KNJIGE OD LJUDSKIH KOSTIJU, IZMETA, PIRINČA I LIŠĆA U BEOGRADSKOM MUZEJU
Svoj život ne može da zamisli bez putovanja, čitanja i pisanja. Po obrazovanju je advokat, a po opredeljenju svetski putnik koji je do sad proputovao preko milion kilometara. Predsednik je Udruženja Adligat u čijem sastavu se nalaze Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti u kojima je i preko milion knjiga. Mnoge od njih, a naročito one koje su u ovde pristigle sa različitih meridijana je lično doneo Viktor Lazić (32).
Inspiracija i izazov
Više od 150 država predstavljeno je putem knjiga u Muzeju knjige i putovanja, dok se u Muzeju srpske književnosti nalaze prva izdanja važnih srpskih pisaca, više od 20 000 njihovih autograma, od posvete Laze Kostića i Branislava Nušića do Branka Ćopića.Tu su brojni rukopisi i lični predmeti slavnih pisaca, kao i pisaće mašine Milovana Danojlića, Gvide Tartalje i Bore Ćosića, testament Pavla Vujisića, garderobni ormar kraljice Natalije Obrenović, štap kralja Milana Obrenovića, prvi radio u Jugoslaviji…
Knjige su za Viktora Laziča posebna inspiracija i izazov, a na svojim putovanjima širom planete se na različite načine žrtvovao ne bi li došao do njih. Danas s ponosom priča posetiocima muzeja o knjigama od pirinča koje u slučaju gladi mogu da se pojedu, knjigama od slonovog izmeta, onim knjigama koje su napravljene od ljuskih kostiju ili su ispisane na palminom lišću, na najkvalitetnijoj kineskoj svili, tikovom drvetu…
-Miris knjige je njena izuzetno važna karakteristika. Kad se okupe ljubitelji knjiga, iako to gledajući sa strane izgleda smešno, uzmu i mirišu knjige jer miris nudi mnogo informacija. Po mirisu mogu da odredim da li se npr.radi o srpskoj ili nemačkoj staroj knjizi i iz kog je veka- otkriva Viktor Lazić.
On je u Beograd doneo i knjige od slonovog izmeta sa Tajlanda, a knjiga u obliku lepeze sa Šri Lanke je takođe u stalnoj postavci muzeja.
-Reč je o molitvenoj knjizi koja je urađena u vidu lepeze, pa se njom ljudi malo hlade, a zatim malo čitaju- objašnjava Viktor. – Knjige od slonovog izmeta nemaju neprijatan miris jer su slonovi biljojedi, a mnoge knjige iz Etiopije su izrađene od kozije i ovčije kože ili fetusa ovaca.
Knjiga od palminog lišća i ljudskih kostiju
U Etiopiji je, baš kao i u mnogim zemljama da bi došao do knjige često bio i u životnoj opasnosti, pa je tako visio sa strmih litica, često i na rubu provalije. Knjigu od tikovog drveta doneo je iz Burme. Ona je napisana na osam tablica, a svaka tablica namenjena je za jedan dan čitanja u nedelji (jer nedelja u Burmi ima osam dana). U muzeju knjige i putovanja nalazi se i knjiga koju je Viktor doneo sa Sumatre iz nekad ljudožderskog plemena Batak. Njeni listovi su od palminog lišća, a korice od ljudskih kostiju.
Korice knjige iz jednog tibetanskog manastira su izrađene od mermera, dok je knjiga iz Kine na štapićima od bambusa, pa se kao takva ne lista, već se razvlači, a kad se razvuče, duža je od 2 metra. U beogradskom Muzeju knjige i putovanja se nalazi i najmanju knjigu na svetu koju proizvodi muzej Gutenberga u Nemačkoj. Viktor je na Tajlandu video i slonove koji su obučeni da svojom surlom crtaju druge slonove.
Hedonizam je znanje
Ovaj strastveni svetski putnik namerava da zauvek istražuje svet, dopunjava Muzej i neprekidno uči.
-Nije potrebno mnogo novca da bi se napravila svoja biblioteka, ali je zato potrebna velika ljubav. Biblioteke su spontane riznice naše ljubavi, našeg interesovanja i znanja. Život svakog čoveka ogleda se u njegovoj biblioteci, a knjigu uvek treba da bira onako kao što bira prijatelja- kaže Viktor.
Čitanje je za Viktora Lazića i dalje neka vrsta “svetog čina” kojem posvećuje posebnu pažnju. Kad ga pitaju da li će usled novih tehnologija nestati knjige, on uvek isto odgovori: “Zamislite da će nestati slike… zašto bi ih neko kupovao i gledao originalne umetničke slike kada može da vidi kopiju? Jednostavno zato što to nije isto!”
-Za mene su hedoinizam knjige, ali iznad svega znanje- kaže Viktor Lazić i dodaje da uživa u skupljanju knjiga, boravku u prirodi, muzejima…
Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković
Viktor Lazić (32) je avanturista, advokat, doktorant kineskog prava, književnik/putopisac, predsednik udruženja “Agligat” u okviru kojeg se nalaze Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti. Iza sebe ima preko milion pređenih kilometara, oko 10 godina provedenih na putovanjima tokom kojih je obišao 85 zemalja i 6 kontinenata. Iza njega su neverovatne avanture koje je pretočio u 6 knjiga.
muzejknjige@gmail.com
www.adligat.rs
Intervjui i tekstovi Viktora Lazića:
U šetnji sa pokojnicima
Maldivi na drugi pogled
Putovanja kao stil života
Kako izgleda najveća žurka na svetu?
Ljubav na drugačiji način
Pravoslavlje u srcu Afrike/a>
© by BGonline. All rights reserved
