Knjige Brankice Damjanović
“Nateraj se da veruješ u dobro. Tako postaješ imun na ono što dobro nije. Znaš da zlo postoji, ali te ne razboljeva. Ti si stranu odabrao. Ne boj se… „Strahovi se obistinjuju“. I snovi, jednako.”
Brankica Damjanović, jedan od omiljenih ženskih pisaca na ovim prostorima svojim knjigama teši i ohrabruje rečima: “…ne boj se, ništa ti se neće desiti što ne možeš da izdržiš”.
Brankica Damjanović piše o ljubavi, veri, nadi, životu, dobru, razumevanju, osećanjima. Dok je svojim rečima velika podrška čitaocima, ona ispisuje stranice pune životnih istina i njene knjige se ne nalaze slučajno uz mnoga uzglavlja. Nakon novinarske karijere objavila je prvu knjigu kratkih priča “Dobro je”, a zatim i “Ne bih ovo mogla bez tebe”, “Rukopis moga brata”, “Rekla mi je volim te”, “Setilo se majke”, “Leksikon uvida”.
“Dobro je”
“Čudo je kako nismo svesni da je ipak sve dobro dok smo tu, dok još sve možemo ponovo, drugačije, bolje…”
“Dobro sam. I imam na to pravo. Bez obzira na sve, čovek treba da zna da je radost njegovo prirodno stanje. Kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se ni tuđa nesreća ne umanjuje sopstvenom nesrećom. Siromašnom nećemo pomoći ako postanemo siromašni, već ako imamo dovoljno i za sebe i za njega. Radujte se i onda kad vam se čini da je svet potpuno poludeo. Radujte se, tako ćete mu najviše pomoći. Vaš osmeh će se u novu zvezdu noćas pretvoriti.
“Setilo se majke”
“Setimo se majke, setimo se sebe, setimo se Boga, setimo se onoga zbog čega smo ovde, iako to nekad ne umemo ni da definišemo niti prepoznamo. Mi možda ne, ali duša u nas itekako zna da sve blještavilo ovog sveta ne može da nadomesti ono nešto što nam jedino znači. Ne za zabavu. Za zdravo postojanje. Pa se rasplačemo, pa umorni zaspimo i negde srcem čeznemo da kad se probudimo to bude uz one koje volimo, samo sa onim što nam je važno. Sve drugo je jeftina zabava koja nam možda i pomaže da nešto zaboravimo, ali ne i da se (sebe) setimo.
Više nismo deca. Možemo da biramo da putujemo s „majkom“, ma ko nam ona bila, ma šta simbolizovala. Ako je nekad ona ostavljala nas, možemo da odlučimo da mi nikad ne ostavimo nju. Ili Njega. U suprotnom, plakaćemo i umorni zaspati svaki put kad nam umesto onoga što nam treba daju nešto za šta veruju da će nas zabaviti. A zabava k’o zabava. Ubije vreme ali, potraje li i postane li sama sebi cilj, lagano ubija i nas. Ono najvrednije u nama.
“Ne bih ovo mogla bez tebe”
“Najviše nas vole oni koji nam ne daju da ih volimo više nego sebe.”
“U fazi sam života kada shvatam da mogu sve sto hoću. Zanimljivo je, međutim, da se uporedo sa rastom tog saznanja smanjuju moje potrebe. Sve je više onoga sto neću. Izgleda da je tajna u oslobađanju, a ne u vezivanju; u davanju, a ne u uzimanju; u posmatranju, a ne u svojatanju… Pustiš i sve pusti tebe. I trajemo tako svet i ja u međusobnom divljenju, bez želje da se nažuljamo lancem bilo kakvog odnosa…”
“Rukopis moga brata”
“Ne boj se… Neće ti se dogoditi ništa što ne možeš izdržati. Kada telo više ne može da izdrži bol, čovek se onesvešćuje, kad duša pati, poslednji stadijum patnje je oslobađanje. Tamna noć duše čas je u kome se svetlost začinje. Strpljenje. Samo ti je ono potrebno. I poverenje da je sve dobro i da najbolje tek dolazi. Ono što te sada tera da pomisliš kako nije baš tako, kako toliko toga nije dobro, upravo je ono što te sapliće. Nateraj se da veruješ u dobro. Tako postaješ imun na ono što dobro nije. Znaš da zlo postoji, ali te ne razboljeva. Ti si stranu odabrao. Ne boj se… „Strahovi se obistinjuju“. I snovi, jednako.”
“Rekla mi je volim te”
“Kad ne volim – ćutim. Kad sam ravnodušna opet ćutim. Nikom ništa. Lako. Ali kad (za)volim, moj Bože, kad zavolim onda volim i glasno i nečujno, rukama, srcem i stomakom, usrdno, jako i polako, da traje bar koliko trajem i ja, a možda i malo duže, jer mi smo tu kratko, a ljubav je, znaju to dobro oni koji vole – večna.”
“Leksikon uvida”
“Ne možeš ti njoj, prijatelju, više prodati ništa. Pet para ne daje ni za najskuplju stvar na svetu. Naplaćala se ta u svom životu. Plaćala novcem, strpljenjem, suzama, čekanjem… Nakupilo joj se u uglovima usana tuđe sramote za dva života. Svaku je pokrila uljudnim osmehom i bezglasnom molitvom. Da joj Bog hoće dati što je drugima pomislila, najsrećnija bi bila.
Ne možeš je, dobri čoveče, ni lagati. Ona je sebe varala više nego što bi je ti ikada mogao slagati. Lagala je sebe i kad je znala da laže i onda kada je znala da joj više nema ko poverovati. Tad se i srela sa sobom.
Ne možeš je, rođače, ni kupiti. Darovima, mišićima, slatkim rečima, ničim. Nagledala se ona i naslušala svega pa utihnula.
Niti joj šta možeš prodati, niti bi je mogao kupiti. Ali ako tu tišinu oslušneš, ako joj uzdah razumeš, ako te nekim čudom pusti blizu sebe i pruži ti ruku, videćeš da ti na dlanu nudi čitav svet.
Ne onaj na koji si navikao i koji je i tebe umorio i zbunjivao. Svet je to u kome nećeš tražiti ništa, već ćeš nanovo želeti da joj daš sve. Ne sve što imaš, već sve što jesi. A to je ujedno i jedino što je stvarno tvoje.
Knjige Brankice Damjanović “Dobro je” (cena 1320 dinara), “Ne bih ovo mogla bez tebe” (cena 1320 dinara), “Rukopis moga brata” (cena 1320 dinara), “Rekla mi je volim te” (cena 1320 dinara), “Setilo se majke” (cena 1320 dinara) i “Leksikon uvida” (cena 1320 dinara) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
