BG online

ZDRAVLJE

Trendovi u ishrani

Porodice koje jedu zajedno žive zdravije

“Beli hleb od fino mlevenog pšeničnog brašna bio je u srednjem veku rezervisan samo za bogate, dok je siromašno stanovništvo jelo jeftin, krupno mleven raženi hleb. Ali, danas je „dobar“ hleb upravo tadašnji hleb siromaha…”

U društvu je sve lepše, pa i jesti. Ne postoji nijedna kultura na svetu u kojoj čovek jede sam. I u kameno doba ljudi su sedeli oko ognjišta i delili hranu. Ali, danas je sve „to go“ – bilo da je reč o brzoj hrani, kafi i sl. Jedemo na ulici, u kolima, ispred televizora – često sami. Pokazalo se da porodice u kojima ukućani jedu zajedno žive zdravije. Na osnovu podataka od preko 180 000 dece i odraslih, rezultati studije sa Univerziteta u Ilinoisu pokazali su da te porodice jedu više povrća i voća i manje kaloričnu hranu. Deca koja jedu više od tri puta nedeljno sa svojom porodicom jedu manje slatkiša i brze hrane i izložena su 20% posto manjem riziku da će postati gojazna. Redovni porodični obroci štite tinejdžere, a naročito devojke od razvoja poremećaja u ishrani kao sto su, na primer, sindrom bulimije (prejedanje/povraćanje), od upotrebe laksativa i sl. Tinejdžeri koji češće imaju porodične obroke, bez obzira na to da li vole da razgovaraju sa svojim roditeljima ili ne i emocionalno su stabilniji. Studija na ovu temu spovedena u Kanadi među odraslom populacijom bila je deo svetske saradnje 43 zemlje. Rezultati su takođe pokazali da osobe koje učestvuju u porodičnim obrocima imaju više samopouzdanja i da su stabilniji od osoba koje to ne čine.

Zajednički obroci kao trend i potreba

Zajednički obroci u (školskoj) kantini su dobar način za komunikaciju i doprinose stvaranju dobre društvene klime. Povezivanje s kolegama na zajedničkim ručkovima poboljšava saradnju i zajednički doprinos firmi, pokazala je i studija koja je prošle godine rađena na Univerzitetu Cornell. Sa evoluciono-antropološke tačke gledišta, zajednički obroci imaju dugu tradiciju u socijalizaciji pojedinca. To danas postaje trend kompanija i u Nemačkoj i Austriji jer doprinosi boljoj atmosferi na poslu i većem međusobnom uvažavanju. Da li od toga s kim jedete zavisi šta i koliko ćete pojesti? Zamislite sledeću scenu: stojite u redu u kantini ili ekspres restoranu. Pred vama je čovek koji u svoj tanjir stavlja mnogo hrane. Prema istaživanjima, to utiče na vaš izbor, ali pre svega zavisi od toga da li je osoba ispred vas vitka ili nije. Prof. Brent McFerran sa Univerziteta Britanska Kolumbija piše: „Mi prilagođavamo naš izbor na osnovu toga da li ta osoba svojim izgledom pripada našem željenom obrascu. Ako je osoba vitka, uzećemo više. Ako je, međutim, osoba gojazna, uzdržaćemo se od hrane.“

Koje piće pijete?

Interesantno je istraživanje na ovu temu sprovedeno u pariskom Restoranu „Flam’s“. Gostima je za vreme pauze za ručak na raspolaganju bio fiksni meni, koji  je uključivao predjelo i glavno jelo, a piće su gosti mogli slobodno da biraju. Za svakim stolom je sedelo do 18 gostiju. Izračunali su verovatnoću koje će piće neko naručiti ako su ostali za stolom već naručili piće. Ukoliko je više ljudi naručilo isto piće (40‒65%), i sledeća osoba je naručila isto piće. Ali kada 85% osoba za stolom naruči isto piće, sledeća osoba će izabrati „svoje“ piće i tako sebe izdvojiti od izbora „mase“. Drugim rečima, želimo da se razlikujemo od manjine, ali i od ogromne većine.

Zašto hrana ima toliki uticaj?

Hrana je pod snažnim uticajem kulta tela. Moć hrane je usko povezana sa idealom ljudske lepote naše epohe. Danas vitko telo odmah šalje i druge poruke: imam novac za teretanu, pratim savete stručnjaka, jedem organsko povrće… Danas „višu klasu“ odlikuje to što jede prirodno, vraćajući se svojim korenima. Paradoksalno je kako se stvari i okolnosti u istoriji preokreću i demantuju se. Na primer, beli hleb od fino mlevenog pšeničnog brašna bio je u srednjem veku rezervisan samo za bogate, dok je siromašno stanovništvo jelo jeftin, krupno mleven raženi hleb. A danas je „dobar“ hleb upravo tadašnji hleb siromaha. Besprekorna, rumena, sjajna velika jabuka bila je želja svih nas, a danas se skupo plaća za malu, zgužvanu, pegavu jabuku. A tek meso! Jednom dragocena luksuzna hrana privilegovanih, danas su meso i kobasice, uz pad cene, a posebno kvaliteta, dostupni svima. Tako se i ukus ljudi, uključujući naše znanje, razmišljanje i iskustvo menja po epohama. Možemo samo da nagađamo kako će se trendovi dalje menjati, a s njima i naša svest o ishrani.

Ana Lipowatz, nutricionista

Ana Lipowatz, diplomirani farmaceut i magistar nutricionizma, tvorac FETT FREI programa koji se zasniva na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima “normalnu” težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem skype-a.
Program Fett-frei Ane Lipowatz!
Za samo 60 dana je moguće ostvariti ovaj san: smršati bez gladovanja uz hranu koju volite!
Ani Lipowatz možete pisati na mail: info@fett-frei.at

fett-frei

Arhiva tekstova Ane Lipowatz:
Pravilna ishrana za srećne misli i lepa osećanja
Zašto jedemo i kad nismo gladni?
Sačuvajte emocije, izgubite kilograme
Pogled u tanjir muškarca i žene
Kako se hraniti tokom leta?
Ne turirajte organizam čestim obrocima
Kako reći NE hrani od koje se gojimo?
Stop dijetama- oslobodite se viška kilograma zauvek bez suplemenata, iluzija i prodavaca magle
Uz FF ishranu oslobodićete se viška kilograma
Emocije, ishrana i problem s kilogramima
Budite pažljivi sa mesom
Mršavljenje uz podršku nutricioniste
Insulinska rezistencija, dijagnoza savremenog čoveka
Postoji li „superhrana“?
Umeće uživanja je mentalni proces
Šta vas vodi prema hrani?
Topljenje kilograma uz Fett frei
Vratite se dobrim navikama, mršavite s osmehom
Zlatna pravila pravilne ishrane
Kako izgubiti kilograme i zadržati vitku liniju?
Musli s jogurtom
Zašto je teško izgubiti kilograme?
Piti mnogo vode (ni)je zdravo
Šta nam se dešava kad držimo dijetu?
Namirnice koje utiču na lučenje insulina
Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente
Život bez slatkiša je moguć i lep
Zašto (ne) treba mešati proteine i ugljene hidrate?
Tajne pravilne ishrane
Kako početi dijetu?
Pametno i kvalitetno mršavljenje
Opsednutost zdravom ishranom
Hrana ne sme da bude „terapija“
Efikasno mršavljenje
5 saveta koji će vam pomoći u mršavljenju
Mršavljenje preko interneta
Dan bez štrudle je kao nebo bez zvezda
Prirodna higijena
Šta je pravilna ishrana?
Vitki a siti
Šta nam telo kaže?
Ne plašite se ugljenih hidrata

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Od depresije do otuđenosti zbog mobilnih telefona „Internet generacija“ je…