Kad otac ode…
Pričamo iz ugla muškaraca i često nam ljudi postavljaju pitanje: A šta se događa kada otac ode i prestane da viđa svoju decu ili ih viđa veoma retko? Ovo pitanje ne otvara samo temu partnerskog odnosa, već mnogo dublje pitanje roditeljske odgovornosti i razvoja deteta.
Postojimo sa ciljem da ujedinimo društvo i da se ne takmiče žene sa muškarcima, nego da zajedno budemo bolji i podrška jedni drugima. Poruke koje šaljemo su usmerene ka društvu koje treba da razume da postoji jako puno pravih i odgovornih muškaraca, ali su usmerene i ka muškarcima koji mogu da budu mnogo bolji za društvo, sebe i svoju porodicu.
Kad mama i tata više ne mogu zajedno…
Razlaz partnera ili promene u životnim okolnostima postali su relativno česti. Odrasli u takvim situacijama donose odluke iz različitih razloga kao što su konflikti u vezi, profesionalni pritisci, želja za novim početkom ili jednostavno nemogućnost da odnos opstane. Međutim, za dete kontekst tih odluka nije razumljiv i to je jako važno razumeti. Kada pričamo o ulozi oca, dete tada opaža samo da li je tata tu ili ne. Zbog toga je važno razumeti da partnerski odnos može prestati, ali očinstvo ne prestaje.
Šta dete uči od oca?
Muškarac može otići iz zajednice, može imati obaveze, putovanja ili drugačiji životni ritam, ali uloga oca ostaje trajna. Roditeljstvo nije samo uloga vezana za partnerski odnos, već dugoročna odgovornost prema detetu. Prisustvo oca ima snažan razvojni značaj za dete. Otac često predstavlja važan izvor osećaja sigurnosti, model muške uloge i autoriteta, ali i osobu koja pomaže detetu da razvije granice, samopouzdanje i sposobnost da veruje u sopstvene mogućnosti. U interakciji sa ocem dete uči kako se rešavaju problemi, kako se preuzima odgovornost i kako se gradi odnos sa drugima.
Od povlačenja do dokazivanja
Kada otac izostaje iz života deteta, posledice se mogu pojaviti na različite načine. Kod neke dece se to manifestuje kroz bes ili otpor prema autoritetima, a kod druge kroz povlačenje, nesigurnost ili potrebu da se stalno dokazuju. Neretko se javlja strah od napuštanja ili izražena posesivnost u odnosima. Takva ponašanja često nisu prolazna faza, već dugoročan obrazac koji dete razvija pokušavajući da razume sopstveno iskustvo.
Kako tata priča o mami?
Ono što je podjednako važno je način kako se otac odnosi prema majci nakon razlaza ili u trenucima ograničenog viđanja. Način na koji otac govori o majci, kako je tretira i kakav odnos održava sa njom postaje snažan model za decu. Deca kroz taj odnos uče kako se odrasli ponašaju u konfliktu, kako se pokazuje poštovanje i kako se grade odnosi nakon raskida. Poštovanje, komunikacija i stabilnost u tom odnosu stvaraju okruženje u kojem dete može da razvije zdravu sliku o odnosima među ljudima.
Otac treba da je tu
U kontekstu roditeljstva snaga muškarca se na povezuje sa slobodom i nezavisnošću, kao što je često greška, već se pokazuje potpuno drugačije. Ona se ogleda u sposobnosti da muškarac preuzme odgovornost, ostane prisutan i izgradi odnos sa svojim detetom uprkos promenama u partnerskom životu. Detetu nije potrebno ništa komplikovano, već jednostavno otac koji se redovno javlja, koji provodi vreme sa njim, koji sluša, postavlja pitanja, deli iskustva i postavlja granice. Takva svakodnevna prisutnost ima jako veliki značaj za razvoj deteta.
Odgovorno očinstvo je lična odluka
Svaki odrasli čovek bira sopstveni životni put međutim, trenutak kada muškarac postane otac trajno menja taj put. Od tog trenutka dete postaje njegov deo, bez obzira na okolnosti koje dolaze kasnije. Upravo zato odgovorno očinstvo nije pitanje partnerskog odnosa, već pitanje lične odluke da se ostane prisutan u životu deteta.
Ivan Štibl, osnivač Ćalca
Foto: privatna arhiva
