Na pitanje: „Da li bi ljudi mogli biti bolji?“, Duško Radović odgovara: „Mogli bi, ali niko neće da počne prvi.“
Strepeći prizivam sudbinu i događaje koji dolaze čekajući na mnoge izazove savesti. Vreme je da mnogi bar za trenutak izađu iz sebe, vrate se urođenim obzirima i budu saučesnici sjedinjenih sila dobra.
Stajanje u mestu je iluzija: Ako je loše postaće još gore – parada lažnih hedonista , izbor konstantnih stimulacija, smetnji i nemira. Istina je lepa i ružna. Okovani smo duhom vremena, obmana I frustracija, a strah je užasna energija koja menja karakter, identitet…
Koliko smo u misteriji zvanoj život odmakli od Šekspirovih junaka i Hamletovog „Biti ili ne biti?“
Da li ste nekada postavili pitanje sebi: Ko sam ja? Koliko se vaših „ja“ bori za prevlast i menja vaš identitet? Koliko cenite ono što imate da biste dobili ono što želite?
Lako je živeti zatvorenih očiju pogrešno tumačeći ono što vidite.
Statisti u sopstvenom životu
Poslednji je trenutak da se probudimo, izađemo iz zone komfora, imaginarnog prostora u kome nismo baš najsrećniji, u kome smo samo dobrovoljni statisti, a mnogi i emigranti u sopstvenoj zemlji.
Treba naučiti gledati dalje nego što vidimo, a ako već razmišljamo, odlučiti da razmišljamo ambiciozno. „Mislim znači postojim“. Okrivljivanje drugih je jedan od najsigurnijih načina da ostanete u problemu. Podsetiću na Jungovu moćnu misao: „Sve što nas nervira kod drugih može nam pomoći da razumemo sebe“.
Priznavanje je prvi korak.
Treba da znate da nikad nećete uspeti da budete ispred svojih želja i nikad ih nećete stići. Drevna kineska poslovica kaže: „Orao koji juri dva zeca u isto vreme neće uhvatiti nijednog“.
Igrajte svoju igru, teren je vaš. Ne možete pobediti u igri koju ne igrate.
„…I najsporiji napreduju brže, nego oni najbrži bez cilja“ (Gete)
Šta vas sprečava da budete srećni?
Nikad nije prekasno za promene pravca ka dostižnom cilju – život gusenice mora da se završi da bi zasijao leptir. Gde god da ste na putu svog života, ne dozvolite da prošlost osujeti vašu budućnost. Bolje se kajati za ono što jeste, nego za ono što niste. Odlučite šta vam je važnije, da budete u pravu ili da budete srećni. Jedno i drugo ne idu zajedno.
Šta vas sprečava da budete srećni? Vaše misli.
Ispunite vreme i godine životom, a ne život godinama. Naučite da kažete NE! Život postaje čaroban kad odustanete od savršene slike o njemu. Ne zaboravite da odvojite bar deset minuta dnevno za sebe i razgovarate sa sobom.
Moj moto je: Mora da može bolje, zar ne!
Kao što sam i počeo, završiću rečima Duška Radovića: „Život prolazi, a mi ne znamo šta bi smo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradiji bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive“.
Prof. dr Slavko Karavidić
Foto: Dario Konstantinović
Prof. dr Slavko Karavidić, stalni član Akademije nauka ruske Federacije, edukator i trener brojnih socijalnih veština.
© by BGonline. All rights reserved
