BG online

ZDRAVLJE

Opsednutost zdravom ishranom

POREMEĆAJ ILI STIL ŽIVOTA?

Za BGonline piše nutricionista i dipl. ph Ana Lipowatz MSc

Naravno da nema ništa loše u zdravoj ishrani, ali postoji problem kada zdrava ishrana postane opsesija. Ljudi zavisni od zdrave hrane pate od bolesti nazvane Orthoreksia nervosa. Ovaj termin potiče iz grčkog jezika i u slobodnom prevodu znaci, “pravi apetit”.
Ortoreksija nervoza je relativno nov termin u medicini, sličan nama poznatom “anoreksija nervoza”. U oba slučaja, pacijenti se intenzivno bave pitanjem ishrane – anoreksične osobe količinom hrane, dok ortoreksične osobe kvalitetom hrane. Bolest se karakteriše poremećajem u ishrani izazvanim opsesivnom željom i potragom isključivo za “čistim” tj.”zdravim” namirnicama.
Ortoreksija je povezana sa ljudima koji pokušavaju da budu maksimalno zdravi, koliko oni to mogu biti.anaLipowatz1

Hrana ili opsesija?

Ortoreksiju prvi put pominje dr Stiven Bratman, kalifornijski doktor, 1997. godine, koji je savetovao svoje pacijente o ishrani, živeci i sam u skladu sa svojim savetima. Međutim, tokom vremena, sam je primetio da su njegovi zahtevi postali sve više i više zahtevni. Shvatio je da je pomisao na hranu – tačnije na zdravu hranu postala i njemu preokupacija.
Ortoreksija često počinje iskrenom željom, koja za cilj ima zdraviji život, kada osoba npr. odluči da prestane da jede crveno meso, ali zatim počne da isključuje svo meso, zatim svu prerađenu hrane, a na kraju počinje da jede samo posebnu, brižljivo biranu hranu, najčešće onu, koju sama pripremi. Mleko je tabu, a tek šećer, žitarice su užegle, čak i voće i povrće konvencionalnog uzgoja ne dolaze u obzir. Problem tako prerasta u opsesiju i umesto da kontrolišete situaciju, situacija počne da kontroliše vas.
Osobe koje normalno brinu o svom zdravlju i vode račune o ishrani, neće praviti dramu ako na nekoj proslavi pojedu šaku čipsa, parče torte, picu…. Ortoreksične osobe izbegavaju zabave, posete prijateljima, zajednička putovanja, jer tamo ne mogu da nose i pripremaju svoju hranu. Posete restoranu više za njih ne predstavlja radost, jer tamo nemaju dovoljno uticaja na poreklo i prirodu namirnica i na način pripremanja hrane.
Dr. Bernhard Osen, šef klinike za psihosomatske bolesti Bad Bramstedt u Nemačkoj definiše patologiju ortoreksije: “Ortoreksija je nefleksibilan, opsesivan način ishrane, gde jesti zdravo zahteva od osobe najviši stepen pažnje, a da se pri tom druge oblasti života zapostavljaju kao npr. društveni kontakti.“

Hrana kao religija

Bez obzira da li jedu sirovu hranu, isključivo organsku hranu ili zastupaju neki drugi nefleksibilan, isključiv oblik ishrane, snaga njihove volje dobija gotovo duhovne dimenzije. Njihove odluke i pogled na svet imaju snagu kao religija, pokušavaju i da preobrate svoje okruženje na put zdravog života. Takvo ponašanje dr. Osen poredi sa ponašanjem izuzetno religioznih ljudi: “Ortoreksične osobe ne odstupaju od principa, imaju stroga pravila po kojima jedu i uvereni su da je to što rade dobro. Ortoreksične osobe se osećaju kao eksperti u ishrani. Oni osećaju i razvijaju misionarsku ulogu pokušavajući da i drugima nametnu svoja stroga pravila ishrane.“AnaLipovac1ZdravaIshrrana
Kao i kod svih poremećaja ishrane, suština nije u hrani. Najčešće ovi poremećaji nastaju u trenutku nekog jakog emotivnog stresa u životu. “Možda u životu i ne ide sve najbolje, ali barem jedem savršeno”. Tako kontrola hrane postaje kompenzacija za neprijatna iskustva u drugim oblastima života, koja ne možemo popraviti ili kontolisati, pa hrana ostaje jedini domen koji je “pod kontrolom”.
Izbirljiva i restriktivna ishrana pruža ljudima osećaj lažne sigurnosti, često i osećaj više vrednosti, da su uparavo zbog tako zdravog izbora hrane bolji od drugih. Za osobe sa ortoreksijom, svaki susret sa hranom je prilika da se jede “najbolje moguće” i mogućnost da se izdignu iznad ustaljenih standarda ishrane. Taj osećaj samokontrole poboljšava i samopoštovanje. Po pomenutim simptomima ortoreksija se može uporediti sa anoreksičnim pacijentima. Od ortoreksije, takođe, najčešće pate mlađe generacije visoko obrazovanih žena.
U pogledu strogosti ponašanja može se ortoreksija svrstati u opsesivno-kompulzivni poremećaj, mada postoji bitna razlika. Pacijenti koji boluju od OKP osećaju da je njihovo ponašanje apsurdno, ali ne mogu to da promene. Ortoreksične osobe su uverene da je njihovo ponašanje ispravno i nemaju alternative. U završnoj fazi bolesti može doći do samodestruktivnog ponašanja, izgladnjivanja koje može ugroziti zdravlje. Ozbiljan i nefleksibilan obrazac misli, ponašanja i verovanja često postaju klopka u kojoj čovek više ne prepoznaje radost i zadovoljstvo u životu. Ortoreksične osobe bivaju socijalno izolovane. Opsesija zdravom ishranom može zato imati ozbiljne socijalne posledice.
Posebno je fascinantno da najveći broj ljudi koji pate od ortoreksije je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je dve trećine populacije gojazno.
Ipak proverite i vi sebe: (ja sam, moram da priznam, jedva prošla 🙂 )

The Bratman Test for Orthorexia nervosa:

• Da li provodite više od 3 sata dnevno razmišljajući o vašoj ishrani?
• Da li planirate jela nekoliko dana unapred?
• Da li vam je važnija hranljiva vrednost obroka od zadovoljstva u hrani?
• Da li se kvalitet vašeg života smanjio, dok se kvalitet vaše ishrane povećao?
• Da li ste postali strožiji prema sebi u zadnje vreme?
• Da li se vaše samopoštovanje povećava kad jedete zdravo?
• Da li ste prestali da jedete hranu koja vam se svidjala da bi jeli “pravu” hranu?
• Da li vam vaša trenutna ishrana smeta u socialnom okruženju, u restoranima? Da li vas distancira od prijatelja i porodice?
• Da li osećate krivicu kad skrenete sa vaše dijete?
• Da li se osećate lepo i mirno kada se hranite zdravo?

Ako ste potvrdno odgovorili na 4-5 od ovih pitanja, onda je vreme da malo razmislite i da se opustite kad je u pitanju ishrana.
Ako ste odgovorili na skoro sva ili sva pitanja sa “DA” znači da ste opsednuti zdravom ishranom.

Dipl. Ph Ana Lipowatz MSc
www.fett-frei.at

Fotografija Tatjana Luković/ Atelje TaLook

Ana Lipowatz, diplomirani farmaceut i magistar nutricionizma, tvorac FETT FREI programa koji se zasniva se na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima “normalnu” težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem skype-a.

Program Fett-frei Ane Lipowatz!
Za samo 60 dana je moguće ostvariti ovaj san: smršati bez gladovanja uz hranu koju volite!

fett-frei

© 2015 by BG online. All rights reserved

Arhiva tekstova Ane Lipowatz:
Vratite se dobrim navikama, mršavite s osmehom
Zlatna pravila pravilne ishrane
Kako izgubiti kilograme i zadržati vitku liniju?
Musli s jogurtom
Zašto je teško izgubiti kilograme?
Piti mnogo vode (ni)je zdravo
Šta nam se dešava kad držimo dijetu?
Namirnice koje utiču na lučenje insulina
Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente
Zašto ne treba mešati proteine i ugljene hidrate?
Tajne pravilne ishrane
Kako početi dijetu?
Pametno i kvalitetno mršavljenje
Hrana ne sme da bude „terapija“
Efikasno mršavljenje
5 saveta koji će vam pomoći u mršavljenju
Mršavljenje preko interneta
Dan bez štrudle je kao nebo bez zvezda
Prirodna higijena
Šta je pravilna ishrana?
Vitki a siti
Šta nam telo kaže?
Ne plašite se ugljenih hidrata

© by BGonline. All rights reserved
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
OSLUŠNITE ŠTA VAM DUŠA KAŽE NLP je najveće dostignuće u…