Problemi sa mentalnim zdravljem uprkos tome što nam sve dobro ide
Anders Hansen je psihijatar specijalista u Stokholmu, autor nekoliko knjiga o mozgu koje su prevođene na 33 jezika. U knjizi “Bluz tvoje duše” on se bavi blažim oblicima anksioznosti i depresije i razmatra zašto čak i kad im stvari dobro idu mnogi ljudi imaju probleme sa mentalnim zdravljem.
Najčešći problemi sa mentalnim zdravljem koji su u porastu u današnjem društvu obično su blaži oblici mentalnih bolesti. U knjizi “Bluz tvoje duše” autor predstavlja biološki način sagledavanja mentalnog i fizičkog zdravlja za koji iz iskustva zna da koristi mnogim ljudima.
“Ako ste potišteni, potražite pomoć, jer pomoći ima, a ako uzimate lekove za neki psihijatrijski poremećaj, uvek se konsultujte sa svojim lekarom”, napominje dr Anders Hansen.
U mozak stane toliko informacija koliko ih ima u 11000 knjiga!
Mozak se stalno menja i sastoji se od 86 milijardi ćelija sa bar 100 triliona veza koje stvaraju složene mreže koje upravljaju svim telesnim organima, a sve to dok obrađuju, tumače i uređuju po prioritetu beskrajan niz čulnih utisaka, kaže između ostalog u svojoj knjizi Anders Hansen.
“Vaš mozak može da uskladišti onoliko informacija koliko ih ima u 11000 biblioteka prepunih knjiga, pošto toliko vaša memorija može da primi. Ipak, u deliću sekunde, on može da izvuče najrelevantniju informaciju – čak iako su prošle decenije otkad je uskladištena i da to poveže s onim što trenutno doživljavate. Pa onda, ako vaš mozak može sve to, zašto ne može da ispuni tako jednostavan zadatak kao što je da se osećate fantastično sve vreme? Zašto uporno mora da ubacuje klip u točkove vaših emocija? Ova enigma postaje još zagonetnija kad uzmemo u obzir to da živimo u doba izobilja koje bi oborilo s nogu skoro svakog kralja, kraljicu, cara ili faraona u istoriji. Na mnogim mestima, glad i rat su prošlost. Živimo duže i zdravije nego ikad pre, a ako se slučajno desi da nam je i malčice dosadno, planetarno kolektivno znanje i zabava su na samo nekoliko klikova od nas. Ipak, iako nam nikada nije bilo tako dobro, čini se da se mnogi od nas muče.”- zaključuje autor knjige “Bluz tvoje duše”.
Sve je više anksioznih i depresivnih
Gotovo da ne prođe ni dan bez alarmantnog izveštaja o porastu problema sa mentalnim zdravljem. U Švedskoj, jedna od osam odraslih osoba uzima antidepresive. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da 284 miliona ljudi u svetu ima anksiozni poremećaj, dok 280 miliona pati od depresije. Strahuje se da će, za samo nekoliko godina, depresija stvoriti veće globalno opterećenje bolešću nego bilo koje drugo oboljenje.
Zaboravili smo šta čini da se osećamo dobro
Zašto se osećamo tako loše kad nam je tako dobro?
“Ovo je pitanje koje me je mučilo tokom čitave moje karijere. Da li 284 miliona ljudi ima neku bolest mozga? Da li jednoj od osam odraslih osoba nedostaju određeni neurotransmiteri? Tek kad sam uvideo da ne možemo da uzimamo u obzir samo to gde smo sada već da moramo da sagledamo i gde smo nekada bili, došao sam do novog načina razmišljanja. To je pristup koji ne samo da nam pruža dublje razumevanje našeg emocionalnog života nego i otvara nove načine da ga poboljšamo. Smatram da je odgovor na pitanje zašto se osećamo tako loše kad nam je tako dobro u tome da smo zaboravili da smo biološka bića. Zaboravili smo šta čini da se osećamo dobro.”- piše Hansen i kaže da u knjizi “Bluz tvoje duše” posmatra emocionalni život i blagostanje sa neurološke tačke gledišta, “Istražujući zašto mozak funkcioniše baš tako kako funkcioniše, radeći sa hiljadama pacijenata, video sam koliko ovo znanje može da bude dragoceno. Ono nam daje dublji uvid u to čemu treba da damo prioritet kako bismo se osećali što bolje. Takođe nam pomaže da bolje razumemo sebe, a onda i da budemo bolji prema sebi.”
Anksioznost i depresija mogu biti znak nečeg zdravog u nama…
U knjizi autor istražuje najčešće probleme sa mentalnim zdravljem, depresiju i anksioznost i zašto to ponekad može da bude znak nečeg zdravog, a ne bolesnog. Potom usmerava pažnju na to šta možemo da uradimo da se nosimo sa njima, a zatim istražuje odgovor na pitanje da li se zaista osećamo gore nego pre i kako bi biološki pogled na naš emocionalni život mogao to da promeni. Na kraju, pokušava da odredi šta je to što čoveka čini srećnim.
© by BGonline. All rights reserved
