BG online

Lični razvoj

Sprečite zdravstvene probleme naučite tehniku svesnog disanja

Tako jednostavno, tako lako, na dohvat “ruke”, plus veoma lekovito, a mi ga ne koristimo uprkos brojnim naučnim studijama i dokazima o njegovom značaju i činjenici da je za savremenog čoveka, kojeg tempo života neprestano uznemirava i ubrzava, ova praksa i te kako efikasna u borbi protiv posledica takvog načina života. Reč je o – svesnom (kvalitetnom) disanju.
Da li je dobro da tako i toliko potcenjujemo značaj osnovnog procesa u svom postojanju – procesa disanja? Onog bez kojeg svi drugi procesi ne bi ni mogli da postoje? Naravno da nije, jer sve što ga više potcenjujemo, što je disanje lošijeg kvaliteta, to više ugrožavamo i naše zdravlje. Zašto to radimo i da li smo svesni svih posledica tog odnosa?
Disanje, bar na prvi pogled izgleda kao nešto vrlo banalno, što baš svako zna da radi, spontano. Jer, reći ćete, svako ko je živ – diše. Da, ali kako? Nije svejedno kako to radimo. Na sličan način kao što nije svejedno ni kako mislimo, hodamo, sedimo, jedemo… A najčešće smatramo da sve to znamo.

Šta mi tu onda manje znamo?

1.Znamo li da nije svejedno da li dišemo plitko ili duboko? Razlozi zbog kojih dišemo sve pliće i pliće su različiti i sve prisutniji u savremenom svetu, a s takvim navikama dolazi nam i nedostatak kiseonika, kao i životne energije u organizmu, što uzrokuje nastanak dodatnih simptoma bolesti. Produženi udah će biti od velike koristi, jer će revitalizovati čitav organizam, a produženi izdah ne samo da će odmoriti naše srce, već će i smanjiti psihičku tenziju i osloboditi nas napetosti i anksioznosti.
2.Znamo li da nije svejedno da li dišemo kroz nos ili na usta? Nos je od prirode kreiran za udahe i u njemu zato postoje adekvatne barijere, tj. prirodni filteri za ugrožavače našeg zdravlja spolja. Zato je mudrije udisati na nos. Ali i zato što je kontrola brzine udaha vazduha bolja ako izaberemo opciju udaha na nos. Manje je važno, ali ne i nevažno, da li ćemo izdisati na nos ili na usta. Ukoliko želimo da dišemo uravnoteženije, tada će nam biti lakše, ukoliko i izdasi budu – na nos.
3.Znamo li da nije svejedno kojom brzinom dišemo?
Usporeno disanje širi krvne sudove i usporava brzinu otkucaja srca. Zato ćemo nastojati da pri disanju produžavamo udah i izdah. Na početku je to samo nekoliko sekundi duže od uobičajenog. Na primer, ako je prosečan broj respiracija u minuti 15, nastojaćemo da pri našem vežbanju (svesnog) disanja taj broj spustimo na 10. A to ćemo postići produžavanjem u oba smera, i udaha, i izdaha.
4.Znamo li da je važno da dok dišemo probamo i da u taj proces unesemo osećaj zadovoljstva/radosti?
Sve što radimo sa zadovoljstvom, pojačaće efekte datog procesa. Tako je i sa disanjem, koje energijom zadovoljstva/radosti našu krv još efikasnije obezbeđuju kiseonikom, a naš imunitet čine još efektnijim.
Jednostavno i redovno, svakodnevno vežbanje svesnog (kvalitetnog) disanja može da spreči pojavu čitavog niza zdravstvenih problema, pre svega na disajnim organima, ali isto tako i na svim drugim, s kojima su oni povezani, a to znači na nivou celog organizma, celog našeg bića. Kvalitetne tehnike disanja mogu da se koriste i u svrhu lečenja postojećih zdravstvenih problema, a tradicionalni medicinski sistemi tu praksu primenjuju hiljadama godina.

Goran Kojić i Ana Čizmić

Ana Čizmić i Goran Kojić su sertifikovani treneri za lični razvoj (Ana po Lujzi Hej, Goran po Čarlsu Berneru i Bertu Helingeru), sa holističkim pogledom i pristupom na sve segmente rada na sebi.
Više o Ani i Goranu: www.umpasrce.com

 

Intervju sa Anom i Goranom:

Holistička detoksikacija

 

Tekstovi Gorana Kojića i Ane Čizmić:
Detoks putovanje na Taru

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Drugačija, zapečena kinoa kaša Ovo je jedna malo drugačija kinoa…