Lični razvoj

Teme o kojima nismo spremni da pričamo su najvažnije

- BGonline

Objavljeno 25/01/2021

Počeli smo saradnju početkom leta. Održali pet sesija. Proces se polako privodio kraju. Lepo smo napredovali, kombinovali poslovne i privatne teme, doticali se ličnih vrednosti, životne svrhe, motivatora, porodice, planova i strategija. Umeli smo da uronimo i u uverenja koja nisu korisna niti zdrava u datim kontekstima. Jedan, naizgled, uobičajeni tok procesa. Pa ipak, nešto je nedostajalo. Zapravo, jedna vrata su sve vreme stajala zaključana.

Meni toliko očigledno, a mom klijentu su bila potpuno nevidljiva. Četvrta sesija ih je odškrinula. Iza njih se nalazila tema koja je “čekala da klijent bude spreman za nju”. Uprkos mom običaju da od ove teme počnem novi proces, tek petu smo posvetili isključivo zdravlju i brizi o sebi.

Prezauzet lider

On je tipičan “alfa mužjak”. Prezauzeti, brzi i odlučni lider iz filmova. Brižan, ali često odsutan otac, muž zaštitnik, koji je siguran da mu je žena najveći obožavalac, podrška i savetnik. Glasan u društvu, samouveren do gornjih granica, stručan u svojoj oblasti i sa velikom mrežom (poslovnih) prijatelja. Broj poslovnih kontakata eksponencijalno raste, očekivanja u korporaciji se usložnjavaju vrtoglavom brzinom, izazovi u okruženju postaju sve “opasniji”. A telo je krhko! Previše sedenja uz piće, cigarete i tešku hranu. Premalo sna. Nimalo fizičke aktivnosti. Sistem je počeo da posustaje.

Zašto je važno kako živimo?

U razgovorima sa svojom decom na teme zdravog načina života, često umem da im kažem: mi nismo ovo telo. Mi smo duša koja je smeštena u telo. Ako ne čuvamo telo, nećemo imati gde da živimo. Naša duša neće moći da preživi bez tela. Mi nećemo preživeti, ako se telo slomi.
Nešto slično sam, posle završetka te ključne, četvrte sesije, rekla mom klijentu – dok smo se pozdravljali i svako odlazio na svoju stranu: ja sam zastala da otključam bicikl, on je krenuo iza ćoška, ka velikim, skupim kolima.
Na petoj sesiji smo se prilično ozbiljno bavili njegovim zdravljem. Zapravo, navikama i potrebama. Najpre smo radili na postavljanju cilja vezanih za zdravlje. On je čovek koji ume da postavlja ciljeve. Bez problema zna da proceni njihovu realnost, dostižnost i svrsishodnost. Nismo se tu previše zadržavali. Sve je njemu odavno jasno na tu temu.

Dobre navike

Mnogo teži deo nas je tek čekao. Rad sa navikama. Odlučila sam se za rad Kaizen metodom – konstantnim malim promenama do velikog unapređenja. Raščlanjivali smo oblasti u kojima je napredak moguć (i neminovan!). Nakon kratkog razgovora u svrhu razumevanja svakog (nezdravog) obrazca koji ponavlja, postavljala sam mu pitanje: “Šta je najmanja promena u ovoj oblasti koju možete da napravite? Bez previše napora i odricanja. Odmah. Danas.”
Nismo forsirali instant dijete, uključivanje svakodnevnih treninga sa ličnim trenerom ili potpuno odustajanje od cigareta i pića. Ne. Predugo je on bio u začaranom krugu. Mnogo je tu užitaka da bi ih se on tek tako odrekao. Morali smo da “zavaramo amigdalu” – žlezdu, najveću protivnicu svih promena. Morali smo tiho, na prstima da je zaobiđemo, tako da ne izluči hormone koji bi osujetili naš plan i pobunili mozak protiv promene. Obezbedili smo da se promene dešavaju postepeno, neprimetno, da se nijednog trenutka ne pojavi otpor promeni.

Uzor drugima

Uspeli smo! Nekoliko nedelja je sve išlo po planu. Moj klijent je dodatno ojačao svoju podršku – zamolio je suprugu da ga svako veče “preslišava” prema listi pitanja koju je sam sastavio. Interesantno je to da se lista nije odnosila na to da li je ili nije nešto uradio. “Test” je podrazumevao poziv na procenu koliko se potrudio da se odupre izazovima i učini ono što je odlučio da uradi. Rezultati su zaista bili sjajni.
Najlepše od svega je da je promena u životnim navikama povukla još mnogo drugih, značajnih promena. Provodio je više vremena sa suprugom (svako veče posle večere su šetali), sa decom (vikendom su organizovali sportske aktivnosti za celu porodicu), često su uključivali porodične prijatelje u avanturistička putovanja. Uključio se u nabavku namirnica i pripremu obroka. Zbog više vremena koje je provodio u prirodi značajno je smanjio broj popušenih cigareta. Kad god je to mogao, sastanke je organizovao “u šetnji”.
Ne samo da je bio zadovoljan svojom promenom, nego ga je dodatno motivisalo i godilo mu je to, što su saradnici i partneri počeli o njemu da pričaju kao o pozitivnom uzoru, motivatoru, pokretaču. Imao je bolji fokus na poslu, bio je efikasniji i odlučniji. A to je ono što je oduvek želeo – da bude inspirativan lider. Sada je to zaista i bio.
Već je svojim zaposlenima obezbedio dva puta nedeljno po pola sata časove joge u prostorijama kompanije, a pregovorima je i sa jednom obližnjom fitnes kućom za organizaciju vežbanja odmah nakon radnog vremena po povlašćenim uslovima. Poslednje što je uradio – organizovao je dostavu zdrave/kuvane hrane za svoje zaposlene, umesto da u pauzi za ručak odu do kioska brze hrane ili pekare. I sve to za šest meseci. Ne, ne merimo se na početku sesija. Kilogrami nisu važni. Oni su usputna pojava i te kako važna za celokupan sistem, naravno. Mnogo je važnije da smo našli način da uspostavimo održivu promenu. Malim koracima do velikih promena.

Mirjana Gomilanović, bussines & executive coach
Foto: Nebojša Babić

Mirjanu Gomilanović možete kontaktirati putem mejla: mirjana.gomilanovic@one2grow.net
www.one2grow.net
www.gomilanovic.com

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović: