Psihički problemi i unapređenje mentalnog zdravlja
„Ako ne možemo da izbegnemo neprijatne i traumatične događaje, možemo da izbegnemo da nas oni potpuno izbace iz duševne ravnoteže, dovedu do psihičkog sloma, mentalnih poremećaja i bolesti,“- kaže doktor psiholoških nauka prof. Žarko Trebješanin čija je profesionalna ekspertiza psihologija ličnosti.
Profesor Trebješanin će 9. oktobra u nedelji tokom koje se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja održati veliko interaktivno predavanje u velikoj sali Doma omladine Beograda.
Kakvo je stanje mentalnog zdravlja u Srbiji, zašto je ono važno i koji su kod nas glavni problemi kada je reć o brizi za ovaj aspekt zdravlja?
-Kada govorimo o mentalnom zdravlju, moramo pre svega reći da je ono nešto znatno više od pukog odsustva bolesti. Mentalno zdravlje je stanje dobrog i skladnog psihofizičkog i psihosocijalnog funkcionisanja, kada se dobro osećamo u svojoj koži. Mentalno zdravlje u Srbiji nije zadovoljavajuće, a može se reći i da je čak zabrinjavajuće. Prema relevantnim istraživanjima, smatra se da je negde oko 33 % stanovništva psihološki ugroženo. Najčeši klinički poremećaji mentalnog zdravlja su depresija i opšta anaksioznost. Mladi su posebno osetljiva i ranjiva grupa kojoj se mora posvetiti posebna pažnja, jer su oni u većem stepenu nego drugi izloženi rizičnom ponašanju (prekomerna upotreba alkohola, zavisnost od interneta, narkotika, kockanja…). Poseban problem je što se oni za pomoć umesto stručnoj osobi, radije obraćaju nekompententnim online sadržajima i duhovnim guruima. Mentalno zdravlje je od možda najvećeg značaja za kvalitet ljudskog života, a otuda je i jedno od ključnih ljudskih prava. Svi ljudi imaju pravo da žive u zdravom okruženju koje omogućava i unapređuje mentalno blagostanje. To uključuje: pravo na kvalitetan tretman poremećaja, kao i pravo na nediskriminaciju i socijalnu inkluziju. Briga društva o mentalnom zdravlju posebno je važna u periodu socijalnih i ekonomskih kriza, socijalnih nemira i katastrofa. Glavni problem mentalnog zdravlja kod nas je što se mentalni poremećaji tretiraju kao nedovoljno ozbiljni i važni (“nije mu ništa, to su čiste fantazije”) u odnosu na “stvarne” telesne bolesti. Problem su i predrasude o mentalnim poremećajima. Žigosanje, stigmatizacija mentalno bolesne osobe, razlog je što je, naročito u manjim mestima sramota obratiti se psihologu ili psihijatru za pomoć (ako ih tamo ima). Potrebne su sistemske promene, podizanje zdravstvene kulture i razvoj usluga u lokalnoj zajednici kako bi se poboljšalo psihičko zdravlje građana.
„U kulturi gde je novac surogat Boga, podstiču se bezobzirnost i pohlepa, što suzbija i guši empatiju, solidarnost i prijateljstvo. Tu čovek sebe doživljava kao robu koja ima svoju promenljivu cenu na tržištu, te otud nije čudno da se oseća praznim, potištenim i uznemirenim. Homo globalis, čovek sa “tržišnim karakterom”, bez ličnog identiteta, može biti uspešan i bogat, ali je depresivan i nezadovoljan. Čovek danas, kako kaže Viktor Frankl, “ima od čega da živi, ali ne zna zašto” i zato je nesrećan što živi besmislenim životom.“
Šta je doprinelo tome da je već dugo savremeni čovek suočen sa osećajem depresije, beznađa, usamljenosti uprkos tome što se čini da mu je život na mnogo načina olakšan, napretkom tehnologije?
-Brojni su razlozi koji su doveli do ovih tipičnih poremećaja našeg doba. Tačno je to da je digitalna revolucija bitno unapredila i olakšala naš rad i drastično proširila mogućnost komunikacije sa gotovo čitavim svetim. Ali to što smo deo virtuelnih društvenih grupa sa desetima hiljada članova, ne znači da smo sa drugim ljudima istinski, emocionalno i socijalno povezani. I dalje smo usamljeni, izolovani, anksiozni i depresivni. Osim toga čitavo ustrojstvo globalne kulture u kojoj se forsiraju takmičenje, nemilosrdna borba za rejting, za prestiž, po prirodi stvari usamljuje ljude od drugih koje vidi kao konkurenciju. U toj kulturi, gde je novac surogat Boga, podstiču se bezobzirnost i pohlepa, što suzbija i guši empatiju, solidarnost i prijateljstvo. Tu čovek sebe doživljava kao robu koja ima svoju promenljivu cenu na tržištu, te otud nije čudno da se oseća praznim, potištenim i uznemirenim. Homo globalis, čovek sa “tržišnim karakterom”, bez ličnog identiteta, može biti uspešan i bogat, ali je depresivan i nezadovoljan. Čovek danas, kako kaže Viktor Frankl, “ima od čega da živi, ali ne zna zašto” i zato je nesrećan što živi besmislenim životom.
Da li ova osećanja pokušavaju ljudi da kompenzuju nekih prividnim „zadovoljstvima“ i materijalnim stvarima i kuda takav životni stil vodi?
-Upravo tako, krajnje neprijatno osećanje duševne pustoši i beznađa, savremeni čovek nastoji da popuni na razne neuspešne, neprimerene načine. O tome imam nameru da govorim na predavanju u Domu omladine Beograda (9. oktobra) posvećenom problemima usamljenosti, depresije i osećanja besmisla. Duboko, nesvesno nezadovoljstvo sobom i svojim načinom života ljudi danas pokušavaju da kompenzuju putovanjima, čulnim zadovoljstvima (ukusnom hranom, pićem, drogom, seksom), plitkom zabavom, kockanjem, gledanjem TV sapunica, jevtinih ljubavnim ili kriminalističkih filmova. Neki, pak, nalaze spas od osećanja nezadovoljstva u preteranom radu (vorkoholizam) koji im ne dozvoljava da razmišljaju o svom načinu života, o sebi i svojim istinskim potrebama. A drugi, opet, svoje osećanje besmisla, potištenosti, bezvoljnosti nastoje da nadoknade besomučnom kupovinom svega i svačega, što im treba i što im ne treba. Ali, sve su ovo uzaludni pokušaji da se, makar na tren, priguši očajanje, da se privremeno popravi raspoloženje i da se stvori iluzija zadovoljavajućeg, smislenog života. Međutim, gomilanjem materijalnih stvari, novca, na može se popuniti duhovna praznina. Putovanjem po privlačnim destinacijama, uživanjem u piću, u pikantnim jelima, erotskim avanturama i narkoticima može se postići samo površno, kratkotrajno zadovoljstvo, posle kojeg sledi još dublje i dugotrajnije očajanje.
Koliko poznavanje psihologije može u svemu tome pomoći čoveku u 21.veku koji želi da se bolje oseća u sopstvenoj koži i svom životu?
-Ima danas još uvek jedan broj ljudi koji koji pod uticajem svog anahronog, grubog materijalističkog stanovišta gledaju na psihologiju sa podozrenjem i nipodaštavanjem kao na “idealističku”, “sumnjivu” nauku. Ali, zahvaljujući svom nesumnjivom napretku i zadivljujućim uspesima u mnogim oblastima ljudskog života (od učenja, obrazovanja, preko posla, problema u braku, porodici, pa sve do psihoterapije), psihologija je postala jedna od najuglednijih društvenih i humanističkih nauka, koja je dokazala svoju naučnu validnost i praktičnu upotrebljivost. Po nekim od najvećih psihologa, recimo Jungu, psihologija je “nauka budućnosti”. Po njemu ona “nam je najpotrebnija, jer se postepeno sve jasnije ispostavlja da ni glad ni zemljotresi, ni mikrobi ni karcinomi nisu najveća opasnost, nego je to čovek čoveku i to zbog toga što ne postoji dovoljna zaštita od psihičkih epidemija koje deluju mnogo razornije od najvećih elementarnih nepogoda». O ovoj opasnosti od epidemije depresije, osećanja nemoći, uznemirenosti, usamljenosti i osećanja besmisla, biće mnogo više reči na mom predstojećem predavanju u Domu omladine.
„Duboko, nesvesno nezadovoljstvo sobom i svojim načinom života ljudi danas pokušavaju da kompenzuju putovanjima, čulnim zadovoljstvima (ukusnom hranom, pićem, drogom, seksom), plitkom zabavom, kockanjem, gledanjem TV sapunica, jevtinih ljubavnim ili kriminalističkih filmova. Neki, pak, nalaze spas od osećanja nezadovoljstva u preteranom radu (vorkoholizam) koji im ne dozvoljava da razmišljaju o svom načinu života, o sebi i svojim istinskim potrebama. A drugi, opet, svoje osećanje besmisla, potištenosti, bezvoljnosti nastoje da nadoknade besomučnom kupovinom svega i svačega, što im treba i što im ne treba. Ali, sve su ovo uzaludni pokušaji da se, makar na tren, priguši očajanje, da se privremeno popravi raspoloženje i da se stvori iluzija zadovoljavajućeg, smislenog života. Međutim, gomilanjem materijalnih stvari, novca, na može se popuniti duhovna praznina. Putovanjem po privlačnim destinacijama, uživanjem u piću, u pikantnim jelima, erotskim avanturama i narkoticima može se postići samo površno, kratkotrajno zadovoljstvo, posle kojeg sledi još dublje i dugotrajnije očajanje.“
Predavanje u Beogradu ćete posvetiti i podizanju psihološkog imuniteta. Šta će posetioci ovog značajnog događaja imati priliku da čuju od vas, kome je ovo predavanje namenjeno?
-Kao što je tokom milenijuma evolucije nastala biološka adaptacija u vidu telesnog imunog sistema na problem preživljavanja organizma u borbi sa opasnim virusima, parazitima i bakterijama, tako je u borbi čoveka sa psihološkim problemima (gubici, osujećenja, porazi) nastao psihološki imunitet. Sastavni, neizbežni deo našeg života su stresovi, smrt bliskih ljudi, razočaranja, neuspesi itd. Ali, ako ne možemo da izbegnemo neprijatne i traumatične događaje, možemo da izbegnemo da nas oni potpuno izbace iz duševne ravnoteže, da dovedu do psihičkog sloma i mentalnih poremećaja i bolesti. A to znači da moramo naučiti kako da se nosimo sa teškoćama, problemima, unutrašnjim konfliktima i strahovima. Iste ekstremno surove okolnosti (ratovi, koncentracioni logori, izbeglištvo, gubitak najrođenijih) neki ljudi su uspeli ne samo da prežive, nego i da očuvaju svoje psihičko zdravlje, dok su mnogi drugi bili ozbiljno uzdrmani, a neki su doživeli potpuni psihički slom i doživotno ostali depresivni. Već decenijama psiholozi proučavaju razne načine da se ojača psihički imuni sistem, odnosno da se poveća otpornost ili kako se često kaže rezilijentnost. Jedan od prvih je Viktor Frankl, preživeli logoraš, koji je na osnovu svog proživljenog iskustva izgradio svoju teoriju i terapiju “lečenja smislom” (logoterapiju). On je zaključio da čovek uvek i svuda može naći smisao, a ko ga je našao taj može preživeti i najstrašnije uslove. U savremenoj pozitivnoj psihologiji posebna pažnja se posvećuje pitanju kako čovek može promeniti ugao gledanja i tako se spasiti od osećanja bespomoćnosti i apatije, koje se javlja posle serije neuspeha i traumatskih događaja. O svemu tome ću iscrpno govoriti na predstojećem predavanju, jer se o tome kako možemo prevazići strepnju, apatiju, depresiju i sl. ne može reći kratko u formi kratkog intervjua. A po meni, ovo je suština i najvažnije za očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja.
Branka Gajić
Foto: Saša Džambić
Knjige prof. Žarka Trebješanina “Rečnik psihologije” (cena 3200 din.), “Neverbalna komunikacija” (cena 1199 din.) “Snovi, psihološko tumačenje” (cena 1090 din.), “Šta Jung zaista nije rekao” (cena 880 din.) i “Šta Frojd zaista nije rekao” (cena 880 din.) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
