Nalaženje vremena za sebe se “duplo” vraća
Mentalno zdravlje je danas u krizi, što zbog manjka slobodnog vremena roditelja, manjka slobodnih (unutar porodičnih) ideja, prevelikog uticaja trendova i opštih uputstava o modernim stilovima života gde se gubi individualnost i zdrav razum- kaže primarijus dr Olivera Aleksić Hil, spec. dečije psihijatrije sa Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje, psihoanalitičar za odrasle, psihoanalitički psihoterapeut za decu i adolescente i porodični terapeut.
dr Olivera Aleksić Hil
Šta je zajedničko većini porodica sa ovih prostora koje žive tempom 21.veka sa svim onim stresovima koje im donosi svakodnevica?
-Porodicu čine njeni članovi, bez obzira na to da li su prisutna oba roditelja, da li u njoj ima dece, da li je bračna ili vanbračna ili je surogat za porodicu kao što su institucije. Funkcionalna ili nefunkcionalna, krije u sebi pitanja na koja nalazimo odgovore, ali i ona koja ostaju bez odgovora. Potrebe dece su ostale iste, ali deca danas, čini se više nego ikad, odrastaju u komplikovanijim socijalno-ekonomskim okolnostima koje uslovljavaju i komplikovanije porodične relacije. Kad pričamo o potrebama dece važno je da su dečje potrebe iste, ali da vreme u kome živimo utiče na (ne) zadovoljavanje tih potreba: bilo da je u pitanju manjak slobodnog vremena koje roditelji provode sa svojom decom, bilo da je reč o novim načinima vaspitanja u kojima se roditelji raznoliko (uglavnom teško) snalaze, bilo da se radi o prevelikoj dostupnosti medijima “pripremljenih” za prebrzu konzumaciju koja često dovodi do manjka istinske komunikacije unutar porodice, a i šire. Dodatne teškoće u svaku porodicu unela je pandemija sa svim svojim osobitostima od kojih su najznačajnije, prolongirana društvena izolacija i predugo oslanjanjanje isključivo na unutar porodične resurse.
Može li se i na koji način prevencijom sačuvati mentalno zdravlje i šta podrazumeva mentalnu higijenu?
-Mentalno zdravlje je danas u krizi, što zbog manjka slobodnog vremena roditelja, manjka slobodnih (unutar porodičnih) ideja, prevelikog uticaja trendova i opštih uputstava o modernim stilovima života gde se gubi individualnost i zdrav razum. Prevencija bi predstavljala vraćanje porodice prirodi, kao i primenjivanje zdravih stilova života što predstavlja osnove tzv. mentalne higijene.
Često se može čuti da ljudi kažu kako nemaju vremena za sebe. Da li ga ipak mogu i moraju naći i zašto je to važno?
-Nalaženje vremena za sebe se “duplo” vraća, jer samo zadovoljan i ispunjen čovek može dobar i za svoju porodicu.
Kako osluškivati decu kada je reč o njihovom pravilnom razvoju i za šta roditelji moraju naći načina da nađu vreme?
-Porodica u najboljem mogućem kontekstu treba da maksimalno stimuliše i podstiče pozitivno ponašanje, preusmerava negativno, stimuliše nove porodične obrasce i dr. Pozitivni obrasci porodičnog funkcionisanja imaju značajan uticaj na celoživotno iskustvo osobe. Sledeće generacije kroz transgeneracijsko prenošenje obrazaca privrženosti, uverenja o braku i o roditeljstvu, o odgoju dece, vrednostima prenose ono što su naučili u primarnoj porodici. Odnos između dece i roditelja je veoma kompleksan, visoko emocionalno investiran, postavlja temelje za razvoj ličnosti i zato ponekad iziskuje podršku šireg porodičnog sistema, a nekada i stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem pojedinca i porodice .
Kad je vreme za stručnu pomoć i podršku?
-Pravo vreme za savetodavni rad može biti i preventivno, ali i trenutak kada osećamo da naši kapaciteti popuštaju. Nije sramota potražiti pomoć. Bolje je potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje “pre pucanja” nego kada se sistem rasparča u sastavne deliće. Ono što je najznačajnije u savetodavnom radu sa porodicom je informisanje, prepoznavanje i osnaživanje kapaciteta roditelja i naravno, pružanje usluga koje odgovaraju na raznovrsne potrebe porodice. Ovakva podrška značajno jača porodične snage u prevladavanju stresa, može doprineti funkcionalnoj adaptaciji na životne krize, povećava zadovoljstvo roditeljstvom i na kraju blagotvorno utiče na ponašanje i razvoj deteta. Uspešan rad sa roditeljima obezbeđuje porodici doživljaj da je zbrinuta, prihvaćena, cenjena.
Branka Gajić
