“J..E LI VAS EGO?”, KNJIGA O ONOME O ČEMU SE NE PRIČA
“Koga čekaš da se desiš sebi?” rečenica kojom je završila svoju prvu knjigu “J..e li vas ego?” i istovremeno otvorila još mnogo tema i pitanja kojima će se nakon velike popularnosti ovog priručnika za lepši život, istovremeno i vrlo ozbiljnog dela Ingrid Divković pozabaviti u nekom svom narednom izdanju.
Tridesetogodišnja Riječanka, kosmopolita, emotivac, novinarka, blogerka, tragajući za odgovorima i objašnjenjima brojnih životnih situacija i raskrsnica dotakla je i počela da živi život kakav je oduvek priželjkivala. Nakon mnogo rada na sebi, spoznala je brojne životne istine i pogledala u oči “gospodina Ega” zbog kojeg su mnogi nesrećni i prazni. Danas Ingrid kaže da posle svih razočaranja zna da je ljubav ta koja daje smisao životu. To za nju nisu fejsbuk lajkovi, život na egzotičnim Kanarima ili rasprodata knjiga.
“Ako želite otkriti ko su vaše prave ljubavi učinite jednu stvar. Budite ono što jeste. Goli. Bez ijedne maske. Sa hrpom mana…”
Ingrid je imala hrabrosti da krene za svojim snovima i nakon objavljivanja knjige “J..e li vas ego?” uzme život u svoje ruke, pa sa dve putne torbe, psom i partnerom preseli se na Tenerife, u trenutku kad primerci njenog književnog prvenca nestaju sa polica knjižara…
Danas je pisanje za nju najlepša terapija i najveće zadovoljstvo. Nesebično deli sva svoja iskustva o učenju na sopstvenim greškama, piše o onome o čemu se obično ne priča, objašnjava kako svako bira svoju slobodu ali i da ne znaju svi šta bi uradili sa njom. Ingrid u svojoj knjizi piše i o tome zbog čega su neki ljudi nesrećni, kako vratiti ljubav na vrh lestvice istinskih vrednosti, opisala je bez zadrške svoj obračun sa egom koji joj je dugo bio omča oko vrata. To nije bio onaj ego koji čini da volite sebe, već onaj koji navodi da činite stvari koje nisu ono što vi želite samo da biste njega nahranili i dali mu na važnosti. “J..e li vas ego?” može poslužiti i kao inspiracija i podsetnik da je sve moguće samo onda kada slušate sebe i svoju intuiciju.
“Nije slobodan onaj ko radi šta hoće. Slobodan je onaj koji radi šta treba. Za slobodu u ljubavi nema pravila, a mi večno tražimo nekoga da nas njome veže..”
Ego. Nevidljivi ubica, tihi neprijatelj, često i razarač porodica, karijera, veza. “Gospodin Ego” je neko ko je u stanju da gleda s osmehom naše propadanje- objašnjava autorka jedne od najpopularnijih knjiga u regionu i kaže da je njen cilj bio da ukaže na tog nevidljivog, a moćnog neprijatelja, gospodina Ega i da odgovor na pitanje “vredi li ego toliko da bi zbog njega neko uništio porodicu telo, ljubav i svoj život”…
“Deliti isti koren, ali cvetati svako za sebe. Tako ja vidim ljubav…”
Ko je ova hrabra, talentovana, osvešćena i kreativna devojka? U razgovoru za BGonline koji vodimo na relaciji Beograd-Tenerife, Ingrid nam otkriva deo sebe i svoju ličnu priču od koje je sve i počelo. Kaže da ona nije danas ona osoba koja je bila pre deset godina i da joj je nakon mnogo bola, ali i rada na sebi danas udobno u sopstvenoj koži.
-Nikad nisam bila poput svojih vršnjaka. Nisam materijalista, ne vodim se za masom, ne verujem u sistem, u to da mlade treba staviti u okvire koji su im određeni. Dok su mi svi iz mog okruženja govorili da je pisanje samo jedan lep hobi i da sa fakultetskom diplomom mogu da nađem sebi “normalan posao”, nakon raznih poslova koje sam radila, pa i bila uspešna u njima, ja sam odlučila da ipak samo pišem. – priča Ingrid koja nije nekad bila samouverena. Naprotiv.
Iza nje su mnoge stramputice, padovi, lomovi, gubici, selidbe. Iskrenost koja ju je mnogo koštala, ali na koju je veoma ponosna.
-Volim Andrića, Selimovića, Kapora, Balaševića, a moje priče su nastale iz svega kroz šta sam prolazila. Kao idealista sam uvek verovala u veliku ljubav, da su ljudi neiskvareni, a bila sam i nesrećna i ranjena. Dok sam krpila svoje veze, vremenom sam shvatila da ljude ne možemo menjati, već samo SEBE.
Ne krije da je doživela prevaru, osetila noževe u svojim leđima od strane bliskih saradnika, ucene i mobing na poslu… ali Ingrid nakon svega kaže da je menjanje sebe veoma teško, ali i jako lepo.
-Kad krenete tim putem ne možete nazad. To vam je kao kad se usudiš da uprkos strahu ipak uđeš u avion. Nema povratka na pistu, avion je poleteo- kaže Ingrid.
Putem velike lične promene krenula je pre četiri godine. U to vreme je, činilo se na prvi pogled, imala mnogo razloga da bude zadovoljna. Imala je diplomu fakulteta, posao, novac, ali nije bila srećna.
-Pitala sam se zašto je tako. Nesto mi nije dalo mira. Sve mostove sam srušila i počela život iz početka. Bili su to mostovi koji su me doveli do tog stanja. Prekinula sam odnose koji mi nisu odgovarali, prijateljstva, emotivne veze. Ali, tad treba znati kuda ćete poći. Duboko verujem da je čovek stvoren za mnogo više od relacije posao-kuća i da samo jede i spava. Sa 27 godina sam počela da razmišljam o egu i uvidela da su svi problemi koje imamo u stvari proizvod našeg ega. Oni nastaju kad stavimo maske, kad želimo da nas ljudi vole i tako preplašeni vodimo dvostruki život. Gospodin Ego je iz mene izvukao najveće borbe.
“Ako slediš gomilu, dalje od gomile nećeš stići”
Kada je prestala da krivi sebe za sve što joj se do tad dogodilo sve joj je krenulo na bolje. U rukama je imala u jednom trenutku svoju prvu knjigu koju je ispisala tokom rada na sebi i susretanja sa spoznajama koje su joj pomogle na putu lične promene.
-Plašila sam se da objavim knjigu koja je bila poput self help priručnika. Prvo izdanje “J..e li vas ego?” sam napisala par godina mlađa. Bila sam ranjena i nisam knjizi dala dušu. Govorili su mi da mi je knjiga dobra, ali i dodavali “To nisi ti”. Mene su opisivali kao osobu koja napuni prostoriju kad uđe u nju, ali u knjizi se to nije primećivalo. Zar gospodin Ego još uvek vlada mojim bićem i još uvek je tu?- upitala sam se.
“Verujem da su zaista lepi ljudi oni koji su zaista zahvalni.I verujem da za ono što volimo, i što nas čini sretnima treba naći vremena. Uvek. Verujem da nema malih ljudi. I malih priča. Verujem da smo svi dovoljno veliki onakvi kakvi jesmo.”’
Ingrid je u priči o onom o kome se najčešće ne priča, kroz životne situacije objasnila kako se ego manifestuje kroz sve nas. Kroz to ju je vodilo lično iskustvo nakon kojeg je imala odgovore na brojna pitanja, pa i na ono šta se dešava kad “otkačimo” ego?
-Tad smo usamljeniji nego ikad. Osećate se kao da se srušilo sve. Mi projektujemo naš svet. Kad srušimo sve mi ostajemo sami. Tad prekidamo loše relacije i veze, dajemo otkaz na poslu, odsečemo se od svega što je nekad činilo život u kojem nismo bili srećni. U početku si u šoku, nije ti svejedno. Ali, ostaješ TI jer si bitan. Svojom srećom usrećuješ druge. Moje iskustvo i knjiga može pomoći drugima jer pišem o onome pto sam doživela. Veliki procenat self help literature se bazira na egu. Kad sam izbacila tv iz stana, pomerila se od žutila i više čitala, postala sam srećan čovek.
“Istinski lepa žena je ona čiju energiju osetimo i u mraku”
Lični razvoj je Ingrid Divković doneo unutrašnje zadovoljstvo. Ono što je naučila iz svojih odlazaka je da je svaki odlazak ujedno i dolazak samome sebi, da se čovek menja ako to iskreno želi.
J..e li vas ego? Ovaj intrigantni naslov je nastao slučajno tokom popodnevne kafe Ingrid i njene prijateljice u Rijeci.
-Razgovarale smo o jednom dečku i konstatovale da je dobar frajer ali i da ga j… ego. Upalila mi se lampica da bi to mogao biti naslov. Inače nisam vulgarna, ali to je glagol toliko potreban u ovoj priči 😀 .
Ingrid podseća da svako od nas bira svoje okove i svoje slobode.
-Ljudi su umorni od mnogo toga, od posla, obaveza, ne žele da priznaju da nešto ne znaju, ogovaraju, tretiraju sebe kao manje vredne, narčito ako su potred superiornog partnera. Ali, ljubav nije igra moći. Do pre tri godine sam mislila da ko u vezi voli više on vlada, a ako si zapostavljen proradi ti ego koji je u stvari taština i malicioznost koju emitujemo ka ljudima. Tad smo drugačiji. Nismo onakvi kakvi smo kad smo sami.
“Reci mi kako je to kad imaš sve tuđe, pa čak i pogled na svet?” pita Ingrid u svojoj knjizi.
-Ljudi postaju deo čopora, deo društvenih mreža, to nije dobro. Raduje me što se mnogo toga iz moje knjige citira, zapisuje…Veliki sam emotivac, ponekad malo depresivna, ali sam srećna i druga osoba u odnosu na onu od pre 10 godina. Verujem u istinitost izreke da “Ko želi nađe način ko ne želi nađe izgovor”. Svi možemo sve! Imala sam na svom putu milion vetrenjača, padova i ograda, ali ja nisam od onih ljudi koji koriste izgovore. Ne volim one koji se žale. Sve zavisi od vas i kad to znate, onda je sve i lakše.
“Znati živeti, više u svojoj koži, manje u tuđim očima…”
Odnos između Ingrid i gospodina Ega je danas bolji nego ikada. Poštuju se, sretnu s vremena na vreme, ali ne žive pod istim krovom.
– Ne osećam se kao da sam pobedila ego. Unutrašnji mir sam teško ostvarila sve dok mi je gospodin Ego dahtao za vratom. Danas smo ravnopravni igrači. Svako na svojoj strani terena.
Branka Gajić
Foto: Maja Starčević
© by BGonline. All rights reserved
