Rešavanje problema može da vas ojača
Druženje sa najdugovečnijim rok bendom “YU grupa” organizovano je na otvaranju izložbe fotografija “Više od 50 godina čistog rokenrola” koja oslikava ono što je YU grupa prošla kroz prethodnih 5 decenija, a uoči koncerta 10. septembra na stadionu Tašmajdan.
„ Mene je zbunilo kako neko sa 28 godina osniva bend! Obično su drugovi iz srednjih škola osnivali bend. Čak je i Korni grupa bila mlađa. Ne znam da li znate da je Bata Kovač njima prvo dao ime „Idejni posed“ , pa su tek kasnije u Sinagogi izabrali ime YU grupa, ali oni su idejni posed uneli na jugoslovensku rok scenu. YU Grupa je za pet decenija prešla barem 120 000 kilometara! Sećam se da mi je Žika jednom rekao: “Slabo nam ide, ove nedelje sviramo samo pet puta”. Eto kakvi su oni oduvek bili, to retko ko može danas. Bend ne postoji ako nema kilometražu. Oni su imali od 200 do 250 koncerata godišnje. Taj patent tolike količine nastupa su nasledili kasnije i “Bijelo dugme”, “Riblja čorba”, “Azra”, “Parni valjak”, “Bajaga i instruktori”- rekao je Peca Popović na otvaranju izložbe i dodao: “YU grupu pre svega krasi poštenje, nikada nisu izašli loše raspoloženi, nisu nikad mogli da prevare publiku, nisu pravili razliku da li sviraju u nekom selu ili velikom gradu ili ogromnim festivalima. Uvek su davali svoj maksimum kao najdugovečnija grupa na ovim prostorima. Da bi bio najbolji i dugo trajao, možeš biti samo ovakav kao YU grupa i nikako drugačije, sve ostalo je samo PR i foliranje.”- rekao je na otvaranju izložbe Peca Popović.
Ovom prilikom, prvi put je prikazan trejler za dokumentarni film o YU grupi koji se snima proteklih 7 godina čiji će poslednji kadrovi biti snimljeni na koncertu 10. septembra na Tašu.
Link za trejler: https://www.indiegogo.com/projects/film-o-yu-grupi-da-ga-zajedno-zavrsimo#/
Muzičko putovanje povodom velikog jubileja YU GRUPE upotpuniće dvanaest veličanstvenih kolega iz regiona: Tihomir Pop Asanović, Momčilo Bajagić Bajaga, Janez Bončina Benč, Dejan Cukić, Nikola Čuturilo Čutura, Bora Đorđević, Zele, Zvonimir Đukić Đule, Bruno Langer, Saša Lokner, Dado Topić i Vlatko Stefanovski koji će se 10. Septembra naći na bini sa YU grupom.
Manje se imalo, a lepo se živelo
U razgovoru za BGonline Žika i Gagi Jelić kažu da osećaju veliku odgovornost pred rnr spektakl na Tašmajdanu i prisećaju se nekih davnih dana kada su pre 52 godine osnovali svoj prvi bend i počeli da žive rokenrol.
“Nas trojica braće smo bili okrenuti jedni drugima, odrastajući u vreme kada se drugačije živelo, manje se imalo, više se vremena provodilo napolju, oskudno se živelo, u nekoj vrsti siromaštva. Nije bilo svega u izobilju, pa nismo mogli ni da se svađamo ni bijemo, bili smo jako zadovoljni sa onim što smo imali. Roditelji su nas pratili u našim ambicijama i vremenom nas podržali, ponekad negodujući i kritikujući, a mi smo bili uporni i zaljubljeni u ono što radimo. Žrtve koje smo podneli da bismo ostvarili ono što smo želeli su velike, mnogo smo se mučili. Baviti se rokenrolom u ono vreme i danas je utopija. To je poput kockanja, a mi smo se kockali na neki način jer nismo znali da li ćemo moći normalno da živimo od muzike.“
Još uvek, kažu, pamte neke rečenice kojima su ih roditelji ispraćali u svet odraslih, a Žika kaže da dobro pamti kako je majka bila brižna i uvek bila budna do kasno u noć čekajući da uđu u stan i tek bi onda mogla da zaspi.
Tapšanje po ramenu
Ono što braća Jelić kažu je da ih popularnost nikad nije ni zatekla ni ponela, da su uvek gledali da realno sagledaju ono što rade, pa i priznaju sebi svoje greške.
-Kod popularnosti je uvek veći problem kad dođu mlađi i interesantniji bendovi. Treba opstati i uvek otvoreno razgovarati. Tapšanje po ramenu ne znači mnogo. Kad imate problem koji možete da rešite to samo može da vas ojača. To je bio slučaj i sa nama. Kad te neko tapše po leđima ne zna koliko sati, dana i godina si proveo radeći, trudeći se da ovo bi to što radiš bilo što bolje, prezentnije, da bi pokazao ljudima to što imaš i dovedeš to u ono što je porepoznatljivo. Uspeh preko noći dugo traje. Svaki nas izlazak na binu je kao da to radimo prvi put, uvek sa željom i voljom da se i dalje dokazujemo. Nemamo rituale pred koncerte, najnormalnije pričamo, dogovaramo se da sve eventualne probleme i pitanja razjasnimo, a pred koncert na Tašmajdanu osećamo veliku odgovornost. U ovim godinama nije to baš tako lako. Na bini će biti puno naših kolega koji su bili oduševljeni pozivom, a mnogi su otkazali svoje svirke da bi nam se pridružili 10. septembra na Tašmajdanu.
Branka Gajić
