Veče u Galeriji „Artget“ Kulturnog centra Beograda je 3.septembra bilo posvećeno razgovoru o romanu „Progovori“ Lori Hols Anderson važnoj temi- nasilju među mladima. Ovaj događaj je privukao je veliku pažnju publike različitih generacija. gok su gošće ove promocije bile Janja Stjepanović, urednica u Laguni, književna kritičarka Dunja Ilić i psihoanalitičarka Vida Rakić Glišić.
Dunja Ilić je publici približila sadržaj romana „Progovori“ koji ove godine slavi 25 godina od prvog izdanja. Na početku romana glavna junakinja Melinda Sordino definiše sebe kroz jednostavnu, ali snažnu rečenicu: „Ja sam odbačena.“ Ova rečenica može simbolizovati univerzalnu adolescentsku teskobu i potrebu za prihvatanjem, ali razlog zbog kojeg je Melinda odbačena je specifičan – ona je prekinula letnju žurku tako što je pozvala policiju zbog čega je sa polaskom u srednju školu iskusila kolektivni bes svojih školskih drugova i povukla se u tišinu.
„Melinda ne progovara o razlozima svog postupka, niti je iko pita za te razloge“, naglasila je Dunja Ilić ističući zanimljivu protivrečnost između sumorne priče o izopštenosti i traumi tinejdžerke i njenog oštrog, duhovitog pripovedanja.
Vršnjačko nasilje
Psihoanalitičarka Vida Rakić Glišić je govorila o različitim oblicima vršnjačkog nasilja jasno ih razvrstavajući i objasnivši kako ono može ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje mladih.
“Vršnjačko nasilje može početi naizgled bezazlenim, ali opasnim neverbalnim nasiljem koje je često prisutno u grupama devojčica, a ima za cilj da nekog isključi iz grupe. Ovo nasilje se manifestuje neverbalnim gestovima, poput kolutanja očima, ignorisanjem, smejanjem na nečije iskaze kao da su najgluplji na svetu. Iako se čini blagim, ono može kod žrtava stvoriti duboku traumu zbog osećaja nepripadanja. Sledeći nivo je verbalno nasilje, koje se ponekad pogrešno vidi kao zadirkivanje, ali u stvarnosti i za žrtvu ono može biti ozbiljno vređanje, ponižavanje, a često se pretvara i u širenje izmišljenih priča. Iako ga mnogi posmatrači ne shvataju ozbiljno, verbalno nasilje često kod žrtve izaziva osećaj bespomoćnosti i izolacije”, rekla je Vida Rakić Glišić.
Psihološko nasilje
Psihološko nasilje često ostaje nevidljivo za one koji bi mogli da ga spreče (na primer, za nastavnike).
“Ova vrsta nasilja se manifestuje kroz marginalizaciju osobe, potpunu izolaciju i ignorisanje. Upravo zbog toga što nastavnici ili drugi odrasli često ne primete ovakvo nasilje, žrtve ostaju same sa svojim problemom, što može dovesti do dugotrajnih psiholoških posledica.Tek nakon toga dolazi fizičko nasilje, koje je najlakše primetiti jer se često predstavlja u medijima kao jedini oblik vršnjačkog nasilja.”- objasnila je Vida Rakić Glišić i dodala da fizičko nasilje često počinje kao „šala“ ili bacanja knjiga, gurkanje, ali može eskalirati i u ozbiljne fizičke povrede.
Seksualno nasilje
Još teži oblik nasilja je seksualno nasilje za koje je Vida Rakić Glišić podvukla da je nužno razbiti mitove o seksualnom nasilju kao što je “mit o strancu kao počiniocu, koji zaskače iz mraka”. Takvi slučajevi, naravno, postoje, ali su po rečima psihoanalitičarke znatno ređi. Drugi mit je da je silovanje povezano sa seksualnim nagonom ili erotikom, dok je u stvarnosti želja za moći ovde dominantna komponenta.
Svako vršnjačko nasilje najvećim delom proizilazi iz nesvesnog i omogućeno je nesvesnim- dodala je Vida Rakić Glišić i istakla da je zbog toga i knjiga „Progovori“ čudesna u ovoj analizi vršnjačkog nasilja:
„Tu se možemo poslužiti i Jungovim konceptom kolektivne senke, kada ljudi uopšte ne vide (ili ne žele da vide) šta se dešava oko njih i održavaju privid da sve teče lepo.“ Niko ne vidi kolektivno nasilje nad junakinjom knjige Melindom Sordino (ona je tek stidljivo, povučeno dete), niko ne zna šta joj se desilo na žurci, niko, pa ni najbolja drugarica ne želi da zna njene razloge što je pozvala policiju. Žrtva sama ne progovara o tome.
Vida Rakić Glišić je naglasila važnost edukacije mladih, ističući da bi dečake trebalo posebno poučiti da je za svaki seksualni odnos neophodan jasan pristanak: „Ponekad, zbog straha ili šoka, žrtva nije u stanju da govori, da kaže “ne”, da verbalizuje odbijanje, što ne znači da je dala pristanak“.
Gušenje u sopstvenoj tajni
Veoma je važno i razumeti nesvesne mehanizme koji pokreću nasilje.
„Nasilnici često potiskuju svoj osećaj ugroženosti, koji ih, paradoksalno, tera na nasilje. Na kraju to može eskalirati u najgori oblik vršnjačkog nasilja – besmislena ubistva vršnjaka“, zaključila je Vida Rakić Glišić.
Promocija knjige „Progovori“ Lori Hols Anderson završena je porukom o važnosti prepoznavanja i osvešćivanja svih oblika nasilja među mladima, kako bi se sprečile najgore posledice, uz poruku da književnost može biti snažan alat u tom procesu.
O knjizi “Progovori” koja je do sad objavljena na 35 jezika:
“Na žurci kojom je obeležen kraj letnjeg raspusta petnaestogodišnja Melinda pozvala je policiju, ali je pobegla pre nego što su stigli, ne objasnivši nikome ništa. Tako je prva godina u srednjoj školi za nju počela užasno. Učenici je vređaju i maltretiraju, a najbolja drugarica iz osnovne ne razgovara sa njom niti želi da sasluša razloge njenog postupka koji je sve razbesneo. Zato se Melinda povlači u sebe i u potpunu tišinu, a sve laži i licemerje srednje škole isplivavaju na površinu. I dok njen pametni i domišljati unutrašnji monolog precizno opisuje iskustvo srednje škole – od „prvih deset laži koje ti kažu“(osma: „Vaš raspored je napravljen na osnovu vaših potreba“) do klika i klanova koje formiraju vršnjaci – istovremeno osećamo kako se ona guši u svojoj neispričanoj tajni..”
Foto: Laguna
Knjigu „Progovori“ po ceni od 699 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
