ZBOG SESTRE SAM U PETOJ GODINI KRENULA U ŠKOLU (Nevena Božović)
Nije dovoljno samo verovati u snove već je potrebno i konstantno raditi na sebi. To je deviza i Nevene Božović koja iz dana u dan vredno ide ka zacrtanim ciljevima. Publika ju je zavolela kao pobednicu “Prvog glasa Srbije”. Ona je devojka koja je u osnovnoj i srednjoj školi bila vukovac, a sada u 21.godini ima diplomu Fakulteta muzičke umetnosti. Odrasla je u sportskoj porodici, trenirala košarku i odbojku. Leti roni, zimi skija, peva uvek iz velike ljubavi, a upravo promoviše novi singl, pesmu “Čujem da dolaziš u grad”.
Košarkašica u muzici
Kad god joj obaveze dozvole otputuje kod roditelja, mame Ružice koja je po zanimanju arhitekta i nekadašnjeg košarkaša oca Zorana u Kosovsku Mitrovicu, a u Beogradu živi sa dve godine starijom sestrom Jelenom sa kojom se uvek odlično slagala.
-Ona mi je uvek bila uzor u svemu- kaže Nevena.- Uz nju sam čak i dve godine ranije krenula u 1.razred osnovne škole. Ako je plesala, to sam radila i ja, u svemu sam je kopirala i verovatno joj je to ranije išlo na živce (smeh). Jelena je meni oduvek bila inspiracija. Danas smo odasle devojke, obe smo muzički obrazovane, umetničke duše, s tim što je ona arhitekta, kao naša mama. Sestra mi je najbolji prijatelj.
Sestre Božović žive u malom, ali funkcionalnom stanu koji je pravi “devojački”.
-Naš je beogradski dom kao kutijica, svaki kutak je maksimalno iskorišćen i praktičan, uređen tako da lepo funkcionišemo. Od kućnih poslova najteže mi pada usisavanje, ali se sestra i ja uvek dogovorimo koja će šta da radi. Nas dve smo bezrezervno tu jedna za drugu, a roditelji nikad nisu pravili razliku među nama. Oduvek je porodica bila uz mene i bez njihove podrške ne bi bilo mojih uspeha. Da nije u mojoj porodici sve kako treba, ni ja ne bih bila stabilna.
Život bez zabrana
Nevena je imala nepunih 16 godina kada se preselila u Beograd gde je u to vreme živela potpuno sama. Tad su roditelji pokazali da imaju veliko poverenje u nju i podržali je da u tim tinejdžerskim danima upiše Akademiju i otpočne samostalni život.
-Oduvek su mama i tata imali veliko poverenje u sestru i mene. Nikad nismo imale ni zabrane niti kazne. Nas dve smo znale meru u svemu. Nije bilo potrebe da nam kažu u koliko sati treba da se vratimo iz grada, mi smo uvek dolazile u pristojno vreme. Umem dobro da procenim ljude. Mnogi kažu da sam stidljiva, namrgođena i da jedva pričam, ali nisam takva privatno. Introvertna sam dok nekog ne upoznam.
B.Gajić
© by BGonline. All rights reserved
