BG online

Lični razvoj

Posledice hroničnog stresa

SPREČITE PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA

Život u zoni preživljavanja i svakodnevna borba za egzistenciju većinu ljudi dovodi u stanje hronične zabrinutosti za budućnost. Posledice hroničnog stresa mogu biti štetne i za psihičko i za fizičko zdravlje, ali i za međuljudske odnose. Kao i u svakoj opasnoj situaciji, telo reaguje na stres podizanjem krvnog pritiska i pojačanom aktivnošću čula. Ta reakcija nas štiti i pomaže ako smo u realnoj opasnosti. Ali, kad opasnost prođe ili je realno nije ni bilo, a osećaj zabrinutosti i napetosti traje duže vreme, to može potpuno da iscrpi naše telo što stvara pogodno tlo za javljanje mnogih bolesti i psihosomatskih oboljenja.

Uzroci stresa

Kad govorimo o stresu mislimo prvenstveno na rešavanja uzroka i posledica stresa. Zvanična medicina i psihijatrija najviše se bave saniranjem posledica, dok psihoterapeute mnogo više zanimaju uzroci koji dovode do hroničnih stanja stresa…
Uzroci stresa mogu da budu realne problemske situacije koje mogu da budu rešive ili nerešive. Kad procenimo da je neka problemska situacija rešiva, onda se aktivno angažujemo da je promenimo i tad se osećamo bolje. Pasivno povlačenje i čekanje da se problem sam od sebe reši, obično ne donosi poboljšanje, već produžava efekte hroničnog stresa i zabrinutosti. One situacije koje ne možemo da promenimo trudimo se ili da ih izbegnemo, ukoliko je to moguće ili da ih prihvatimo. Samo prihvatanje problema je takođe rešenje jer ne trošimo više energiju na nešto što ne možemo da promenimo, već tu energiju usmeravamo na nešto drugo korisnije i konstruktivnije, pa se i osećamo bolje i smirenije. Ljudima koji previše imaju potrebu da drže sve pod kontrolom, obično je teško da prihvate da nešto ne mogu da promene i ova faza im najteže pada. Misao da svaki problem ima svoje rešenje u ovakvom kontekstu ima smisla. Važno je samo da realno sagledamo problemsku situaciju i procenimo da li je rešiva ili nerešiva.

Burnout sindrom

Vrlo čest uzrok stresa na radnom mestu su loši međuljudski odnosi. Jedan klijent je došao na terapiju je je imao burnout sindrom. Pored svakodnevnih obaveza na poslu i velike odgovornosti, trošio je mnogo energije na lošu komunikaciju sa svojim nadređenim. Njegov šef je bio veoma agresivan, često ga je kritikovao i zastrašivao, a skoro ga uopšte nije pohvaljivao i pored dobrih rezultata na poslu. Došlo je dotle da je ovaj klijent i pored toga što voli posao koji radi i ima dobru platu, želi da da otkaz. Posledice koje je imao nisu se odražavale samo na posao, već i na zdravlje i međuljudske odnose. Počeo je da ima sve veće probleme s krvnim pritiskom i sve češće svađe sa porodicom i prijeteljima. Osetio je da nema više energije da se bori i da želi da potpuno odustane od svega.

Izlazak iz začaranog kruga neprijatnih osećanja

Tokom terapijskog procesa je shvatio da šta god uradio, nejgov šef će uvek biti isti, a takav bi bio i prema bilo kome drugome. Naučio je da ga prihvati takvog kakav je. Drugi korak je bio da nauči kako da ga njegovi postupci više ne povređuju, odnosno kako da se on oseća dobro sa samim sobom šta god šef rekao i uradio. To je možda i najteži korak, jer većinu ljudi nečiji postupci asociraju na neku drugu važnu osobu iz prošlosti koja ih je povredila i može da im naruši samopouzdanje, a zatim taj osećaj izaziva i osećaj krivice jer su dozvolili da ih to povredi. Tako se vrte u začaranom krugu neprijatnih osećanja iz kojeg ne znaju da izađu. Kada je to savladao, bilo mu je mnogo lakše, prihvatao je da tu gde je trenutno ne može ništa da promeni, ali može da promeni sebe, svoju percepciju te iste situacije i da se oseća bolje. Samim tim što je prihvatio problem i oslobodio sebe krivice, osećao se bolje, smirenije i staloženije, povratio je energiju i bio je spreman da realno razmišlja kako o uzrocima njegovog stresa, tako i o posledicama koje je taj hroničan stres imao za njegovo zdravlje i produktivnost posla.

Ljubica Bogetić
Foto: Jelena Vlatković

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.

Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: EOSCENTAR@GMAIL.COM

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: eoscentar@gmail.com
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Emocionalne ucene roditelja
Kako deci postaviti granice?
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Uticaj roditelja na razvoj ličnosti deteta
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

Roditeljovanje – Zoran Milivojević

 

Odgajanje Kaina – Dr Den Kindlon i Dr Majkl Tompson

© by BGonline. All rights reserved
KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
Maskama za lice možete odlično da očistite pore i navlažite…