Razočarani ljudi ljubav traže na pogrešim mestima
„Ljubav je kruna života, a romantična ljubav samo jedno lice ljubavi…“
Pred sociologom i autorom nekoliko popularnih knjiga iz oblasti popularne psihologije koje su do sad prodate u preko 100 000 primeraka bio je novi izazov kad je počeo da piše „Istine i laži o ljubavi“ gde je na pitak i jasan način objasnio kako možemo da se rešimo toksičnih uverenja koja truju um i srce. Hrabro se Bruno Šimleša (39) uhvatio u koštac s brojnim idejama i mitovima o ljubavi i parterskim odnosima koja mnogi nose iz porodice, sredine u kojoj su odrasli, iz medija i popularne literature, razgovora s prijateljima i poznanicima koji svoje životne „uvide“ vole da podele s drugima. Neki od njih odnose se na muško-ženske razlike (kao npr.da muškarci ne znaju da pokažu emocije), ali i na opšteprihvaćene narodne mudrosti (da ljubav ulazi kroz usta, da brak i deca uništavaju ljubav i strast), a neki na banalno i previše pojednostavljeno tumačenje Zakona privlačenja.
Koja je najveća laž o ljubavi koju ljudi žive?
-Ima ih mnogo, a možda je najtoksičnije kad smo uvereni da ne zavređujemo ljubav. Do tog smo uverenja došli kad nam ljudi oko nas nisu znali pokazati ljubav i onda se naše srce osetilo napušteno, bezvredno…- kaže Bruno Šimleša za BGonline. – Naravno, nije ispravno zaključiti da ne zaslužujemo ljubav, nego samo da smo je tražili na pogrešnim mestima ili na pogrešan način. Ako ljubav ne dobijete od ljudi koji je ne znaju dati ili koji je ne znaju pružiti na nama razumljivom jeziku, onda je mudrije zaključiti da je moramo mudrije tražiti, a ne da je ne zaslužujemo. Jer svako, apsolutno svako zavređuje da voli i bude voljen. To je naše bogomdano pravo!
Zašto je nekim ljudima lepše da žive u laži i kako takav život izgleda?
-Ponekad je lakše jer laži čuvaju status quo. A plašimo se promena. I onda je jednostavnije varati sebe i uveravati sebe u male i velike laži o svom životu. Razumem da se ljudi plaše promena, iako mislim da bi trebalo da se užasavaju stagnacije i neispunjavanja svojih potencijala. Jer ovaj život nije generalna proba. Ako vidimo da idemo u pogrešnom smeru, neće se to samo okrenuti. Mi držimo kormilo svog života i šteta ga je trošiti na odnose u kojima nismo cenjeni i voljeni, na poslove u kojima ne uživamo… I zato, koliko god da je ponekad lakše uveravati sebe u laži, nikad nije mudrije.
Šta je ono što svaki čovek o ljubavi treba da nauči, a nema od koga?
-Ima od života. Život je velikodušan i zaista nam pruža brojne prilike za učenje, ali krenimo od sebe. Mislim da mnogi ljudi mogu same sebe naučiti da su vredni ljubavi tako da se posvete svim svojim ljubavnim odnosima. Skloni smo omalovažavati ljubavne odnose koji nisu romantični, odnosno koji su platonski. Kao da je romantična ljubav kruna našeg života, a nije. Ljubav je kruna našeg života, a romantična ljubav samo jedno lice ljubavi. Nije ni najsvetije ni najplemenitije, samo jedno od. I naravno da je važan deo života, ali važni su i drugi platonski ljubavni odnosi. Ljubav prema deci, prijateljima, životu, umetnosti, prirodi… Sve su to izvanredni ljubavni odnosi koji nam mogu pomoći da se osećamo voljeno, da svoje srce naučimo da zaslužuje da oseća ljubav. Svaki trenutak posvećen ljubav je sveti trenutak.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reservedKako biti u kvalitetnoj vezi ili dobrom braku (Bruno Šimleša)
