BG online

Lični razvoj

Zašto je važno ono što sanjamo?

Snovi su kao ljudi…

Spavali su kako je ko mogao, svako sa svojim tajnim snovima, jer snovi su kao ljudi, liče jedan na drugog, ali nikad nisu sasvim identični i reći da smo videli jednog čoveka isto je toliko neprecizno kao reći da smo sanjali kako teče nekakva voda, to nije dovoljno da bismo saznali koji je to čovek, niti kakva je to voda tekla, ništa nećemo saznati ako prvo ne saznamo ko je onaj koji sanja, mora se ići od snevača ka snu i od sna ka snevaču, tražeći odgovor. Žoze Saramago, Sedam Sunaca i Sedam Mesečina

Svi ljudi sanjaju, kao što svi dišu ili imaju puls. Neki ljudi se živo sećaju svojih snova, zapisuju ih ili ne, a ponekad ih pamte i godinama nakon što su sanjani. Oni drugi ne obraćaju pažnju na svoje snove, često i tvrde da nikad ne sanjaju, pa, ipak, retka je osoba koja nije zapamtila nijedan svoj san, a najčešće to budu snovi koji su proizveli dubok utisak na snevača.
Nećemo pogrešiti ako kažemo da su snovi važni. Oni koji ih pamte sećaju ih se, nekad sa radošću, nekad sa strahom ili tugom, prepričavaju ih, smeju im se, snovi ih bacaju u nedoumicu svojim fluidnim, naizgled nedokučivim sadržajima i zbog toga snevači pokušavaju da im odgonetnu značenje.
Saramago kaže da su snovi kao ljudi: nikad sasvim identični. Dvoje ljudi može da uradi istu stvar ili izgovori istu rečenicu, a da ona nema isto značenje, analogno tome, dva sna mogu da budu veoma slična, gotovo istovetna, a da imaju potpuno različita značenja. Neretko i ista osoba u različitim životnim situacijama ili dobima može sanjati identične snove, a da oni imaju različito značenje. Antička mudrost kaže da nije moguće dva puta ući u istu reku, pa tako tek ako znamo kakva voda teče u reci možemo znati i kakav nam san voda donosi.

Bezrazložni strah

Uzmimo za primer osobu koja sanja da joj se ćerka igra sa pitonom, ali u snu nema osećaj da je ćerka time ugrožena jer je u prijateljskom odnosu sa zmijom. Po buđenju, u njoj se javlja strah tek kad pomisli da je u snu bila zmija koja važi za nešto opasno. Ukoliko otvori sanovnik, naići će na sledeće ili njima slične sadržaje: zmija – veliki zlotvor, gubitak, ljutnja, bolest itd. Na ovaj način iz jednog pozitivnog sna, snevač dolazi u poziciju bezrazložnog strahovanja i zabrinutosti. Ovakva osećanja bi mogla da budu opravdana da je snevačica sanjala da ćerku napada ili ujeda zmija, ali u kontekstu navedenog sna, životne situacije snevačice i odnosa sa ćerkom ona nisu odgovarajuća, što je snevačica i shvatila nakon razgovora. Snevačica prolazi kroz proces separacija od ćerke koja odrasta i u životu zauzima svoje stavove i gradi svoje vrednosti, čega se snevačica plaši, ali oni po ćerku nisu ugrožavajući, već su autentični i važni za njeno sazrevanje i osamostaljenje. Strah je u ovom slučaju postojao, ali je pomeren sa neprihvatljive istine – odvajanja od ćerke i njenog osamostaljenja na prihvatljivu samoobmanu – da ćerki preti opasnost i da joj je majka još uvek neophodna. Ovde leži još jedna opasnost od sanovničkog pristupa tumačenju sna: na mestu gde treba da ponudi uputstvo za promenu i zauzimanje jednog novog i primerenijeg obrasca funkcionisanja, on sputava i zadržava osobu u začaranom krugu starog, neprikladnog obrasca.

Simboli u snovima

San se izražava u simbolima, koje moramo sagledati sa svih strana i pronaći im značenje. To nije moguće ako jedan simbol svedemo na znak, što je slučaj sa sanovnicima. Simboli u snovima mogu biti individualni i arhetipski. Individualni simboli se analiziraju na osnovu asocijacija dobijenih direktno od snevača tokom razgovora o snu i bez njih se ne mogu shvatiti ni sa približnom tačnošću. Arhetipski simboli su oni na koje snevač ne može da da asocijaciju ili nikad nisu pre bili u njegovom iskustvu, te se interpretiraju metodom objektivne amplifikacije, koju je prvi osmislio Jung (Karl Gustav Jung, švajcarski lekar i psiholog koji je otkrio i dokazao postojanje kolektivnog nesvesnog i arhetipova), a sastoji se u traženju paralela u mitovima, bajkama i legendama koji nam mogu ponuditi objašnjenje koje iskustvo pojedinca ne može. Ovi moćni simboli puni energije i nabijeni snažnim emocijama ne pojavljuju se često, već u situacijama koje nadilaze lično iskustvo i traže da se zahvati iz riznice opšteljudskog iskustva i znanja kako bi ta drevna mudrost dala odgovore u važnim i prelomnim momentima. Znak je, a tako i odrednica u sanovniku, samo okrnjeni simbol, jedan delić ukupnog značenja simbola, koja se razlikuju ne samo od čoveka do čoveka, već simbol često u sebe uključuje i protivrečna značenja. Tako zmija, koja može biti i pretnja, opasnost ili neprijatelj, može u isto vreme biti i obnavljanje života (zbog menjanja košuljice), simbol mudrosti ili lekovitosti, zbog čega je često atribut mudraca ili proroka, a možda je najpoznatija kao pratilac starogrčkog boga zdravlja Asklepija (u rimskoj mitologiji Eskulap) i uvijena oko njegovog štapa predstavlja jedan od najčešćih simbola medicine.
Jung je imao običaj da svojim učenicima kaže da se trude da što više nauče o simbolima, ali da to sve zaborave kad se nađu pred novim snom i novim snevačem. Za njega je svaki novi san bio u potpunosti priča za sebe, skoro nova teorija, zbog čega je u sebi uvek pre analize ponavljao da ne zna šta san znači kako ne bi doneo preuranjene zaključke. Potvrdili smo Jungovo pravilo i Saramagovu misao sa početka naše priče o snovima kroz primere. Videli smo da se odgovor jedino može naći idući od sna ka snevaču i od snevača ka snu. Nema gotovih rešenja i univerzalnih formula, čak ni kod arhetipskih snova, jer i u njima svako ispoljavanje univerzalnog treba dovesti u vezu sa pojedinačnim i uočiti tu finu nijansu koja je jedinstvena za svakog od nas.

Slobodan Nikolić
Foto: Dario Konstantinović

Slobodan Nikolić je psihološki savetnik i terapeut. Na Vojnoj akademiji u Beogradu je diplomirao sa najvišom ocenom na vojnoj psihologiji baveći se temom posledica borbenog stresa u borbenim dejstvima na moru, što je prvi rad te vrste u našoj zemlji. Sertifikovani je psihodinamski analitičar snova. Jedini u Evropi i kod nas objedinjuje diplome Centra „Karl Gustav Jung“ u Beogradu, koji je vodio dr Ivan Nastović i međunarodnog „The Delaney & Flowers Dream and Consultation Center – a“ iz San Franciska koji vodi Dr Gejl Dilejni, najznačajniji svetski teoretičar i praktičar analize snova. Radi u privatnoj praksi u Beogradu i Pančevu sa odraslim osobama i parovima, daje i konsultacije putem Skype-a, a organizuje i psihološke radionice i edukativne tribine. Piše blog i tekstove o ličnom razvoju i prevazilaženju smetnji u svakodnevnom životu. Vodi Centar za dubinsko – psihološko istraživanje snova IMAGO.

Više o Slobodanu: www.vaspsihoterapeut.rs
Kontakt podaci: 064/2879102 i [email protected]
FB: www.facebook.com/centarimago i www.facebook.com/psihologijasnova
YT: www.youtube.com/c/CentarIMAGO
Instagram: www.instagram.com/centar.imago.official

Arhiva tekstova Slobodana Nikolića:
Psihološka radionica Slobodana Nikolića
Kad ćemo sresti pravog ljubavnog partnera?
Kako popraviti iskrivljenu predstavu koju imamo o sebi?
Šta se krije iza naših izbora?
Kako odnosi među roditeljima utiču na emocije, razmišljanje i ponašanje deteta?
Kako birate ljubavnog i bračnog partnera?
Emocije pod kontrolom

Intervju sa Slobodanom Nikolićem:

Složite slagalicu svog života

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Na stopalima se nalaze tačke povezane sa svim organima, a…