Maja Volk- Zdravlje je veliki i ozbiljan posao

Pre nekoliko godina bila je na ivici života, ali je snagom volje, promenom misli, životnog stava, navika i ishrane pobedila rak i danas s ponosom kaže da je najzdravija žena u Srbiji. Maja Volk je zaista jedna neobična, nesvakidašnja i vrlo posebna žena. Vrlo je iskrena, direktna, obrazovana, hrabra. Ona je intelektualac, muzičar, pisac, misionar, kreativac i najveći pobornik i promoter sirove ishrane na ovim prostorima. Protiv sresa se bori ljubavlju i razumevanjem. Nudi besplatne zagrljaje, živi u skladu sa sobom i prirodom, svakodnevno vežba, ima svoju školu zdravlja u kojoj pomaže svima koji žele da unaprede svoj život. Jutra počinje brzim hodom od pola sata, nakon toga pojede obilan voćni doručak ili popije pola litre zelenog kašastog soka koji joj daje energiju i raspoloženje. Ženama preporučuje da štikle nose u torbi, da kad god mogu hodaju u udobnim patikama za pešačenje, silaze bar jednu ili dve stanice ranije, hodaju do posla, da ne kuvaju, već organizuju celu porodicu da učestvuje u pripremi zdrave hrane. Pozitivne misli su obavezne! Zdravlje jeste veliki i ozbiljan posao, a Maja Volk radi na tome svakog dana. Mnogi joj se obraćaju za savet i pomoć, ali je često rastuži činjenica da većina to čini tek kad im je zdravlje već ozbiljno ugroženo.
– Javljaju mi se u poodmakloj fazi bolesti, kad je medicina već sve završila sa njima i totalno ih unakazila. Stalno im ponavljam: “Gde ste bili pre šest meseci, gde ste bili kad vam je dijagnostikovan karcinom, pristali ste na zločin pa posle bude jao Majo pomagaj…”. Manji broj onih koji mi se obraćaju su potpuno zdravi ljudi koji misle na svoje zdravlje, nisu zadovoljni onim što ih okružuje, svesni toga da je Srbija jako bolesna zemlja. Oni žele da unaprede svoje potencijale i najbolji su i najotvoreniji. Čak ima i devojčica koje već sa dvanaest godina žele da krenu tim putem.

HRANA KAO AFRODIZIJAK

Ideju za knjigu “100 pitanja, 100 odgovora” koju je objavila “Nova poetika” Maja je dobila kad se iz dana iz dan počela da susreće sa najraznovrsnijim pitanjima onih koji bi želeli da zakorače u svet sirove ishrane. Kako se izboriti s pesticidima, gde se sve nalazi vitamin B12, kako izbalansirati namirnice, samo su neka od bezbroj pitanja koja stižu na adresu Maje Volk.
– Oni skeptični se ne javljaju već se obično razboljevaju- tvrdi Maja.- Najneobičnije pitanje koje mi je neko uputio bilo je uživo u emisiji radija 202 gde me je jedan čovek pitao koliko puta nedeljno imam seksualne odnose. Rekla sam mu da sam u celibatu već nekoliko godina. Sa ove visine je ljubav mnogo veća. Orgazam može da se doživi i dok jedete, a ova živa hrana su zapravo sve sami afrodizijaci. Uverila sam se da je to istina i ukapirala zašto ja imam tu količinu ljubavi u sebi i zašto želim da neprekidno grlim ljude. Ja volim na višem nivou- biljke, sunce, nebo, ptice… Patetično zvuči, ali je tako.

NIKAD S MUŠKARCEM KOJI JEDE MESO

Maja Volk kaže da je u periodu života kad u sebi ima najviše ljubavi do sad.
-To se zove- odrasti. Dok ste mali imate u sebi to kenjkavo dete koje je stalno željno ljubavi i mislite da se sve vrti oko toga. Ali kad pažljivo pogledate koje je dete najsrećnije, videćete da to nije ono koje je kenjkavo i stalno traži mamu, već ono koje se igra, slobodno je i kretivno. Njemu ne trebaju ni mama ni tata. Ja sam toliko namirena ljubavlju, negom i brigom o sebi da mi ne treba niko drugi da brine o meni jer ja savršeno brinem o sebi. Ljubav primam od moje dece, prijatelja, celog sveta i tu istu ljubav dajem celom svetu. Ja sam otvorena za partnera, ali ne mogu s nekim mesožderom i nižim oblikom života da budem u vezi. Zaljubljivanje je kao u “Snu letnje noći” – izvrnuto i nerealno ponašanje. Ono što je dobro u zaljubljivanju je to što imate lučenje seratonina i dopamina u mozgu. Ja imam ta lučenja zahvaljujući ovoj hrani i ne moram da budem zaljubljena da bih to osećala.

DOPADAJU MI SE EGO MANIJACI

Briga o sebi nikad ne može da se veže za sebičluk, napominje Maja i seća se da je dugo bila ovisnik o ljubavi i zaljubljivanju.
– Kad sam zaljubljena ja rušim vodopade, penjem se na Mont Everest… ja tad činim čuda! Neverovatna je ta količina energije. Moj učitelj Gruja mi je objasnio da je sva ta energija u meni uvek, ali se ona samo deblokira zaljubljenošću, ali i da sve to može da se desi i bez zaljubljivanja. Uverila sam se u to ne samo ishranom, nego i radom na osećanjima, fizičkim vežbama, mentalnim vežbama. Kad se pokrenete uverite se da je to tako. Ja nikad nisam bila kreativnija, nikad zadovoljnija, nikad namirenija, a pri tom sam dugo bez partnera. Otvorena sam za to, ali nisam u lovu! Meni se i dalje dopadaju ego manijaci. To je profil ljudi koji su jako loši za mene, a u njih sam se uvek zaljubljivala. I sad mi se oni dopadaju ali za razliku od ranije ja ih sad prepoznajem, pa se ne zaljubim, kažem sebi da je loš za mene. Sad imam i bolju procenu ljudi i situacija. Ako naiđe neko da koračamo istim putem neću bežati od toga, samo više ne mogu da edukujem i školujem nekoga, treba mi neko ko je već iškolovan. Verujem da ću u 100. godini naći neko pilence od 75 ili 80 godina.

AMBICIJE UNIŠTAVAJU ZDRAVLJE

Maja Volk za sebe kaže da je jedina osoba u Srbiji koja se proslavila svojim zdravljem. Mogla bi, kaže, da s jedne strane bude tužna i upita se šta je to radila do sad i kako je moguće da je postala slavna ne zbog svojih dostignuća u naučnom radu već tome kako je izlečila rak, ali ona ne želi tako da razmišlja.
– Ja sam zahvalna raku i da nije bilo svega toga, danas ne bih bila najzdravija osoba u Srbiji. Sve to mi je pomoglo i da vidim besmisao svog onog ganjanja uspeha koji me je i doveo do raka. Neprekidno sam radila, pisala, gledala sa svakom ugodim… I konja odmarate, a to mnogi zaboravljaju.
Pre svog najvećeg životnog loma, Maja je vodila život veoma ambiciozne žene.

Postigla je vrhunske rezultate kao naučni radnik, do tridesete godine bila već dvostruki doktor nauka i profesor, ali joj je danas, kaže, sve to besmisleno.
-Projekat “umreti prirodnom smrću” je najozbiljniji projekat u životu i traje mnogo više od bilo kog filmskog scenarija. Danas ja spajam pisanje i zdravlje. Imam svoje knjige, svoju školu zdravlja, radnju sirove hrane koja je istovremeno i škola i savetovalište, televizijsku emisiju, kreativna sam, ispunjena, nudim ljudima besplatne zagrljaje i hipnoterapiju.

ŠNICLA U TATINOM TANJIRU

Na Majine radionice o sirovoj ishrani pretežno dolaze žene.
– Uglavnom me žene obožavaju. Prema meni ljudi imaju takav odnos da ili me mrze ili me slepo obožavaju, a nijedno ni drugo nije dobro. Zbunjeni su kad vide kako je lako doći do mene, kad me zateknu u mojoj radnji ili me sretnu u gradskom prevozu. Svojim iskustvom pomažem mnogima, ali najmanje uspevam da promenim moje najbliže. Moj otac nije prešao na sirovu ishranu i svaki put kad dođem on stavi šniclu ispred sebe kao demonstraciju sile da se vidi ko je ko. Deca su delimično na tome, zetovi čak više nego ćerke. Kad mi dođu nepoznati ljudi i kažu: “Hvala vam što ste mi spasli život”, to ima težinu, onda moja misija ima smisao. Ja svima nudim apsolutnu istinu i iskrenost. Moja radost je nekad bila nameštena i naučena, a ova radost koju vidite sada je prava. To je razlika između mog prethodnog i ovog života.

GRUJA- UČITELJ ZDRAVLJA I ŽIVOTA

Nekada je Maja verovala da su male laži vrlo bitne, da ne treba uvek govoriti istinu jer često ume da bude jako surova, a danas kaže da zna da je svaka istina dobra, samo je važan način na koji se ona biti saopštena.
– Loša vest mora sa mnogo većom ljubavlju, razmišljanjem i osmehom da se saopšti. Moj učitelj Gruja mi je rekao da sam zla i sebična prema sebi, ali tako što me je postavio na trosed, stavio mi glavu u krilo i mazio me po kosi i pričao mi koliko o tome sam zla. A sve to zato jer sam pre toga sopstvenim nemarom ugrožavala svoje zdravlje.
Gruja kojeg Maja s toliko radosti i uvažavanja pominje je čovek od kojeg je ona toliko toga naučila o zdravlju, životu, svemu!
-On je završio psihologiju i svetsku književnost, jedan od najinteligentnijih i najumnijih ljudi koje poznajem. Bio je profesor psihologije na Niškom univerzitetu, a od 1978. godine je trajno zdrav. Već 25 godina je na sirovoj hrani. Prvo se bavio psihoterapijom, radio na osećanjima, kupovao znanje po svetu, i ne postoji škola niti pravac gde on nije otišao i odradio sve što ga je zanimalo na sebi. Gruja je jedan od najumnijih ljudi koje poznajem, izlečio je tuberkulozu, rak, astmu i depresiju. On svakog dana trči jedan sat sa tegovima od 12 kg, nema nijednu boru i najzdraviji je čovek kojeg znam, a ima 78 godina. Ja ne idem kod debelih nutricionista, pulmologa koji su pušači, hirurga alkoholičara, a ima i takvih. Po zdravlje idem kod onog ko je zdrav dugo.

ŽIVA HRANA PODMLAĐUJE

Maja se priseća da je tokom proteklih decenija imala mnogo jasnih znakova da njenom telu prija takav način ishrane, ali nije umela pravilno da ih protumači.
-Tad sam jela mnogo mesa, mrzela kuvano povrće, a u inostranstvu gde sam živela često nisam imala novca. Kao studentu u Parizu najjeftinije mi je bilo da se hranim voćem. Živela bih na kilogramu mandarina i kilogramu banana dnevno i nikad nisam bila zdravija. U Australiji su avokado, banane, grozđe najčešće bili na mom jelovniku. Bila sam zdrava, kosa mi je bila lepa, ali sam ja mislila to je to zbog radosti i slobode koje sam tamo imala, klime… Trideset godina kasnije imam taj isti osećaj i energiju kao tamo tad.

KAKO POČETI I ODOLETI?

Sa sirovom hranom se prvi put susrela kod Gruje. On joj je pripremio i prvu sirovu kašicu i od tog dana Maja se zakoračila ka zdravlju.
-Kad sam pojela tu njegovu kašicu posle dva sata sam osetila neverovatnu energiju i shvatila da je to ono pravo. Nisam imala prelazni period ka tom načinu ishrane koji pruža slobodu, jedino ograničenje je da ne jedeš termički obrađenu hranu.
Prvo iskušenje Maja je imala četiri meseca nakon što je prešla na sirovu hranu. Na festivalu na Tisi gde je svirala na muzičkom festivalu svuda oko nje su se pripremali specijaliteti od mesa, a među njima i njoj nekad omiljene-kobasice.
-Nekad sam više nego išta volela kobasice. Rekla sam sebi da bih mogla da napravim “prekršaj”, ali kada sam približila tanjir dobila sam nagon za povraćanje. To je bio znak da mi telo više nije dozvoljavalo da jedem meso.

PRIRODA NIJE IDIOT

U novoj knjizi Maje Volk “100 pitanja i 100 odgovora” pisala je o svemu onome što najčešće interesuje sve one koji nameravaju da krenu putem zdravlja i sirove ishrane, dala je odgovore na brojne nedoumice, strahove, dileme. Jedno od čestih pitanja sa kojima se susretala je kako ljudi koji se hrane sirovim namirnicama mogu da unesu vitamin B12.
-Ta priča o vitaminu B12 je fama lansirana od industrije mesa. Nije tačno da ga ima samo u mesu, on se stvara u našim crevima i mi ga proizvodimo od mikroorganizama. Meso truli u crevima onog ko ga jede. Čovek ima dovoljno mikroorganizama i mi sami pravimo B12. Dovoljno je da berete kupine pored puta, ne operete ih i pojedete, ili uzmete crvljivu tresnju ili kapsulu probiotika stavite u suncokret i eto vam B12. Mislite li da je priroda toliki idiot da vitamina B12 nema nigde oko nas? Nijedan majmun nije mesožder, nijedan primat. Ponekad pojedu meso i to onda kad nema biljne hrane. B12 se nalazi i u moringi, moćnom afričkom drvetu, u algama, svakom morskom planktonu. Jako sporo se troši. Ja sam šest, sedam godina na ovoj ishrani i još uvek imam rezerve. Kome nedostaje B12? Uglavnom ljudima sa Kronovom bolešću, a to je bolest želudca koja nastaje usled jedenja kuvane i pržene hrane.

LJUTI ZAČINI UMESTO VRELE SUPE

Ono što takođe unosi nedoumice među ljude koji su na korak to sirove ishrane je uverenje da nema ničeg zdravijeg od tanjira toplog, kuvanog jela čemu se deca na ovom podneblju uče decenijama… ali kod ovog načina ishrane- nema kuvanja!
-Sirova supica može da se napravi i sa toplom vodom. Nijedna životinja ne jede vrelo. Znate za onu izreku “ide kao maca oko vrele kaše”. Nijedan pas ili mačka koji drže do sebe neće vrelo da pojedu. Treba da se jede hrana koja je u temperaturi tela. Naše iznurivanje vrelom hranom je besmisleno. Šafran, ljuta papričica, beli luk, kurkuma,kari, cimet su začini koji zagrevaju telo i treba ih koristiti. U novoj knjizi sam se trudila da sve te predrasude prehrambene i farmaceutske industrije raskrinkam argumentima i činjenicama. Uvek kažem da je svačije pravo da uništi svoj život i da sa svojim zdravljem radi šta želi. Svako je odgovoran za svoj život, a moje je da dam informaciju. Ako pored toga i dalje neurotično jedete svašta iako sve znate, onda ste za psihoterapiju jer ne volite sebe.

EMOTIVNE UCENE

Maja ne ide kod lekara i raduje se tome što je sve više doktora koji se interesuju za holističku i kvantnu medicinu.
– Lekari se razumeju u bolesti, ali ne i u zdravlje. Oni odbijaju svoje terapije jer znaju koliko su one opasne. Retko ko od njih će da pristupi hemoterapiji i radijaciji. Sreća da postoje i oni lekari koji posmatraju svet na drugi način, koji su otvoreni da vide i prihvate nešto drugo. Mnogi nisu spremni da ponište svoje školovanje. Kad sam pročitala knjigu “Ekološka istorija sveta” shvatila sam da je sve što sam do tad učila pogrešno. Čovek ne stari dok god uči. Lekari se zaustave na starim udžbenicima. Nekad su ljudi bili zdraviji. Danas se hvalimo brojem pregleda, nikad bolesniji nismo bili.
Bolesti često nastaju i usled naših loših misli, fokusa na pogrešne stvari, nedostatka ličnog razvoja… Maja je izabrala optimizam kao životni stav. Neprekidno radi na sebi, usavršava se ili uči iz početka, raduje se životu, daruje i prima ljubav…
-Jako smo neurotični, drustvo insistira na programu smrti koji nam se ubacuje na razne načine. Gubljenje smisla života stiže žene kad uđu u menopauzu, muškarca kad ode u penziju, a oboje kad deca porastu. To je zato jer im nije osmišljen život. Tad misle da je kraj i tad počinje “rat”. Mnogo siromašnija društva od nas su srećnija. Mi ovde mislimo da sreća i radost imaju veze sa novcem. Sistem školovanja i porodice je zasnovan na kazni i nagradi i emotivnoj uceni. Čak i koncept Deda Mraz funkcioniše po principu emotivne ucene jer “samo dobroj deci donosi poklone”. Škola je tako osmišljena da formira dobre i poslušne građane, a kao takvima je vaša volja potpuno ubijena. Svako može da iskorači ispred svega toga. Nova knjiga se i time bavi, mentalnim vezama,pozitivnim mislima, neuro naukom…Ja mojim studentima pričam o tome kako da prežive ispitni rok, šta da jedu da razviju mozak, kako da pojačaju kreativnost stimulacijom čula.

UGAĐAJTE SEBI, A NE SVOJOJ NEUROZI

Maja Volk je promenila apsolutno sve iz svoje prošlosti, a ispred nje su mnogi izazovi i neosvojene daljine.
-Ako se postavite tako da ćete živeti na neodređeno vreme kao ja, možete da napravite neverovatne planove. Ja sad znam šta ću raditi u 100.godini. Imaću emisiju na televiziji “Živi svedok”, moje impresije ne može da zameni nijedan kompjuter. Lepota godina je u broju sećanja, a to koliko pesama znam i čega se sve sećam, to je nemerljivo. Govorim pet, šest jezika ali sam odlučila da naučim starogrčki u devedesetoj. Paraglajding još nisam probala, pa ću i to da uradim. Hoću da idem u Kongo, da u selu Babe na Kosmaju napravim samoodrživu kuću van elektoristirbucije i infostana, sve će biti solarno sa bazenom koji je nadkriven pleksiglasom. Da bih bila živa i zdrava moram da izađem iz Beograda jer u njemu nema dovoljno kiseonika. Moji organi su vitalni toliko da su stari tek 35 godina, ali mi je u plućima vazduh grada. Za sada, dok se ne steknu uslovi provodim u Babama četiri meseca tokom leta. Nikad veći hedonista nisam bila. Pred nama je izbor da učinimo sebi dobro ili ugađamo sopstvenoj neurozi. Ne znam životinju koja 200 dana lepo jede, a ostalim danima se ubija. Mnogi samoubilačke porive tretiraju kao heodnizam. Ja sebi ne da činim, nego ne postoji ćelija u organizmu koja nije dobila od mene maksimum ljubavi i pažnje. Zato sam ja najveći hedonista.

 

Branka Gajić

Knjige Maje Volk  “Kako sam osvojila trajno zdravlje” (cena 1650 dinara) i “Kako se voli život” (cena 1950 dinara) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice: 

 

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: