fbpx

BG online

Roditeljstvo

Šta je deci zaista potrebno od roditelja?

Hijerarhija i granice uvode red u porodični sistem, a neki roditelji vremenom postaju gluvi za potrebe svoje dece uvereni da znaju šta je najbolje za njih ne osluškujući ih i ne primećujući šta im zaista treba- kaže na početku razgovora o roditeljstvu u 21.veku psiholog i psihoterapeut Maja Pavlov.
-Život se danas odvija brzo, stimulusi su vrlo razuđeni, a mlade osobe ne mogu često ni da dopru do sebe. Da li je tada jedino moguće pitanje koje čuju od roditelja: „Da li si gladan ili kako je bilo u školi?“ Deca bi trebala da budu na razne načine prepoznata kao važna i kroz različite aktivnosti, ne samo kroz školu i postignuće u njoj. Koliko je neko skočio, da li je odneo domaći bolesnom drugu, kako ume da uplete kosu ili šta radi i oseća kad je neko prema njemu grub, jesu samo neke od stvari koje roditelji mogu naglas da primete. Deca to upijaju, prvo kroz ogledanje u interakciji s njima, jer im je roditeljska reakcija smernica. U ovim odnosima oni prvo prepoznaju sebe, ali i one druge, kao i svet uopšte sa svojim pravilima. S druge strane, preterano uključivanje neke roditelje toliko uprisutnjuje u svaki delić života dece, usled nemanja sopstvenog života, da se stvara neka vrsta produžene psihološke simbioze, koja svakako decu onesposobljava i poziva u kozavisnost. Žele da idu na roditeljske sastanke, u odbore sportskih klubova, žele da prisustvuju časovima muzike bodreći i pružajući korisne savete, da idu na ekskurzije sa decom, da vode dugačke ozbiljne razgovore. Potom im nikako nije jasno zašto ih njihova odrasla deca nikad ne posećuju. Ta deca su preplavljena roditeljskim prisustvom, nametanjem i kontrolom.
Neke prebrižne i anksiozne odrasle osobe su toliko prestravljene od sveta da sprečavaju svoju decu da rade bilo šta. Stalno im vise nad glavom i štite ih od svake vrste neprijatnosti i štete, a potom se pitaju zašto ih rođena deca izbegavaju. Metafora za roditelje koji su “novčanici bez dna” odnosi se na one koji nastoje da kupe pristojno ponašanje novcem. Misle da novac i pokloni mogu nadoknaditi njihovo suštinsko odsustvo iz uloge roditelja. Stalno su zbunjeni jer su im deca bez ambicija, što ne poštuju tuđu imovinu i prema novcu se ophode kao da im pada s neba.
Kako izgleda zdrav odnos između roditelja i dece?
-Dobro bi bilo ostati zainteresovan za svet deteta, ne čekajući odgovor na koji bi imali još pet komentara tipa: “Samo da ti kažem…“ To zatvara dete i ne otvara kanale komunikacije koji će se negovati na duže staze. Ako se dete oseća prijatno i sigurno u prisustvu mame ili tate, ono će naglas razmišljati i spontano otvarati teme koje su mu aktuelne. Žargonski nazvani tzv.“cool roditelji”, su oni koji vole da budu “cool” sa klincima. Roditelji ne mogu da budu baš takvi – ne ako obavljaju svoj posao kako treba. Da bismo bili roditelj, moramo ponekad da budemo oni koji “gnjave i smaraju” i to prilično često. Bitno je pokazati detetu da vam je važno, da umete da slušate, ponekad da budete tu i bez reči, kada ste mu potrebni. Otići zajedno u šetnju, uraditi neku aktivnost skupa, bilo za školu ili praveći palačinke, ali i znati se povući i prepustiti ga vršnjacima je takođe važan deo komuniciranja poverenja. Nije neophodno samo iz nemoći vikati: „Sredi sobu, i baci smeće i hoće li neko da mi pomogne?“ Treba kreirati novu klimu u kojoj će dete želeti da učestvuje.
Na koji način treba razgovarati sa decom kako bi se steklo njihovo poverenje?
-Načini pružanja ljubavi su raznorodni, a glavna snaga leži i u strpljenju koje roditeljima često nedostaje jer bi želeli da su deca već formirani ljudi, oblikovani i „završeni“. Nekad neki gunđaju, zaboravljaju da su i oni odrastali i gomilaju osećanja ljutnje i ogorčenosti kojima preplavljuju sve oko sebe. To se često vidi kroz nedostatak takta, nestrpljivost i konstantnu kritiku. S druge strane igra koju deca nameću možemo metaforično nazvati: „Čik da vidim da li ćeš i na ovo pristati“. Oni ispituju granice i svakako se bore da ih pređu. Da li bi to trebalo da zbunjuje roditelje? Pa i ne mora.
Kakav odnos sa detetom se može postići iz pozicije prezauzetog roditelja?
-Sretala sam one koji su malo sa decom, ali su vrlo uključeni kada su sa njima i one koji su sve vreme tu, ali kao da i nisu. Kad deca više puta iskuse i naiđu na „zid“ umesto razumevanja, imaju posla sa „gluvim roditeljem“. Oni ne čuju i ne osećaju prave potrebe deteta. Time im izmiče suština. Oni ne vide da je dete možda uplašeno, nesigurno, povređeno, postiđeno. Ne udubljuju se previše, često u svojim problemima ili čak smatraju da je ok ukoliko ne pitaju previše, da ne dosađuju misleći da će se sve rešiti same od sebe. Najdžel Lata, psihoterapeut sa Novog Zelanda za roditelje koji su tzv. ”prazna sedišta” jednostavno kaže da nisu tu. Previše su zauzeti svojom karijerom ili ćaskanjem preko interneta da bi bili roditelji svojoj deci. Ne iznenade se kada im deca upadnu u nevolje, jer to uopšte i ne primete. Proaktivno roditeljstvo znači odgovarati na vrlo različite, senzitivne potrebe mlade osobe prateći njihove poruke, želje i uvažavajući mladu individu. To ume da frustrira roditelje jer zahteva od njih stalno prilagođavanje i readaptaciju na neki novi uzrast deteta ili različitu razvojnu fazu. Međutim, izvesno je da nemamo još formiranu osobu, već osobu u formiranju koja otkriva svet, kreira uverenja i vrednosti, koja su još promenljiva i nestalna. Taj momenat suočavanja u kome se vidi da su i njihove i dečije vrednosti različite ili drugačije od očekivanih, vrlo je destabilizujuć za roditelje koji često reaguju burno. Tad nastupa neka vrsta unutrašnjeg nemira roditelja, preispitivanja, možda griže savesti, ali ne retko i agresije ili kritike koja se preusmerava na partnera ili direktno na dete. Prihvatiti da nam je nešto promaklo je sasvim u redu. To je prvi korak da smo ipak tu, da hoćemo da ostanemo uključeni, da nam je dete zaista važno.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
www.majapavlov.com

Kako razumeti tinejdžere?

Tekstovi Maje Pavlov:
Nedostatak samopoštovanja i strah od bliskosti
Emocionalna zaglavljenost
Kad je vreme za upoznavanje dece sa novim partnerom?
Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka
Da li maltretirate svoj brak?
Bračne razmirice
Emocionalno neverstvo
Naučite kako da budete srećni
Kako postati emocionalno nezavisan?
Od romantične priče do ljubavi bez strasti
Otići ili ostati u braku?
Psihološko odvajanje od roditelja

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Deca uče gledajući šta odrasli rade. Ovo se između ostalog…
error: