Svetski dan dece obolele od raka obeležen je 15. februara širom Srbije u organizaciji Nacionalnog udruženja roditelja dece obolelih od raka (NURDOR) humanitarnim skupovima na trgovima, u glavnim ulicama i na šetalištima u više od 40 gradova. Tačno u 13h u nebo nad Srbijom pušteno je hiljade zelenih balona u znak podrške mališanima koji se leče i u znak sećanja na male superheroje koji više nisu sa nama. Humanitarni skupovi su deo kampanje „I ja se borim!“ koja ima za cilj podršku deci i mladima obolelim iz cele Srbije i podršku projektu izgradnje novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Zahvaljujući velikom broju pojedinaca i kompanija do sad su prikupljena sredstva za prve dve faze izgradnje novog odeljenja, a kraj druge faze radova očekuje se sredinom marta 2018. godine. Treća faza projekta je opremanje objekta za koju je potrebno obezbediti još 17 miliona dinara.
Putovanje nakon kojeg ništa više nije isto
Popularni bloger i autor knjige “Obloge od mastila ” Bogdan Stevanović Blogdan je sa svojom prijateljicom Tamarom Klarić sa željom da pomogne prikupljanju sredstava za izgradnju Dečije onkološke klinike u Nišu tokom prve nedelje novembra 2017. prešao 256 000 koraka od Beograda do Niša. Ovo nesvakidašnje putovanje ga je, kako kaže za BGonline mnogo promenilo i donelo mu ogromno životno iskustvo.
-Pored toga što smo na ovaj način Tamara i ja animirali javnost i uspeli u misiji da se prikupi novac i skrene pažnja na toliko važnu temu, meni se svakim korakom koji smo prelazili vraćala vera u ljude- priča Bogdan Stevanović dok se priseća pešačenja od Beograda do Niša. -Sreli smo mnogo fenomenalnih ljudi i čuli isto toliko neverovatnih priča. Siguran sam da ne postoji spontano iskustvo koje može tako nešto da vam donese. Svakim korakom smo znali da ne postoji drugo mesto na planeti na kojem bismo poželeli da budemo tamo u tom trenutku.
Suze i smeh
Tokom pešačenja koje je trajalo osam dana, Bogdan i Tamara su upoznali roditelje čija su se deca lečila i izlečila od raka a danas su ta ista deca uspešni košarkaši, manekenke, odbojkašice, srednjoskolci atletičari…
-Spavali smo i u kućama roditelja dece koja nisu dobila bitku sa rakom, ali u njihovim očima kad pričaju o svojoj deci je toliko radosti i sreće. Svaka muka koja nam je možda bila deo života do tog pešačenja nam je nestala nakon ovog iskustva. Majka male Lare koja već 12 godina kako ona kaže fizički nije s nama, pričala nam je koliko je zahvalna bogu na 5 godina koje je provela pored tog fenomenalnog bića kao što je bila njena devojčica.
Bilo je tokom tih dana mnogo suza i smeha. Tamara i Bogdan su koračali magistralnim putem jedno iza drugog. Nisu mnogo pričali, ali je njihovo prijateljstvo dobilo novu dimenziju.
-Bolele su nas noge, kukovi, bili smo i gladni, žedni, držali smo se pod ruku tokom poslednjih 7 km jer nismo mogli više da izdržimo. “Ne odustaj, kukaj glasnije, al ne staj- motivisali smo se međusobno ovim rečima”- priseća se Bogdan.
Vera u ljude koju je osetio tokom ove akcije Bogdana posebno raduje i motiviše.
-Mnogi su se zatvorili u sopstvene svetove, a mi smo prešli pola Srbije i imali drugačiji uzorak na terenu, videli koliko ima fenomenalnih ljudi. Prišla nam je baka povijena od artritisa koja nam je dala jabuku da podelimo, traktorista koji se zaustavio i dao nam 100 dinara jer nema mobilni telefon preko kojeg može da donira novac. Zaustavljali su se ljudi da nas pozdrave, pričaju nam svoje priče.
Učite od dece!
Danas je bolest tabu tema u Srbiji, ali našom empatijom možemo pomoći ljudima da se lakše otvore, kaže Bogdan. Njegova poruka deci i roditeljima je da nikad ne odustaju od vere da sve može biti dobro.
-Roditeljima bih poručio da što manje paniče oko tehničkih stvari jer postoje ljudi koji mogu da pomognu a Nurdor je tu da im omogući smeštaj, podršku, razgovor sa psihologom, logistiku, hranu. Treba da se naoružaju verom, nadom i pozitivnim stavom, a ne strahom. Neka pogledaju u decu i uče od njih jer deca nikad ne odustaju od toga da će biti bolje. Ona vide da se nešto dešava, ali se i dalje igraju. Primećuju da su malaksali, ali traže razloge zašto će se sutra osećati bolje, vide da ne mogu da jedu neki slatkiš, ali maštaju o danu kad će moći. Ne gube veru da će biti bolje. Roditelji su ti koji gube veru, a deca je gube kad je roditelji više nemaju. Na odraslima je da vode decu ka izlečenju jer ona i ne shvataju da su bolesna.
Branka Gajić
Foto: Ema Bednarž
© by BGonline. All rights reserved
