U TIŠINI NAJBOLJE OSLUŠKUJEM SEBE

“Prija mi samotnjački stil života. Imala sam jednu dugu, burnu i veoma traumatičnu ljubavnu vezu od koje mi je trebalo jako puno vremena da se oporavim i dođem sebi, a onda sam počela da uživam u sopstvenom društvu. Ali, nešto mi govori da postepeno postajem spremna da u ovu jednočlanu „bandu“ primim još jednog člana…”

Bilo je trenutaka u životu Lune Lu (Suzana Zlatanović) kada joj je minut bio vrlo dug i trajao kao večnost, ali ova po mnogo čemu drugačija voditeljka radije za sebe bira neki drugi ritam života, dok emisijom ”Talija, 8 minuta o sreći“ ponedeljkom uveče na YouTube kanalu “Talija” dočekuje gledaoce sa pozitivnim, iskustvenim, poučnim pričama i odabranim sagovornicima.
Uvek za sebe bira osmeh, optimizam i izbor da ne očajava. Tokom karijere doživljavala je zvezdane trenutke, ali i razočaranja posle kojih je bila snažnija, mudrija i sebi bolja.
Kako ste prebrodili periode kad nije sve bilo onako kako ste priželjkivali i šta vam je najviše pomoglo da i posle pada ustanete i krenete dalje?
-Padala sam nebrojeno puta, ali tu vam je fora – dostojanstveno ustati i nastaviti, ma koliko da je bolelo, posle malo jaučeš u mraku i vidaš rane. Ova sredina je ubitačna po samopouzdanje, tako da se moraš okružiti ljudima koji razmišljaju pozitivno i koji su motivatori. U tim trenucima može biti pogubno kada ti se poljulja vera u sopstvene mogućnosti – dobra vežba je vizuelizovati sve teške situacije životne trenutke koji su iza tebe i reći sebi – proći će i ovo. Opet će se otvoriti neka nova vrata. Treba pričati s ljudima, ne samo o svojim problemima – tu se često upadne u zamku, pa se „leleče i kuka“ nad svojom situacijom, zatim se upadne u rupu samosažaljenja što je pogrešno. Pričajte sa ljudima koja su sva moguća rešenja problema – maštajte na veliko, verujte u onaj jedan poziv koji menja sve. Pomaže da se veruje i u kosmički bingo, ali i tu mora da se uplati tiket. Zamišljajte sebe u svakoj situaciji koju priželjkujete. Kucaj, otvoriće se.
Odajete utisak osobe koja ima mnogo samopouzdanja, zna odlično šta želi, gde pripada i kojim putem želi da korača. Da li je baš tako i šta je ono što ženu pre svega „brusi“, oblikuje, zaokružuje i najčešće osnaži?
-Ne znam za druge, ali mene osnažuju samoća i ćutanje. U tišini čovek najbolje osluškuje sebe. Vrlo sam specifična osoba jer se u meni sudaraju ekstrovert i introvert. Obožavam da budem u društvu, bučnom, gradskoj vrevi, a onda nekoliko dana provedem u apsolutnoj tišini sama sa sobom. Tako akumuliram energiju. Meni je mnogo lakše jer sebe veoma dobro poznajem i volim da budem u sopstvenom društvu – nikad mi nije dosadno, uvek ima na nečemu da se radi. To se zove „inside job“. Tu onda nema puno dilema kojim putem želiš da ideš – to ti daje fokus i pravac.
Odrastajući i sazrevajući baveći se novinarskim i televizijskim poslom, na tom putu ste susretali mnoge ljude. Od koga ste najviše naučili, pre svega o životu i čijih se reči uvek rado setite?
-Volim da upoznajem različite tipove, mentalitete i karaktere – od svih se nešto nauči, a najlakše od onih ljudi koji ti idu na živce jer takav ne želiš da budeš. Takođe, puno se uči i u bolu od onih koji ti nanose nepravdu i koji te povrede – ti ljudi ti ukažu koje su ti slabe tačke i kako možeš da evoluiraš u bolju verziju sebe. Hvala im.
Da li lako zaplačete?
-Veoma često plačem na aplauzu u pozorištu i u bioskopskom mraku. Ima nešto dirljivo u susretu publike i ljudi koji daju deo sebe za njih.
Da li je emancipacija ženi oduzela više nego što joj je pružila i na neki način frustrirala muškarce koji su ostali pomalo zbunjeni, a neki čak počeli da se osećaju inferiorno u toj evolujciji?
-Mi živimo u apsolutno ne-fer svetu. I muškarci i žene. I naša najveća snaga bi bila da se udružimo da se izborimo za bolji život na planeti. I za bolje društvo. Kada odete u Skandinaviju, shvatite kako može da funkcioniše društvo socijalnih pravdi – tu nema puno filozofiranja na temu ravnopravnosti. Što je društvo siromašnije, tu se više veštački pravi suprotstavljenost među polovima, raznim socijalnim grupama – produbljuju se razlike da bi se ljudi zaluđivali i da bi se njima lakše manipulisalo.
Zašto kažete da kao plavuša imate višak samopouzdanja?
-Kao plavuša si lakše upečatljivija, privlačiš “na keca” više pažnje, a za tu vrstu cirkusa ti je potrebno samopouzdanje. Plava sam jer se tako bolje slikam, hvala posebnim tehnikama „pramenova“ pa kad skupim kosu u punđu sam smeđa. #pobeda I, možda se plavuše bolje zabavljaju, ali ovde muškarci više vole brinete. Takvo smo podneblje i to je sasvim ok.
Poznati ste i po tome što uvek bez uvijanja kažete ono što mislite. Koliko vas je to koštalo u životu i da li biste voleli da ste u nekim situacijama drugačiji?
-Baka tetka lepa Jelena nas je učila da kada nam nešto poleti na jezik, uzmemo gutljaj vode i mućkamo po ustima. Nekad nema vode na vidiku i onda ooops. Mada, kad bolje razmislim volela bih da sam nekim ljudima sasula u lice šta mislim, ali sam izabrala da odem u tišini. Ne volim incidentne situacije i izbegavam na svaki način konflikte. Nisam svađalica i u velikom krugu zaobilazim ljude koji su skloni stvaranju problematičnih situacija. Posebno preke ljude i ljute na jeziku. Što bi rekli vanzemaljci – ja dolazim u miru. Jedino što volim i što mi je deo karaktera jeste da provociram, ali dečje radoznalo, zabave radi.
Da li u manama leži moć?
-Pretvoriti mane u svoje prednosti – to mi je moto. Ali, pre toga morate jako dobro upoznati sebe i spoznati šta su zaista mane. Popraviti šta se popraviti može, a tiče se pre svega profesionalnog života. Raditi na sebi 24/7 jer to niko ne može umesto vas.
Koje knjige su vam „spasle život“?
-Dnevnik Anais Nis, „Zapisi pod uzglavljem“ Sei Šonagon i „Aleksandrijski kvartet“ L.Darela koji mi je otkrila Bebi Dol i zauvek ću joj biti zahvalna zbog toga.
Umete li da napravite šnenokle i šta je vaš najveći podvig u kuhinji?
-Šnenokle ne jedem jer ne smem da jedem žumance, ali sam ih kao mala obožavala. I podsećaju me na detinjstvo. Znam da napravim razne stvari, bilo bi čudno da u 45 ne znam da kuvam, špargle su mi omiljeni delikates i za nih sam velemajstor. I razne vrste sokova – sokovnik mi je hobi. Za pravljenje eliksira sam velemajstor.
Samohrana devojka- tako sebe nazivate. Da li bi vam život bio lakši udvoje?
-“Glamurozni samohrani socijalni slučaj” – to sam često ponavljala jer je bilo toliko kriznih momenata. Mnoge devojke se identifikuju sa tom rečenicom. U ovom trenutku – koji doduše traje već nekoliko godina jako mi prija samotnjački stil života. Imala sam jednu dugu i burnu i veoma traumatičnu ljubavnu vezu od koje mi je trebalo jako puno vremena da se oporavim i dođem sebi i reinventujem se i onda sam počela da uživam u sopstvenom društvu. No, nešto mi govori da postepeno postajem spremna da u ovu jednočlanu „bandu“ primim još jednog člana. Ali, polako, imam vremena. Nigde ne žurim.
Da li se slažete sa tvrdnjom Viktorije koja je u vašoj emisiji rekla da je za uspešnu vezu između ostalog potrebno da i muškarac i žena imaju tokom dana dva sata tokom kojih druga strana ne sme da ih pita gde su bili i šta su radili?
-Oduševila sam se kad je to rekla. Verujem da je važno da ljudi ipak zadrže kontakt sa sobom, svakodnevni, da misle neke svoje misli, žele samo svoje želje, prepispitaju se… Meni se jednom desilo da u vezi više nisam znala ko sam postala, gledala sam sebe u ogledalu tuđim očima, nisam više znala da li uopšte volim njegovo omiljeno jelo, a koje je moje.. Pogledaš se i zapitaš – Čekaj bre, stani, ko si ti? Da se to ne bi desilo da se izgubiš u nekom, verujem da je neophodno često izvesti samog sebe na dejt.
Sloboda u svakom smislu je za vas imperativ. Šta sve sloboda pruža?
-Biti slobodan to je sve- da ti je udobno u sopstvenom telu, da si slobodan u glavi, da te je nemoguće korumpirati, da nisi deo hipnotisane, a pogotovo apatične gomile. Biti svoj. Ljudi zaboravljaju da smo mi jedini koji mislimo u svojoj glavi i da si ti jedina osoba koja će sa sobom provesti ceo život i zato je važno osloboditi se tuđih misli i očekivanja. Ovde ljudi mnogo vole da budu robovi tuđih mišljenja i obožavaju da igraju ulogu žrtve, ako je dugo igraš na kraju te scenario i pretvori u žrtvu. Ima jedan moj omiljeni grafit „Pusti selo neka priča“. Oslobodi se toga šta će ko da misli – tvoj život tvoja stvar.
Zdrav život je ono čemu se sve više piše i priča, a ljudi se trude da slede različite pravce na tu temu. Kako održavate prihofizički balans?
-Zumba od maja do septembra, traka, brzo hodanje kroz gradsku vrevu, masaže, maštanje na veliko i hrabro i da ne prisiljivam sebe da činim ono što mi ne prija, da ne silujem sebe da činim stvari koje mi stvaraju nelagodu. Ako mi se film ne sviđa prekinem ga, ako počne neko da me guši – nađem način da nestanem, ako mi se ne izlazi – izvinim se. Ako mi se izlazi izađem sama i upoznajem nove ljude.
Kako izgledaju vaši hedonistički trenuci?
-Gledanje čitavih sezona omiljenih serija vikendom, putovanja i uživanje u svakom trenutku na tom putu, omiljeni restorani, guštanje divnih zalogaja i ispijanje vina sa prijateljima. Volim i koktel večeri sa drugaricama, ali to ostavlja posledice sledećeg dana (smeh). Isključen telefon. Ples u klubu pod disko kuglom dok baš pomera organe, a kukovi prave nevidljive osmice.
Šta vam najviše nedostaje iz prošlosti?
-Proleće i jesen – nekad su postojala ta dva godišnja doba.
Zbog čega se kajete, šta biste popravili da možete i koje greške više nikad ne biste napravili?
-Kajem se zbog jako ružnog razlaza sa divnim prijateljem koji je jako uticao na moju ličnost. Odrastali smo zajedno i prošli neverovatna iskustva. I došlo je do nesporazuma. Bilo je to jako davno, ima 10 godina, ego nam nije dozvolio da to popravimo. A sada je možda kasno. Rastužim se kad pomislim na tu budalaštinu koja nas je udaljila. Nedostaje mi. To nisam prebolela, a ostalo što bi rekla Edit Pjaf – Je ne regrette rien!
Da li je teško reći “Volim te”, zašto je danas ljubav obezvređena kategorija, verujete li u ljubavne priče sa happy end-om i kakvu emotivnu priču sebi priželjkujete?
-Govorim ljudima “volim te”, to sam naučila jer sam izgubila oca, a da mu nisam nikad rekla koliko ga obožavam. Tako da sam tu lekciju savladala težim putem. Verujem u srećne obrte, naravno. I potrebniji su nego ikad. Priželjkujem isto što i većina ljudi na ovoj planeti partnerstvo svojstveno ljudima koji su prošli velike životne izazove, da ne kažem tragedije, „zrna nežnosti“, mnogo pažnje, lojalnost, duhovitost i da muško bude muško – ambiciozan koliko i ja i sa dobrim biznis planom, pobednički mentalitet i stabilnost. I da ima snažnije ruke nego ja.
Uvek ste glasni i imate stav. Da li neko i u kojim situacijama može da vas zaustavi u tome?
-Može da me ućutka buka jer me mrzi da se nadglašavam sa muzikom. I ljudi koji moj stav ne bi čuli jer slušaju samo sebe, onda se zavalim, pijem piće i ne hajem.

Branka Gajić

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: