BG online

Psihološka prva pomoć

Zašto ljudi lažu?

Ima li nade za patološke lažljivice koji lažu bez smisla i svrhe, stalno? Kako se postaviti prema takvim osobama, ima li smisla nagovestiti im da znate da vas lažu? Koja je razlika između patoloških lažova i onih koji lažu po potrebi?

„Da li ima nade poštovani čitaoče za nekoga ko laže, jeste i filozofsko pitanje. Jedna opcija je da slegnemo ramenima, a druga da razumemo zašto pojedine osobe govore neistinu i onda kada to nije neophodno… Videla sam različite motive laganja. Pričanje neistine nekad ide iz straha da će neko nekog optužiti za nešto. Ili kada nemamo dovoljno ubedljivo obrazloženje, mi ga smišljamo…Ljudi puno toga rade da bi se dopali drugima, da ne bi bili odbačeni ili izneverili nekog ili nešto. Svakako da to spada u regresivne mehanizme odbrane, kada osobe pribegavaju dečijim strategijama opravdavanja određenog ponašanja iako ono nije više primereno za njihov stvarni hronološki uzrast. Ali, to se dešava upravo jer osoba nije i psihološki zrela. Manipulacija je jedan od načina dolaska do cilja, na unapred smišljen način, dakle može biti svesno laganje, za razliku od „patološkog laganja“ koje je često stvar prisile. Ipak, koncept psiholoških igara lepo je objasnio Erik Bern koji je i napisao popularnu knjigu šezdesetih godina: „Koju igru igraš„ nagoveštavajući motive kojih osoba nije svesna, tražeći način da ostane ili postane bliska. To radi kao obrazac naučenog, ponavljajućeg stila mišljenja, osećanja i ponašanja. Ovaj triptih zablude (laž – manipulacija – igra) jeste paradoksalno za nju siguran način da opstane… a da bi opstala osoba koja laže mora da veruje da je ono što misli, govori i radi, dobar način da stvari prođu bezbedno ili u njihovu korist. Večiti duel između ovih stvari može prekinuti naš način komunikacije sa ovim osobama u kome ćemo jasno staviti do znanja da nam je teško da poverujemo u naznačeno, tj. da se distanciramo od psihološke poruke koju osoba želi da plasira, a u koju mi ne verujemo. To možemo i da pokažemo. Isto tako možemo osobu rasteretiti nagoveštajem da je nećemo osuditi ili odbaciti jer je krenula putem razjašnjavajući stvari “na svoj – već viđen način“.
S druge strane pseudologija fantastika poznatija kao „patološko laganje“ je bolesna potreba za izmišljenjem, čak kada to nije u interesu osobe. Često deo priče može biti „nakićen“ neistinitim detaljima, u koje ni sama osoba nije uverena.“

Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut

Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut www.majapavlov.com
Foto: Dario Konstantinović

Zašto se partneri udaljavaju?

Pitanje stručnim saradnicima BGonline-a možete postaviti  telefonom 066060820 ili mejlom psiholoskapodrska011@gmail.com

SHOP

Život sa napadima panike

By / 06/11/2022 / 0 Comments

Narcisi- zavodljive, manipulativne, usamljene i prazne osobe

By / 09/11/2022 / 0 Comments

Da li antidepresivi utiču na povećanje kilaže, seksualno funkcionisanje i gubitak samopouzdanja?

By / 15/11/2022 / 0 Comments

Život u doba narcisoidnosti, arogantnosti i toksičnosti

By / 20/11/2022 / 0 Comments

Zdrav život nije pitanje dana već odluke i plana

By / 23/11/2022 / 0 Comments
© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Lekoviti razgovori sa sobom Životna neizvesnost i savremeni tempo života…

You cannot copy content of this page