fbpx

BG online

Roditeljstvo

Verbalno zlostavljanje i rane koje se ne vide

Oslobađanje od emocionalnih otrova iz detinjstva

Kada govorimo o zlostavljanju dece, ali i odraslih, obično podrazumevamo fizičko i seksualno zlostavljanje, dok se verbalno i emocionalno manje uzima u obzir. Valjda zato što se ne vidi… Ali, to što se ne vidi ne znači da ne boli, možda ponekad i više nego modrice. Niko ih sa strane ne vidi, kao što se vide modrice, pa okolina i ne može da pomogne.

Šta jeste zlostavljanje?

Svaki roditelj je ponekad došao u situaciju da viče ili da kaže ružne reči svom detetu i to ne mora biti verbalno zlostavljanje. Ali, ako neko stalno kritikuje ljudsku vrednost deteta, izgled, inteligenciju, sposobnosti, ličnost i to se ponavlja godinama vrlo učestalo, onda to jeste zlostavljanje. Često roditelji nisu ni svesni kakve dugoročne posledice ostavljaju neprestani napadi i kritike ovakve vrste. Neki roditelji to pokazuju to direktno tako što govore deci ružne reči, da su glupa, nesposobna, bezvredna, loša I šalju im psihološke zabrane na život, osećanja i mišljenje, govoreći im „Bolje da se nisi ni rodio/la”, “Proklet da si”, “Nesposobni stvore…“

Prikriveno ponižavanje

Postoje i oni koji indirektno napadaju tako što decu prikriveno ponižavaju, daju uvredljive nadimke ili kroz ironiju i sarkazam komentarišu izgled ili ličnost deteta. Deca često ne razlikuju šalu od realnosti, tako da ono što im se kaže shvataju bukvalno i to je za njih istina. Šala je u redu ako je svi članovi porodice razumeju i shvataju kao šalu, ali ako se neko oseća poniženo zbog toga, onda to nije u redu. Svi se ponekad šale na tuđ račun, ali ako se to ponavlja često, intenzivno i zvuči surovo, a druga osoba se oseća loše zbog toga, onda i to može da bude zlostavljanje.

Pod maskom dobre namere…

Deca povezuju ono što čuju sa slikom o sebi i kada neprestano čuju napade, to će uticati dugoročno na formiranje slike o sebi. Postoje i oni koji navodno imaju „najbolje namere“ pa stalno kritikuju sve što dete uradi, pod parolom – „to radim da bi bio/la bolji/a.. ko se hvali, taj se kvari…svet je surov, neće te svi maziti, treba da se navikneš…“ pošto je ovo skriveno naselje pod maskom „dobre namere“, mnogim odraslima je teško da sagledaju destruktivnost ovakvog odnosa, a kamoli deci.
Jedna devojka je tako tek kao odrasla osoba osvestila koren svoje nesigurnost i anksioznosti na poslu. Iako je bila vredna, odličan đak i dobar radnik, bila je veoma nesigurna, mislila je da mnogo manje zna od drugih, da manje vredi. Želela je to radno mesto, ali je mislila da ga ne zaslužuje i zbog straha je ponekad i pravila greške. Vremenom je osvestila da je često bila kritikovana kako dete da je nesposobna, da ništa ne zna da uradi kako treba… Kada bi uradila nešto dobro, majka bi je degradirala, govorila bi joj kako to nije ništa, može ona i bolje. Vrlo bi je retko hvalila, osim pred drugima, ali bi i tada dodala – „ko se hvali, taj se kvari…“. Kada je pokušavala da se osamostali tokom adolescencije, dešavale bi se svađe praćene uvredama i ponižavanjem. Tek kada se fizički i ekonomski odvojila od roditelja mogla je realno da sagleda svoju porodicu i radi na oslobađanju od toksičnih poruka koje je dobijala, a koje puno utiču na njenu sliku o sebi i kvalitet života.

Ne možemo promeniti prošlost, ali…

Mnogi ljudi tek kao odrasli osveste koliko su verbalno bili zlostavljani u detinjstvu i požele da se oslobode emocionalnih otrova koje su duboko zakopali u sebi. Obično se desi neki okidač u životu kada ljudi požele da rade na sebi i razumeju sebe, svoju nesigurnost, anksioznost ili depresiju. Često u pozadini bude i neki vid fizičkog, seksualnog ili verbalnog nasilja. Ali, iako ne možemo da vratimo vreme i promenimo prošlost, možemo da promenimo negativne efekte prošlosti koje se manifestuju u sadašnjosti. U tome psihoterapija pomaže ljudima u čitavom svetu.

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut
www.eoscentar.com
 
Foto: Jelena Vlatković

Intervju sa Ljubicom Bogetić

Vodič za roditelje (mr Ljubica Bogetić)

Strah od raskida i samoće
Emocionalne ucene roditelja
Formula zdravlja i ličnog zadovoljstva
Posledice hroničnog stresa
Kako deci postaviti granice?
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Odbor Sajma knjiga saopštio je da je zajednički stav Udruženja…
error: