Govorili su da sam preosetljiva
Ako vaše emocije nisu priznavane dok ste bili mali, u odraslom dobu važno je da date ime onome što osećate- bes, bol, frustraciju… Teži deo je reći to drugom, imajući na umu da taj neko nije nužno toga svesan. Kod preosetljivih ljudi to može da iskomplikuje odnose sa osobama koje vole, jer njima je dovoljna samo jedna reč da bi se osećali loše.
„Pošto se naprežmo da živimo život tako da se prilagodimo svetu tri broja manjem od našeg, važno je da barem oni koji nas vole počnu da obraćaju pažnju na naše srce. U trenutku kad se osećamo ranjeno bolna emocija doslovno nas blokira jer se vraćamo na mesto naše osnovne rane. Nedostatak obrade trauma iz detinjstva koje je uzrokovala naša ekstremna osetljivost, a koje su i dalje tako žive i prisutne bez obzira na godine ne dozvoljavaju nam da smestimo sećanja na neutralno mesto i da ih jednostavno kategorizujemo u lepe i ružne, već je malo dovoljno da ih oživimo jednakim intenzitetom“- objašnjava Federika Bosko u knjizi „Govorili su da sam preosetljiva“.
Kad spustimo slušalicu i nestanemo…
„Ako se ne obrade, sve te negativne senzacije se zalede u memoriji, zarobe u mozgu i sprečavaju nas da prevaziđemo traumatične događaje. I to je kao da konstantno preživljavamo istu scenu. Snažna emocija nas parališe i ne da nam da govorimo, da pitamo, da se razjasnimo kao odrasle osobe i tako se zatvaramo u sebe ili spustimo slušalicu ili nestanemo…“
I baš u tom trenutku kad se osecamo pogođeno, uvređeno, osećamo vrtoglavicu i mučninu treba da skupimo snagu koju imamo (jer mi nju imamo, samo je zarobljena).
Kako to da kad treba da pomognemo drugima nemamo problem? Borimo se za njih i branimo njihova prava kao da je reč o našem životu, ali, kad se radi o nama, kao da nam je lakše da istrpimo udarce. Tad bi trebalo da uzmemo jedan duboki dugačlak udah koji će nas snažno usidriti jer moramo pokušati da ostanemo pribrani- savetuje Federika Bosko.
Ko je narcis?
Narcis je osoba koja nikog ne voli, a luda ljubav koju oseća prema sebi samo je ogledalo praznine koja je u njemu- piše Federika u knjizi „Govorili su da sam preosetljiva“.
„Crne opasne duše, surovi vukovi obučeni u slatke bakice, bezosećajni mučitelji i zli zlostavljači zavodljivi patološki lažovi koji ti ispiraju mozak i vraćaju ti ga iskrivljenog i zapakovanog u celofan za manje od sat vremena, mi hipersenzitivni smo njihova sušta suprotsnost, puni ljubavi koju jedva čekamo da poklonimo da bismo se zadovoljili samo mrvicama duboko sumnjičavi prema sebi, naviknuti na nesporazume. I da nam kažu da smo pogrešili toliko nesigurni i spremni da verujemo u svaku bajku samo da bismo samo bili prihvaćeni, spremni na sve samo da bismo izbegli konflikte, čak i da preuzmemo krivicu koja nije naša. I onda dolaze oni blistavi, tajnoviti, ali tako nepokolebljivo sigurni u sebe sa istinom u džepu i svim pravim odgovorima posvećuju nam reč i gestove koje nam niko pre nije posvetio, čine da se osećamo primećeno, čak i voljeno, kažu nam da vredimo, da ne treba više da se potcenjujemo, da će se postarati za nas, ubeđuju nas da smo našli ljubav u koju nismo prestali da verujemo i koja će nas na kraju spasti. To je neko kome konačno možemo da verujemo, ko će nam pokazati i sve ono što do sad nismo razumeli…u zamenu za tako malo- našu dušu!“. Objašnjava mentalni sklop narcisa i osećanja koja prolaze njihove „žrtve“.
Prezir umesto ljubavi
Narcis nam govori da nas voli i mi mu verujemo, ali istina je drugačija. Narcis nas prezire i to je reč koja treba da nas navede da se probudimo i reagujemo. On oseća gađenje prema nama zbog onoga što jesmo i što predstavljamo, zbog naše naivnosti, dobrote, apsolutne ljubavi, snova, nade i poverenja u bližnjeg. Pošto ne oseća ove emocije i nikad neće moći da ih oseti, narcis se zabavlja tako što se pretvara samo da bi video kako to utiče na nas. Upravo kroz njihov tajni svet, kroz nijanse složene i zadivljujuće ličnosti, njene neobičnosti i vrline, vodi nas za ruku jedna od najvoljenijih italijanskih spisateljica.
Knjiga „Govorili su da sam preosetljiva“ je istovremeno priručnik i intimna ispovest Federike Bosko, jedne od najvoljenijih italijanskih spisateljica koja onome ko se do sad osećao usamljeno i neshvaćeno može da pruži hrabrost, samopoštovanje i snagu da podigne glavu, stavi krila, da otkrije da ono što je smatrao svojim hendikepom i uvidi da to može da mu bude izuzetna supermoć.
