RODITELJSTVO KAO ŽIVOTNI PROJEKAT (ANA ŠTAJDOHAR)
Slatki umor zbog malo sna i mnogo obaveza Ana Štajdohar nosi s osmehom. Ona je mama trogodišnje devojčice Nie i jednogodišnjeg dečaka Lava. Posvećena, brižna i odgovorna kaže da je dan mame dvoje male dece često kratak i iscrpljujuć, ali dodaje i da joj ljubav koju dobija od svoje dece i koju im pruža, daje neverovatnu snagu.
-Dete u meni se sjajno zabavlja u ovom periodu, a najviše sam se obradovala lego kockama i crtaćima koje sam počela da gledam uz njih. Kao devojčica sam volela da presvlačim lutke i šijem im garderobu, ali sam nedavno uživala u pravljenju zgrade i to od mojih lego kockica koje sam toliko dugo čuvala.
Ana Štajdohar želi da bude što bolja mama i da napravi što manje grešaka na tom putu. Kaže da vaspitavanje dece nije ni malo jednostavno i da je roditelj neprekidno u raznim zamkama i problemima.
-Roditeljstvo je najveći životni projekat u kojem niko ne želi da pogreši. Često se pitam koja je prava doza strogoće i koliko smem da popustim i kako da ne popustim previše. Želim detetu da pružim ljubav, ali i dosciplinujem ga. Nia sa svoje tri godine pokazuje svoje „ja“, govori šta neće i hoće, pa dolazimo u situaciju „borbe mozgova“. Mislim da umem da postavim granice, ali nailazim i na situacije kad ne znam kako da se postavim. Tad upotrebim „obrnutu psihologiju“. Kad Nia nešto neće, ja joj kažem da baš to i ne mora da uradi, pa posle minut to hoće… Tu za sad pokušavamo da joj doskočimo. Moj stav je da batine i pretnje nisu vaspitni model. Ponekad podviknem, ali ne želim da dajem takav primer detetu da misli da može nešto da postigne agresijom i takvim metodama.
Ana kaže da je odrastala pored strogih roditelja kod kojih su se jasno znali pravila i granice, a da su danas, u ulozi bake i dede oni mnogo popustljiviji od nje, čak je i kritikuju kad im se učini da je zahtevna.
-Kod njih se jasno znala granica i stepen discipline, ali svojim unucima mnogo više popuštaju. Bake i deke daju prostor emocijama, a ne ulozi vaspitanja- objašnjava Ana.
Strah od nepoznatog
Mnoge mame koje već imaju jedno dete strepe od toga kako će se „podeliti“ kad dođe drugo. Ana se jasno seća kako je provela veče pred drugi porođaj i ne krije da je i ona sebi postavljala takva pitanja.
-Bila sam te noći tužna i imala u glavi činjenicu da se završava etapa života u kojoj nas je bilo troje i da dolazi novi član porodice. Sad znam da je to bio strah od nepoznatog, pomešan sa hormonima. Pitala sam se tad kako mogu da jednako volim oboje. Ali, onda se rodio mališa koji još uvek provodi dan tako što plače, jede i spava, ali me je u potpunosti osvojio.
B. Gajić
Foto: Stefan Koković
