ZA ŽIVOT JE POTREBNA HRABROST
Kreatorka čije je ime odavno postalo brend u modnom svetu kaže da svaka žena treba da se divi svom muškarcu, a ona to čini iz dana u dan uživajući u malim stvarima sa svojim suprugom koji joj je promenio život i pogled na svet. Zbog velike razlike u godinama dugo su se mnogima pravdali i objašnjavali svoju ljubav. Veričinom revijom i Veljkovim koncertom (“Večnost”) odlučili su da ispričaju svoju ličnu priču o pripadnosti, bliskosti, emociji.
Prvo su bili prijatelji i saradnici, a zatim sasvim slučajno ili namerno saputnici i cimeri na putovanju posle kojeg više ništa u njihovim životima nije bilo isto. Ljubav Verice Rakočević i Veljka Kuzmančevića zaiskrila je na obroncima Zlatibora gde su ovo dvoje kreativnih umetnika krenuli autobusom iz Beograda na zaprepašćenje popularne kreatorke koja se danas s osmehom priseća svog plana da ih vozač odveze do Zlatibora i vrati ih nazad. Veljku je rekla da se 30 godina nije vozila autobusom a on joj se tad samo nasmešio i rekao da će rano ujutro pre dolaska na peron pojesti burek i kupiti karte. Bilo je to najlepše putovanje Verice Rakočević (a bilo ih je mnogo širom planete) na kojem je ona posle sedam dana na Veljkovo pitanje: “Da li želiš da se udaš za mene” bez razmišljanja rekla: “Da”.
-Dok nisam otpočela vezu s Veljkom na neki način sam jako ozbiljno shvatala život, kod mene je sve nekako bilo sterilno, na svakom nivou, a s njim sam se vratila svom izvoru- priča Verica Rakočević kojoj se na licu “čita” da je zaljubljena i voljena žena.
-Da nas snima skrivena kamera verovatno bi nas mnogi poslali u ludnicu- nadovezuje se Veljko kroz osmeh i otkriva da su njihovi zajednički trenuci ispunjeni zabavom i smehom.-Nama nikad nije dosadno, smišljamo svakakve ludorije i kreveljimo se. Da, još kako to ume Verica ! Iz svega toga izlazi i mnogo kreativnih stvari jer sve je to jedna divna igra koja nas vodi kreativnim idejama kojih imamo na pretek.
Verica dodaje da mnogi kažu kako je njima lako da se glupiraju i uživaju jedno u drugom jer žive sami.
– I da smo se sreli pod nekim drugim okolnostima, da smo približnih godina verovatno bismo imali šestoro musave dece koja bi trčkarala oko nas- sigurna je Verica.- I bilo bi nam isto tako kao danas. Jedina tužna strana ove priče je što se nismo ranije sreli zbog vremena koje je trebalo da provedemo zajedno. Nas dvoje iskreno pričamo o svemu i kod nas se ništa ne skriva ispod tepiha.
– Mi već imamo decu i unuke, uz Vericu sam ih dobio , viđamo se s njima, družimo se, a tu su i moj roditelji, svi smo jedna velika porodica- dodaje Veljko.- Toliko privlačenja i energije je među nama,a život takvih ljujdi može samo da bude igra. Oboje imamo pored sebe osobu, savršenog partnera za najlujđu stvar koju možemo da smislimo.
-Ljudi su opsednuti banalnim stvarima, egzistencijalno su opterećeni, ali Veljko me je naučio da to ne mora uvek tako da bude- priča Verica.- I mi kao i ostali imamo egzistencijalnih problema, ali pre nego što sam upoznala mog supruga bila sam u grču i stresu jer sam odgovorna osoba, ali to nije razlog da kad dođete kući ne zagrlite se sa svojim mužem i ne odgledate zajedno film. Tome me je Veljko naučio. Ne možeš da preko noći promeniš način života koji vodiš toliko decenija, ali dobar odnos i emocije itekako to mogu. Ono što mi je nekada značilo danas mi ne predstavlja ništa, shvatila sam da ima mnogo bitnijih stvari.
Nekad je Verica veoma vodila računa o svom imidžu i stajlingu, nikad se nije dogodilo da izađe iz kuće a da nije besprekorno doterana, čak su joj i statusni simboli bili važni. Ali, danas je ona potpuno rasterećena i opuštena osoba, a neke druge stvari joj predstavljaju životne prioritete. Dok Veljko podseća da ona danas kopa baštu u brendiranim čizmama koje je svojevremeno platila 800 evra, Verica objašnjava da danas jasno vidi zbog čega je nekad imala drugačiji pogled na sve.
-Nekada mi nije bio žao da dam toliko novca za te čizme. Mislim da samo u velikom nezadovoljstvu i neispunjenosti težite takvim stvarima. To vam je onda neka vrsta kompenzacije za sve što vam u životu s druge strane nedostaje. To je samo trenutak dok kupujete i sebi dajete važnost, lažna važnost da sebi to možete da priuštite. Ja sam od onih žena kojoj muškarci nisu morali ništa da kupuju, a i ako jesu to je bilo zato što su oni tako želeli. To nije bio uslov za odnos što je najvažnije u svemu tome. Ta „sreća” zbog neke krpice kratko traje i ja sam prošla fazu brendiranih stvari i kićenja po rukama, i imam nelagodnost da pričam pred Veljkom o tome jer me je sramota od njegovog stava. Meni je tada to bila kompenzacija za neku moju nemaštinu u mladosti. Sada prezirem reči “glamurozno” i “grandiozno” koje me asociraju na “jagode i šampanjac”.
Verica Rakočević i Veljko Kuzmančević kažu da “žive svoju ljubav”, iskreno i bez predrasuda koje ih nisu uprkos tome što je Verica trideset i pet godina starija od njega .
-Pozitivna poruka koju šaljemo svetu je naš svakodnevni odnos, mi našu ljubav i emociju živimo, a naša vrata su otvorena za prijatelje koji pričaju o najnormalnijim stvarima, s kojima zajedno pravimo roštilj i kotliće, dajemo primer i nemamo potrebu da objašnjavamo kako treba voleti- kaže Veljko.
Verica uživa u miru koji je pronašla pored svog supruga i u domu koji su zajedno opremili na obodu Beograda, daleko od gradske gužve i buke.
-Mene ispunjava ovo stanje,kako se sada osećam ali i način života koji vodimo. Ustajem rano, volim da prošetam po šumi, po našem dvorištu gde obiđem lale koje sam posadila svojim rukama prvi put u životu, popričam malo sa svojim cvećem. Veljko misli da je sve to stvar histerije, ali ja ipak mislim da je stvar estetike jer ja želim da sve bude super i da lepo izgleda. On svojim karakterom amortizuje mnoge moje osobine. U našem odnosu niko ništa ne potiskuje i odlično znamo koliko je vazno o svemu razgovarati u vezi. Jedna moja drugarica je bila u fazonu “ljubavi, dušo” sa svojim mužem i posle 6 meseci braka su se razveli. Nas dvoje nosimo u sebi dve sulude energije, i da nema tog razgovora neko od nas dvoje bi eksplodirao. Žena mora da se divi muškarcu, a ja sam opčinjena Veljkom, divim mu se kao umetniku i naš odnos se bazira na tome. Svoj mir i svoju sreću sam oduvek zamišljala onako kako je danas živim- da u nekom ćošku moj muškarac radi svoj posao, a ja svoj, da smo oboje ispunjeni i srećni. Tu ne postoje ni reči koje to mogu da objasne. Kad bi ljudi čuli kao i šta Veljko priča više ne bi nikad postavljali pitanje naše razlike u godinama, sve bi im bilo jasno.
Mnogo umetnika se priključilo Veričinom i Veljkovom performansu “Večnost“ koji nosi sa sobom lepu umetničku priču koju Veljko priča svom muzikom, a Verica modelima s njenim autorskim pečatom.
-Kraj ne postoji, samo ga ima za one ljude koji ne mogu da dosegnu taj nivo. Energija se uvek vraća na početak. Projekat “Večnost” je inspirisan Veljkovim i mojim odnosom, nivoom komunikacije . Naš odnos nije standardan, nerazumljiv je onima koji nemaju dovoljno ljubavi i svesti o nekim stvarima, onima koji su lišeni suštine.
-Ono što Verica radi ima mnogo emocija u sebi i ona je drugačija od svih.Nisam imao mnogo dodira sa modom, ali sam pored nje video kako se radi taj posao i da ono što Verica pruža u sebi nosi snažniju poruku od onoga što se zove “must have”- napominje Veljko.-Verujem da su oni koji su prisustvovali “Večnosti” koja govori o pripadnosati jedno drugom, dobili brojne odgovore. Ako su uspeli da na pravi način to razumeju neće nikad više da pitaju “A šta je sa 35 godina razlike među vama?”.
Kao primer za ljudsku površnost Verica navodi pitanje koje joj je postavila jedna novinarka a odnosi se na to šta će se desiti kad ona bude starija a njeno telo ne baš u tako dobroj formi.
-Ako nju muž primećuje samo kad je u top formi, na čemu se onda bazira ta emocija, grudima ili zadnjici? Koliko joj oni traju, toliko dugo će trajati i njihova ljubav rekla bih. Ta vrsta sigurnosti koju imam ujutro kad se probudim da ne moram da mislim o tome kako izgledam i da li je sve na njemu ili meni lepo samo govori o dubini našeg odnosa.
– Nas dvoje čak u ovim trenucima naše najveće ljubavi pričamo o smrti-otkriva Veljko.- Znamo samo jednu stvar- u tom trenutku ćemo da mirni “odlazimo”, ali jedino što želimo je da pored sebe tad imamo onog drugog. To je ta večnost, krug koji ide u svetlost.
Kad se Veljko rodio, 5. marta 1983. godine Verica je otvarala svoj prvi butik. Poznata kreatorka kaže da se odlično seća tog dana i da je apsolutno sigurna da se baš ništa u životu ne dešava slučajno.
-Iako je to bio veliki dan za mene i moju karijeru sećam se da sam izašla napolje da malo budem sama. Gledala sam u nebo i bila suštinski nesrećna. I posle misliš da su neke stvari slučajne… ali nije tako. Ja mislim da su za život potrebni hrabrost i sloboda. Moja drugarica mi kaže “Divim ti se na hrabrosti i slobodi”, ali nije bilo lako doneti mnoge moje odluke. Poslovno ni sad nemam veliku sigurnost, uvek mislim da nije dovolljno dobro ono što uradim, uvek vidim grešku koju drugi ne primećuju, svesna sam svih svojih mana, nekad me nagrizuaju i prave nelagodnost. Ja sam fatalista, mislim da su nam mnoge stvari predodređene. Meni su se najvažnije stvari u životu dešavale neplanirano i suprotno onome što sam planirala. Mi imamo priliku da utičemo na svoj put, ali ne baš na sve. Ne planiram više nista, sad samo živim život, od danas do sutra.
Recept za lepotu Verice Rakočević
Nekada sam imala naviku da celo telo namažem Pavlovićevom mašću koja je fantastična za kožu. Ne preterujem ni sa čim pa tako i sa negom. Godinama koristim istre kreme , a s vremena na vreme napravim odličan piling na prirodnoj bazi od maslinovog ulja i žutog šecera koji očisti kožu lica i tela od svih nečistoća.
maj 2014
Branka Gajić
© 2014 by BG online. All rights reserved
© by BGonline. All rights reserved
