petoro odrasle dece kojima nismo neophodni. Ta pupčana vrpca sa decom se lagano prekida. Imamo svi pravo na svoje živote, a on i ja planove. Tačno znamo šta ćemo raditi tokom narednih deset godina.
Maja ne krije da je njen otac skeptičan prema ovoj njenoj avanturi i da ga obuzimaju razni strahovi pri pomisli na to kakve planov ima njegova jedinica.
-Moj tata se jako uplašio da ću dati otkaz na fakultetu i zadužio je unuka da me spreči da se udam. Smejem se na sve to i uviđam koliko je neverovatno kako roditelj uvek ostaje roditelj i nema poverenje u pamet svog deteta. Ja nisam takva. Valjda sam za 58 godina dokazala da ne pravim gluposti tek tako. Predavaću blok nastavu na fakultetu, snimaću emisije, u Grčkoj  ću biti 2 nedelje mesečno, pa ću na nedelju dana dolaziti ovde- objašnjava Maja.
U sve odluke koje imaju veze sa Nikosom je apsolutno sigurna i kaže da joj veoma znači što među njima nema igara, kalkulacije, zadrške, što su sve detalje svojih života jedno drugom odmah ispričali.
-Divno je toliko poverenje i ta bliskost koju imamo, jedna duša u dva tela- dodaje Maja.
Njihova ljubav živi na nekoliko nezika i na razdaljini većoj od 1000 km. Maja kaže da “volim te” najlepše zvuči na grčkom.
-Stalno tvrdim da se na greškama uči, da bez njih ne bismo ništa uradili. I sportisti se uče na porazima, a ne na pobedama. Ljudi koji se zatvore i plaše se svojih koraka i grešaka, nikuda neće stići. Iskrenost je jako ranjiva stvar. Treba naučiti i da primiš udarac. Život ne treba potcenjivati. On ima smisao i kad mu ne znaš smisao. Jedva čekam da napunim 90 i 100 godina. Kad smo bili mali jedva smo čekali da odrastemo, a posle smo prestali da se radujemo dolaznosti. Radujte se svakom danu koji dolazi i nešto će se lepo desiti. To sam naučila od moje profesorke klavira koja je imala 90 godina a ja tad 25. Muž joj je umro, nisu imali decu, a ona je  svaki dan sebi kupovala ružu i razmišljala o tome šta će joj se tog dana lepo desiti. Volela bih da imam tu svežinu emocija u 90- oj. Ljubav zaista regeneriše i ako ne želite da vas obuzme Alchajmer treba ljubav i da negujete.

U braku zbog dece i stana

Mnogo je na žalost onih koji su u braku “tek tako”, bez ljubavi, strasti, poštovanja, radosti.
Iako je svaki raskid bolan, Maja kaže da je bolje i proći kroz taj bol nego presedeti život pored nekog ko vas ne čini srećnim.
-Ljudi se razboljevaju jer žive u situaciji za koju misle da za nju nema rešenja. Istina je da za sve postoji rešenje, ali i da nečeg moramo da se odreknemo. Mi smo konzervativni, a istovremeno nemoralni. Čudna kombinacija. U braku ostaju zbog dece i stana. Svi nešto imaju, a teško im je da prodaju. Ja nemam nikakav problem da sve rasprodam. Vezujemo se za stvari, pravimo đubre u stanovima, a u stvari treba da smo što slobodniji. Što manje imaš, manje će da ti uzmu. U Peruu žive srećni ljudi i ne možeš da razaznaš ko je siromašan, a ko bogat. Oni ne ulažu u kuće jer znaju da poplave i zemljotresi mogu da ih odnesu za jedan dan. Shvatili su da je glupo ulagati u materijalne stvari, troše novac na decu, porodicu, druženje, školovanje. I kad nemaju oni daju. Nisam čula za mesec dana da je neki roditelj vikao na dete, nema nenasmejanog čoveka, pa se onda upitaš da li je to bogatstvo ili sirotinja. To su srećni ljudi.

Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković

Knjigu „Kako sam osvojila trajno zdravlje“ po ceni od 1650 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: