Savršena dikcija, odmerenost, profesionalizam, šarm, ozbiljnost, ali i široki osmeh kojim začini svaku lepu vest osobine su koje Ivana Golušina, prezentera vesti i jednog od voditelja Nacionalnog dnevnika televizije Pink čine profesionalcem koji je zaljubljen u televiziju jednako strasno kao i prvog dana kada je prvi put stao pred kamere .
Mnoga svoja jutra započinje pred zoru, rasanjuje se uz kafu, zatim uživa u vožnji u to vreme pustim beogradskim ulicama i u studio stiže uvek na vreme. Posle televizijskih obaveza najčešće odlazi na trening crossfit-a koji trenira već nekoliko godina.
-Kad se dobro oznojim, zadovoljno odlazim na mali predah i tada se kod kuće uglavnom odmaram, čitam knjigu, razne sajtove ili pripremam ručak. Pošto živim sam, moram i sa kuhinjom da se družim pa mi u tome prođe sigurno sat vremena dok spremim pravi muški ručak, a to znači obavezno nešto sa mesom. Onim danima kad nemam smene na Pinku, vreme provodim u Vulkan izdavaštvu gde radim kao pr menadžer.
Ivan je po obrazovanju magistar književnosti. Voli da čita i to je njegova velika ljubab, ali pored toga smatra da je obaveza svakog čoveka da radi na ličnom razvoju, na različitim nivoima. Ispunjava ga i rad sa studentima kojima daje časove dikcije, a veoma mu je važno i ono vreme koje provodi sam sa svojim mislima.
-Tada osluškujem sebe, pokušavam da otkrijem šta mi smeta ili gde grešim. Trudim se da to ispravim, a one stvari koje su dobre zadržim. Bar jednom nedeljno moram da budem nekoliko sati potpuno sam i najčešće u tišini, uz vrlo malo svetla u prostoriji. To sam radio još kao student i to je nešto što me leči. Razgovarajući sa ljudima za koje smatram da su mudriji od mene, naučio sam da svako od nas ima, u većoj ili manjoj meri intuiciju, samo se razlikujemo po tome da li je negujemo ili ne. U početku nisam shvatao šta to znači. Ali, kasnije sam počeo da detaljnije pratim znakove pored puta i osluškujem sebe. Važno je da znamo kada smo nekog uvredili, kada smo nesto loše učinili, pogrešili. Loše se uvek lošim vraća i tu nema izuzetaka. Naučio sam i da se nikad ni sa kim ne poredim ili takmičim. Takmičim se jedino sa samim sobom. Svakog dana se trudim da sutra budem bolji nego juče.
Zdravstvene tegobe koje je nekad imao, pre svega loš imunitet Ivan je ostavio iza sebe kada je poslušao savet svog brata koji je po zanimanju lekar.
-Tokom prethodnih godina sam svake zime bar dva puta bio bolestan, a upala grla, kijavica i temperatura su mi bili redovni pratioci. Od prošlog septembra do aprila svakog dana sam jeo po jedan nar. Od tad su me svi virusi zaobišli. Ove zime sam ponovo poslušao mog brata pa tako jednom nedeljno jedem i avokado. Uprkos svemu tome nisam potpuni fanatik kada je zdrava ishrana u pitanju. Itekako znam da prekšim pravila, ali se već sledećeg dana trudim da to bar malo ublažim. Čokolade, testa i grickalica nikada se neću odreći, ali sam ih bar sveo na minimum. Sada mnogo više pažnje poklanjam zdravoj ishrani. Trudim se da imam pet obroka dnevno i da jedem dosta povrća i voća. Moram priznati da pripadam onim ljudima koji bi mogli da žive bez povrća jer malo koje volim. Ali, razum natera čoveka da zavoli i ono što kao dete nije.
Deo Ivanove antistres terapije čini i druženje sa prijateljima u koje ima bezgranično poverenje. Pred njima Ivan nema tajni i oni su blago koje čuva i neguje.
-Možda će vas iznenaditi, ali mene samoća i šoping leče ili bar umiruju- dodaje Ivan.-Čim kupim neke cipele ili neku dobru košulju mene sve prođe. Ali kako sam po prirodi “mirna vojvođanska duša”, moram priznati da ne odlazim često na šoping terapije. Trudim se da mi niko i ništa ne pričinjavaju stres. O dobrim navikama bih mogao da pričam danima, ali nisam vaspitan da sebe toliko hvalim. Ali, recimo da volim urednost u stanu, da sam disciplinovan na treningu i da dobro poznajem sebe. To znači da ako nešto želim da radim, znam da ću uraditi kako valja ili se u tu rabotu neću ni upuštati.
Kao većina pripadnika njegove generacje i Ivan Golušin brzo živi, ima malo vremena za sebe, a kao veliki emotivac teško podnosi nepravdu i sve one situacije koje nisu obojene samo lepim trenucima i razumevanjem.
-Tada kažem sebi: “Ivane, nisi valjda pao zbog toga?!” I nakon te rečenice izgovorene u sebi bude mi mnogo, mnogo bolje. Mislim da je autosugestija najvažnija u tim situacijama. Ipak, ako mi se desi da sam nevoljan ili da “padam” iz nekog nepoznatog razloga, otputujem makar na kratko, bar do Kikinde kod mojih. Tamo nađem svoj mir i vratim se kao nov. Porodica je oaza mog spokoja. Ali, da ste me ovo isto pitali pre pet ili deset godina, sigurno bih rekao da se teško podižem nakon pada. Sada znam da izbegnem sunovrate te vrste.
Tridesetosmogodišnji voditelj još uvek nije uplovio u bračnu luku i otkriva da se ne opterećuje time kada će se to desiti, ali dodaje da nije od onih muškaraca koji se “plaše” zajednice i matičara.
-Možda se žene više plaše braka jer muškarac ako odluči, on ne razmišlja mnogo, dok žena može za tren oka da se pretvori u odbeglu mladu, zar ne?! Žena koja poželi da me prati mora da ima duge noge, ha! To nije zbog toga što je mene teško stići, već što i ja imam duge korake. Šalu na stranu, od žena ne tražim da me isprate po temperamentu i načinu života. Od žena sam uvek tražio i tražiću- ljubav. Nesebičnu. Razumnu. Kada to dobijam, onda sam ja taj koji uzvraća i prati visestruko.
Branka Gajić
Foto: Nemanja Delić i Stanislav Gajica
© 2015 by BG online. All rights reserved
© by BGonline. All rights reserved
