NAJVAŽNIJI JE ZAČIN LJUBAVI
“Ne možemo srediti sebe dok naš izvor nije u miru, dok ne damo sebi odgovore zašto smo takvi i zašto je neko drugi takav kakav jeste. Potrebno je da nam drugi oproste, a i mi njima. Ne možemo polaziti od toga da je uvek drugi kriv. Kad korigujemo sebe, priznamo sebi greške, onda je sve lakše.”
Ona veruje u dobre misli, dobra dela, dobre ljude. Iza sebe ima dva braka, lepa sećanja na svoje ljubavi i posle svega veruje da novi počeci nose sa sobom lepotu i radost. “Onaj ko u ljubav ne veruje, kao i da ne živi” kaže lepa, harizmatična i talentovana Kaliopi koja u svojoj petoj deceniji zrači i osvaja smirenošću, toplinom, osmehom i pozitivnim stavom.
Ova pevačica raskošnog glasa imala je mnogo životnih prekretnica, ali je od svake raskrsnice kretala iznova putevima koje je njeno srce izabralo. Na vrhuncu karijere odlučila je da sa prvim suprugom Romeom Grilom koji je komponovao njene najveće hitove i sinom Pakom ode u Švajcarsku u potrazi za boljim životom. Tamo je učila jezik, radila kao profesorka muzičkog, ali nije bila srećna. Deset godina kasnije vratila se u Makedoniju i nastavila gde je stala. Danas je ona ispunjena, srećna, nasmejana i puna ljubavi iako je razvod od prvog supruga po njenim rečima bilo njeno najtraumatičnije iskustvo posle smrti dragih osoba i najteži udarac života, posebno zbog toga što je njihov sin tad ostao u Švajcarskoj da živi sa ocem. Kaliopi se i danas jasno seća bola koje joj je donelo to odvajanje, ali je bila uverena da je ta odluka dobra znajući da će svom sinu biti dobra samo ako je “normalna i svoja”.
Odavno je Kaliopi prestala da komplikuje jednostavne stvari i danas jasno zna šta želi od života i na šta nikad ne bi pristala.
-Sve je oko nas i u nama tako jednostavno. Kad čovek oseti potpuni mir u sebi, kad ne može više ništa da ga uznemiri, a naročito pogled na sebe iz ptičije perspektive, kad dostigne unutrašnji mir, onda je savladao sebe- kaže za BGonline Kaliopi.- Nije to težak zadatak, ali je put do toga jako dug. Potrebno je da se “ispeče” život i prođu neke situacije koje nisu lake. Uspeh je i kad te nešto “boli i razbija”, a ti izađeš kao pobednik iz svega toga. Nije to lagani proces. Sav teret koji nosimo ume da bude i lep, ako znamo da ga nosimo i prepoznamo.
Najteže je priznati svoje greške
Već dugo Kaliopi živi u balansu i fazi u kojoj ništa ne može da je pomeri iz ravnoteže.
-Kad zatvoriš određeno poglavlje života, treba izvući pouku iz toga i priznati sebi gde si pogrešio. Ako to ne uradiš, iza ugla će te sve opet čekati. Uvek je najteže sebi priznati svoje greške. To se ne postiže preko noći. Potrebno je steći nekoliko životnih diploma, zatim magistrirati, pa doktorirati na svemu tome, pa tek onda reći: “Sad sam spreman da dam nabolje od sebe”.
Njena lična transformacija, kako u fizičkom tako i u mentalnom i svakom smislu započela je pre četiri godine.
-Nisam se podvrgla nijednom hirurškom zahvatu i to kako sad izgledam je još jedan pokazatelj da su moj duh i unutrašnje stanje radili za mene i doprineli tome da zablistam i promenim se na bolje. Čovek unutrašnjim stanjem može mnogo učiniti za sebe i svoju lepotu. Kad počneš da se baviš stvarima o kojima nisi razmišljao pre, onda si na putu da dotakneš svoj mir. Počela sam tad čak i da igram tenis, penjem se na planine, iako nikad pre nisam ni pomislila da ću to raditi. Bilo mi je fascinantno kako kao neko ko se nikad nije bavio sportom ima toliko snage i kondicije. Bio je to moj fantastičan izbor za kanalisanje energije koja nije uvek bila pozitivna. Sad obožavam da igram tenis, mada sam freestyle lady. Umem da igram i vraćam loptu nazad, ne ugrožavam i ne kvarim drugima igru. Igram po svom, nekome pogrešno, ali mi to jako prija.
Jedna bora-jedna priča
U tom periodu kada je počela da se drastično menja, Kaliopi je postala veoma disciplinovana i kada je reč o ishrani. U jednom trenutku je smšala čak 25 kilograma.
-Počela sam da primenjujem ishranu baziranu na proteinima, pa sam tako najčešće jela ribu, jaja, meso, salate, crni i integralni hleb sa tankim namazima za doručak, ali bih ponekad sebi priuštila nagradu kad osetim da mi organizam traži nešto slatko. Nisam htela ničeg da se odričem, jela sam sve ali manje. Tajna je u tome da prekineš s jelom kad ti je najslađe. Tako jačaš svoj karakter. Još dok sam bila u Švajcarskoj zainteresovala me je diamond ishrana koja mi je prijala, a posećivala sam i nutricioniste. Svako treba da pronađe ono što mu najviše prija. U početku bude teško, ali vremenom to postane normalno. Volim da jedem paradajz u vreme kad je najukusniji, sa parčetom hleba i sira.
Putovanjima, dobroj hrani, druženju, svojim prijateljima Kaliopi se najviše raduje.
-Lepo je sedeti za stolom sa ljudima, jesti sa njima, a moj hedonizam su i susreti s nepoznatima. Volim da budem s mojim prijateljima, oni su najvrednije što imam. Uživam u lubenici, dobroj hrani, vinu. Kad se okupi društvo volim da im kuvam. Moj specijalitet je biftek u konjak sosu koji se jede sa flekicama i kupusom. Kakvog ukusa će jelo biti najviše zavisi od začina ljubavi koji tu uneseš. Kad čovek stavi svoj začin ljubavi gde ne treba, onda mu se to vrati veoma loše. Ja ga dajem muzici, detetu, prijateljima, fanovima…
Svaka bora ima svoju priču i nastala je u nekoj važnoj situaciji, kaže Kaliopi. Ne plaši se starenja i neguje se, ali nije uvek bila ženstvena kao dnaas. Priseća se da je u jednom periodu života zaboravila da bude žena i kaže da žene ne smeju da zanemare svoju nežnu stranu i duh koji ih čine privlačnim.
Prijateljstvo sa bivšim suprugom
Iako je tokom svoje bogate karijere otpevala mnogo divnih stihova i melodija, pesma “Bato” je veoma posebna. To je pesma koja je u stopu prati, a odavno je postala i evergrin balkanske pop scene.
-Oni koji me istinski vole reći će da nije samo ta pesma ono što me opisuje. Ne valja kad si vezan samo za jednu pesmu, mada “Bato” nije samo pesma već kult, relikvija. Bila sam dete, imala samo 19 godina kad sam je otpevala. Spot je sniman na jednom malom ostrvu u Crnoj Gori. Sećam se da sam ostala sama na ostrvu dok je ostatak ekipe bio na brodu. Bila sam mlada i životno neiskusna da bih okusila prve odgovornosti života, nisam bila svesna onog što se tad dešavalo oko mene. Bila sam hrabra da otpevam pesmu “Bato” i ona posle toliko godina živi poput životne himne među ljudima.
“Vučica” je pesma za koju Kaliopi kaže da je najbolje opisuje, a napisao ju je baš za nju lično bivši suprug Romeo.
-Bio je inspirisan nekim mojim životnim trenucima, padovima i usponima. Iako ne delim sa njim neke svoje lične priče, on me odlično poznaje. Tačno je znao šta sam sve morala da podnesem i ponesem na svojim leđima. Tekst pesme me je jako uznemirio i pogodio. Bila sam nakon toga razoružana, sa suzama u očima. Nisam mogla da verujem da neko može da me na taj način opiše, a sve je tako jednostavno rečeno. Trebalo mi je par dana da se pesma slegne u meni da bih mogla da je otpevam.
Zdrav odnos ispunjen prijateljstvom i poverenjem koji ima danas sa bivšim suprugom Romeom se ne gradi preko noći, napominje Kaliopi.
-Na tome mora mnogo da se radi, a svaki odnos se gradi. Veoma je važno shvatiti da je za sve potrebno dvoje. Ne možemo srediti sebe dok naš izvor nije u miru, dok ne damo sebi odgovore zašto smo takvi i zašto je neko drugi takav kakav jeste. Potrebno je da nam drugi oproste, a i mi njima. Ne možemo polaziti od toga da je uvek drugi kriv. Kad korigujemo sebe, priznamo sebi greške, onda je sve lakše. Ako ima malo inteligencije i zdravog tkiva u ljudima, sve može da se sredi. Nas dvoje smo danas bolji prijatelji nego kad smo bili zajedno. Jako sam ponosna na to što smo uspeli da se izborimo za taj odnos, a i zato što je naše dete ponosno na nas.
Teški i lepi koferi ljubavi
Sa širokim osmehom Kaliopi kaže da se ne plaši nove ljubavi, da su njena prostranstva toliko velika da joj na tom putu ide u zagrljaj, prepušta joj se i ničeg se ne plaši.
-Najbitnije je da nađeš i ne izneveriš sebe. Ja sam od malih nogu govorila da se neću udavati, a ipak sam to uradila dva puta. Volim da rizikujem, da podnosim, ali nisu to žrtve već neizvesnosti, mada ipak i volim sebe. Tata mi je bio najbolji prijatelj, bila sam njegova maza i imali smo fenomenalan odnos. Kao treće dete u porodici i mala buntovnica detinjstvo sam provodila u druženju sa dečacima, čak sam i pričala u muškom rodu. Romeo je napisao za mene pesmu “Mojot dom” koja ponovo nepogrešivo priča neku moju priču i kaže: “Zatvori oči, silno prigrli me, nemoj da se predaješ, ova ljubav tvoj je dom…” Moj kofer ljubavi je najpuniji, najlepši, ali i najlakši- iskrena je popularna pevačica.
Branka Gajić
Foto: Kristijan Teodorov
