BG online

Lični razvoj

Zbog čega idemo na psihoterapiju?

Četiri izvora psihološke patnje

Pripadam postmodernoj konstruktivističkoj terapijskoj paradigmi i specijalizirao sam modalitet čuvenog Džordža Kelija. Iako sam i danas veoma ponosan na svoju orjentaciju čija učenja rado prenosim svojim klijentima, ali i kolegama drugih modaliteta jer su i dalje veoma korisna i moderna, ipak sam vremenom proširio svoje tehnike i znanja pa se danas mogu smatrati konstruktivističkim psihoterapeutom egzistencijalističke orijentacije.
Poznavaocima psihoterapijske teorije ovo može izgledati kontradiktorno. Naime, konstruktivisti smatraju da svaki čovek ima svoj jedinstveni pogled na svet i ljude oko sebe i da koliko god ima ljudi, toliko ima i personalnih pogleda na svet. Ovo je u velikoj meri tačno.
Ali, da li su svi ljudi baš toliko različiti?

Šta vas muči?

Nakon više od 10 godina moje karijere i stotina ljudi koji su prošli svoju psihoterapiju sa mnom, nisam siguran da se ne mogu izvući barem nekakvi, privremeni zaključci o tome šta su ljudski univerzalni psihološki problemi i šta je to što muči većinu ljudi?
Postoje li uopšte “univerzalni ljudski problemi”? Moj odgovor je oprezno i uslovno- DA!
Na ovom polju, egzistencijalisticki psihoterapeuti razlikuju četiri fundamentalna ljudska problema ili izvora psihološke patnje. To su: Smrt, Izolacija, Smisao i Sloboda! I zaista, nisam imao terapijsku seansu ili seriju seansi sa nekim klijentom, a da ona, pre ili kasnije, nije počela da se bavi nekim od ova četiri pitanja.

Uverenja o sebi, drugima i svetu

Kad sam radio sa ljudima žrtvama silovanja, uvek sam radio i sa nekom vrstom socijalne izopštenosti, stida ili samoprezira (izolacija). Kad je neko gubio posao ili brak, tad se osećao prazno ili bez motiva (besmisao). Kad su mi dolazili stariji klijenti, pitanje zdravlja i smrti je često bilo na stolu, a bezbroj puta sam sa nekim detaljno razmatrao pitanje slobode i slobodnog izbora u životu. Na prvi pogled, nisam konstruktivista ako ovo mogu da potvrdim, ali na sreću, pre manje od 10 godina, engleski konstruktivisti su obavili veliko istraživanje koje je pokazalo da ljudi, koliko god bili različiti, imaju svoje univerzalne sržne konstrukte ili sržna uverenja o sebi, ljudima i svetu oko sebe. I gle čuda, nazvali su ih slično kao i njihove egzistencijalističke kolege, samo nekoliko decenija pre. To su: Relatedness (odnosnost), Sensesness (smisaonost), individuality (koji uključuje i slobodu) i achivement (postignuće koje gubi poentu ako bi se živelo večno). Dakle, smrt ili konačnost daju snagu ovom uverenju.

Da li smo svi isti?

Kad sam saznao za rezultate ovog velikog i ozbiljnog istrazivanja, laknulo mi je i odagnalo prvobitne sumnje. Dakle, većina stvari koje nas muče, mogu se svesti na probleme slobode (i neslobode), pitanja naše konačnosti i smrti (zdravlje, postignuća i žurba), odnosa sa drugima (usamljenost, nerazumevanje i nedostatak bliskih odnosa) i na kraju, pitanje smisla našeg života, u celini. Na kraju, možemo zaključiti da smo svi mi veoma slični, u našoj velikoj i beskonačnoj različitosti i da niko nije previše poseban, osim možda onih koji znaju da nisu posebni.

Marko Braković

Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

Marko Braković  diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica “Šta žene žele?” i “Zavođenje putem društvenih mreža”, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom “Fejsbuk Predator”. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Život u online svetu
Od bliskosti do zaljubljivanja u psihoterapeuta
Digitalna dijeta
Provetravanje sopstvenog života
Zašto ponekad pričamo sami sa sobom?
Život sa kompleksom niže vrednosti
Kako “popraviti” sopstveni život?
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

© by BGonline. All rights reserved
KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
SEBIČNI RODITELJI IMAJU NESREĆNU DECU Ona je Ruška, jedna od…