Ne donosite posao u kuću i više se družite
Psihički poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem srpskog stanovništva, posle kardiovaskularnih bolesti-kaže Marija Benin, diplomirani psiholog – master kliničke psihologije i psihoterapeut koja je angažovana u Udruženju za podršku osobama sa neurozom Herc gde vodi psihološko-edukativne radionice, grupe za lični rad i treningekao sertifikovani voditelj grupa samopomoći i treninga asertivne komunikacije.
Statistički podaci Svetske zdravstvene organizacije rađenih na uzorku od 5 000 ljudi iz Evrope (640 iz Srbije) pokazuju da 24% populacije pati od anksioznih poremećaja, 12% od agorafobije i da svaka deseta osoba pati od napada panike. Istraživanje od 1997. do 2007. ukazuje da se svaka druga osoba u Srbiji ne oseća dobro i pati od blagih simptoma depresije (kod 4,4% žena i 2,4% muškaraca je dijagnostikovana depresija, pri čemu je 55,8% građana Srbije prijavilo teskobu, napor i umor).
Posledice života pred ekranom
Marija Benin ističe da globalna nestabilnost koja dolazi s ekonomskom krizom,velikim migracijama i terorizmom utiče na sve aspekte života pojedinca čime se značajno povećava rizik za pojavu mentalnih poremećaja.
-Sve je više dece kod koje se i pre završetka osnovne škole javljaju neki psihički problemi. Razlog za to psiholozi pronalaze u poremećenim porodičnim vrednostima, nezdravim navikama i nenamernom zapostavljanju. Društvene promene, prezauzetost roditelja i veći zahtevi i očekivanja u pogledu školovanja, svakako doprinose da ovo bude sve učestaliji problem. Današnja deca dosta vremena provode na internetu i mobilnim telefonima, a manje u razgovoru sa roditeljima što šteti njihovom razvoju.
Razdvojite posao i kuću
Po rečima Marije Benin postoji mnogo načina da se izborimo sa stresom i da možemo lako učiniti da naš dom bude mesto u kom punimo svoje baterije.
-„Isključite“ posao kad uđete u kuću. Najbitnije je da naučimo da posao ne nosimo kući. Ne samo nezavršene obaveze i poslovne zadatke, već i misli i emocije koje nas vezuju za posao. To je nešto što se postepeno uči. Isključujemo poslovne telefone ili se ne javljamo, ne prepričavamo sa kolegama putem telefona šta se desilo na poslu, o poslovnim međuljudskim odnosima i sl. Ne pregledamo elektonsku poštu dok ne odemo ponovo na posao, ne razgovaramo satima sa partnerom o poslovnim problemima i sl.-savetuje Marija Benin. Ona napominje i da je veoma važno druženje koje je u posednje vreme zapostavljeno. –Družite se sa prijateljima. Pozovite prijatelje koji nisu vaše kolege i sa kojima ne pričate o poslu da dođu kod vas. U stresnim situacijama se najčešće osećamo usamljeno i zato je veoma važno povezati se sa ljudima kojima verujemo i koji nam prijaju.
Radna terapija kod kuće
Veoma je korisno i naučiti vežbe protiv stresa.
-Postoje jednostavne tehnike pomoću kojih možete naučiti pravilno da dišete i to je veoma dobar način da se izborite sa stresom. Meditacija nam omogućava da pronađemo i zadržimo unutrašnji mir, da umirimo naš um i emocije, da smanjimo nivo stresa i poboljšamo zdravlje. Jedna od preporuka je i da počnete da vodite dnevnik. Samo nekoliko minuta tokom dana izdvojite da na papir stavite sve misli koje vas muče i opterećuju. Ne samo da ćete vrlo brzo otkriti šta je to što vas najviše ometa da budete srećni i opušteni, već će vam pomoći i da smanjite stres. Dokazano je i da radna terapija izuzetno pozitivno utiče na naše mentalno stanje i zato možete u svom domu sprovoditi radnu terapiju. Potrebno je samo da odabere da radite nešto što će vam prijati: pravljenje nakita, dekupaž, pletenje, popravka starih stvari i sl.
Hroničan stres i šta sa njim?
Stres na psihičkom planu dovodi do osećaja hroničnog umora, napetosti i bezvoljnosti. Vremenom se javljaju nesanica, potištenost i depresija, dok se na fizičkom planu oseća opterećenost kardiovaskularnog sistema, povišeni krvni pritisak i srčani ritam, a može se javiti i osećaj pojačanog lupanja srca ili čak i aritmija. Promene se javljaju i u probavnom suistemu: gastritis i bolovi u želucu, slaba probava, zatvor ili proliv, spazmični kolon, pa sve do razvoja ulceroznog kolitisa i Chronove bolesti.
-Stres je okidač za razne telesne bolesti. Stres akutne prirode može biti uzrok akutnog infarkta srca. Hronični stres je uzrok mnogih bolesti među kojima je povećan krvni pritisak, čir na želucu, bolesti štitne žlezde, šećerna bolest, depresija i anksioznost…- priča Marija Benin i dodaje da za mnoge bolesti stres predstavlja samo početni „okidač“ za bezbroj događaja koji će dovesti do razvoja oboljenja.
Savremeni čovek treba da promeni stil života, kao i da promeni sebe. Ukoliko ne možemo sami da se izborimo sa stvarima koje nas muče, bitno je obratiti se stručnoj osobi za pomoć i raditi na sebi, rešavati a ne skupljati probleme- savet je Marije Benin iz udruženja Herc.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
