Ko je glavni, šta ako se posvađamo?
Radite sa svojom porodicom? Pitate se kako preživeti preplitanje poslovnih i privatnih odnosa? Isto pitanje sam sebi postavljao još davnih dana kada sam kretao u sve ovo.
Osnivanje kompanije sa majkom i bratom nije ni malo lako. Ko je glavni? Ko ima veće pravo glasa? Imamo li zajedničke ciljeve? Šta ako svako gleda samo svoj interes? Šta ako se u sve umeša još neko poput životnih partnera? U glavi je još milion pitanja i komplikacija koje se stvore vremenom.
Emocije i interesi
Dobra poslovna ideja je samo ideja, sve dok se ne krene u njeno sprovođenje. Kad se krene tim putem, dolazimo do prepreka. Neke smo mogli da predvidimo, a ako nemamo iskustva, mnoge i nismo. Još teže mogu da se predvide emocije i interesi onih koji su u zajedničkom poslu. Ako su te osobe još i porodica, stvari umeju da se zakomplikuju.
Kad smo počinjali sa našom firmom Om made imao sam 15 godina, brat 21, a mama dovoljno da svojom energijom i iskustvom povuče dosta toga. Ona je sposobna i obrazovana žena koja je ostavila sve da bi brinula o deci. Imala je viziju da stvorimo nešto zajedničko i samo naše, kako ne bismo zavisili od drugih. To je želela da sprovede stvarajući nešto lepo za druge ljude.
Divna je i plemenita vizija kreirati nešto sa decom kroz šta će oni da rastu, sazrevaju i postanu nezavisni, dok stvaraju nešto lepo i pozitivno za druge ljude. Pitanje je bilo „Da li su i oni to videli na taj način“? „Da li su možda imali druge aspiracije u životu, neke snove koje nisu mogli da ostvare radi obaveze da rade nešto što je bila vizija majke?“
Reči se testiraju delima
Ceo život nas uče o porodičnim vrednostima, o značaju toga da je porodica zajedno, o „krvnoj vezi“ koja je najjača i koja se ne može tako lako rasturiti, o tome da su nam oni najbliži i najveći prijatelji i da su to ljudi koji će uvek biti za tebe. Porodica je ljubav, briga jedno o drugom, izlazak iz zone komfora za onog drugog, posebna pažnja, zabava i sreća, rituali itd… To su sve reči koje se testiraju delima tokom života, a posebno ako je porodica uvezana i poslom. Ako fokus nije na tome šta činimo za druge, posao može da se pretvori u „platformu za postizanje sopstvenih ambicija“ i često sam po sebi ode na „logičku i matematičku“ stranu, a zaboravi se duša svega toga. Suština je to ne dozvoliti i imati fokus na tome zašto postojimo, koju vrednost dajemo drugima i sebi.
Sreća da imamo majku…
Danas, nakon mnogo godina, vidim koliko su neki izazovi bili teški, koliko sopstvena ambicija ume da zaslepi i mene, kao i moje bližnje. Tokom sazrevanja i kreiranja sopstvenih porodica ili samo prolazaka kroz sopstvene izazove, ljudi umeju da se otuđe i posebno u momentima bola kad se prolazi životna lekcija i budu fokusirani na sebe.
Koliko puta sam hteo da pobegnem od brata jer „ne mogu više facu da mu vidim“! Koliko puta je on hteo da pobegne od svih nas jer „nismo normalni“! Sreća je da imamo majku koja živi te porodične vrednosti, među kojima se „porodica drži zajedno“.
Dvadeset i dve godine kasnije, verujem da smo ostali „normalni“ i srećni, čak i zahvalni na izazovima koje smo prolazili tokom svih godina, jer ti izazovi su nas gradili. Iza sebe imamo iskustva i kompaniju koja danas zapošljava preko 50 ljudi i prodaje svoje proizvode u 6 zemalja.
Kako smo opstali?
Ono što sam naučio je da sve porodične i životne vrednosti treba dobro razumeti i sprovoditi.
Srž ljubavi su razumevanje, prihvatanje, poverenje, podržavanje, samilost, praštanje I zahvalnost. Ako sa nekim želimo da uspemo u bilo čemu, to su vrednosti koje ćemo aktivno trenirati. Bratu kojeg “ne mogu da vidim” nudim zahvalnost svakog dana za sve što je uradio i na njegovoj snazi i talentima koji su kompatibilni sa mojima. Praštam im oboma, a i sebi za greške koje smo napravili, jer su to bile stepenice za naš celokupan rast. Podržavam brata u njegovim odlukama i aspiracijama, jer vidim da mu je to bitno i imam poverenje u njega da će uvek gledati širu sliku i dobrobit za sve nas i za druge. Prihvatam da sam ja taj koji “mora” da uradi neke stvari u firmi iako me mrzi, jer sam u timu najbolji u tome, kao što prihvatam da u nekim stvarima ima boljih od mene. Nekad prihvatam da privremeno moram da se odreknem svog ličnog cilja zarad dobrobiti svih.
Ljubav na prvom mestu
Nekima ovo može da deluje kao “mlaćenje prazne slame” jer “u poslu ne pričamo o emocijama i ljubavi. Posao je posao!” Da se ne zavaravamo, svi smo mi emotivna bića i emocije nisu nešto što se isključuje na “klik”. Posebno u poslu od kojeg nam zavise mnoge stvari, pa i naša egzistencija. Kroz posao mi pokušavamo da stvorimo sigurnost, nove emotivne odnose, postignuće, čak tražimo i da se dokažemo sebi i drugima. Emocije su tu konstantno napete.
Važno je zato koje vrednosti negujemo i šta radimo sa nagomilanim emocijama koje dolaze. Ako stavite ljubav prema porodici i bližnjima na prvo mesto, pa je onda proširite ka zaposlenima, klijentima i ostalima sa kojima vaš proizvod ili usluga dolazi u kontakt, nema greške.
Šta je vaša strast?
Može se desiti da ljudi sa kojima ste u poslu nisu tako predusretljivi? Zajednička komunikacija i vežbanje primene pomenutih vrednosti je ključ. Možda svako od vas ima različite strasti? Ja sam oduvek hteo da sviram bubnjeve, ali kao mali nisam mogao da ih kupim. Posle nisam imao vremena. Brat je hteo neke druge stvari. Posao je samo jedan deo celokupnog točka života i ako ste iskreni jedni sa drugima, ali i strpljivi, sve može da se ostvari.
Danas imam svoj studio sa gomilom instrumenata i tu se izgubim kad god poželim. Sve aspiracije koje ste imali kao dete, a niste mogli da ih ostvarite, prestaju da gore i da vas teraju da se osećate loše ako se vi kao tim razumete i podržavate. Znajte da ćete uz podršku bližnjih uspeti da ostvarite sve što želite i da će sve doći u pravo vreme. I da je sve ok. Bitno je voleti, biti zahvalan i puno puno raditi. Sve se ostalo polako namešta na svoje i ono što ste oduvek želeli privučeno tako dobrom energijom i trudom trči ka vama.
Vi kao tim ste najvažniji. Čuvajte jedni druge najviše, jer ako vi krenete da se raspadate, sve ostalo vas prati.
Jovan Ristić, Om made
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
