fbpx

BG online

Roditeljstvo

Skrivanje iza bolesti i sindrom 5.razreda

Boli me glava, boli me stomak, ne mogu u školu…

Kad krenu u školu, mnoga deca osećaju strah i to je obično strah od nepoznatog i od odvajanja od roditelja. Ali, mnogo češće se javljaju različiti strahovi kad deca krenu u peti razred, koji je sam po sebi dosta stresan jer više nemaju jednu učiteljicu već više nastavnika. Pored toga, tu je i pubertet koji počinje uglavnom u tom periodu, a bujanje hormona dovodi do mnogih telesnih i emotivnih promena. Ako su tu i ambiciozni roditelji i ako su deca stekla predstavu da ne smeju da dobiju manju ocenu od petice, ova promena može mnogo teže da im padne. Pored porasta anksioznosti prisutni su i mnogi drugi faktori poput psihosomatskih tegoba koje im služe donekle da ne bi išli u školu i na taj način izbegnu neprijatnost. Nije redak slučaj da deca koja su do skoro bila dobri đaci, prestanu da idu u školu zbog raznih tzv. zdravstvenih problema, kao što su temperatura, glavobolja, stomačni problemi, nesvestica, mučnina…  Vrlo često kad izostanci porastu i lekari konstatuju da je sa detetom sve u redu, a ono se još uvek ne oseća dobro, roditelji počinju da traže pomoć psihologa i psihoterapeuta.

Loše ocene su “smak sveta”?

Jedan dečak je došao sa roditeljima na psihoterapiju krajem prvog polugodišta petog razreda zbog čestih glavobolja i nesvestica. Mesecima je išao na sve moguće preglede, iako su svi rezultati bili dobri, problem se i dalje ponavljao zbog čega je često izostajao iz škole i bio neocenjen iz većine predmeta. Lekari su rekli da ne mogu ništa da urade i da je problem psihološke prirode. Dečakova uverenja o petom razredu bila su takva da je to nešto mnogo teško i strašno, a manja ocena od petice je „smak sveta“. Roditelji mu nisu pritom nametali standarde, ali jesu starijem detetu, koje je uvek bilo sjajan đak i dobijalo čak i nagrade na takmičenjima. Mlađe dete je to prihvatilo kao imperativ, ali pritom je imalo uverenje da je manje pametno, sposobno i vredno i da ne može da postigne rezultate kao starije dete. Zato je nesvesno doneo odluku da je bolje da ne ode na testove i usmena ispitivanja već da dobije nižu ocenu. Često deca ne razmišljaju o dugoročnim posledicama da će možda izgubiti godinu ako ne idu u školu, već vide samo trenutnu dobit da su izbegli neprijatnost zbog kontrolnog ili usmenog ispitivanja.

Sticanje samopouzdanja, promena uverenja

U osnovi njegove terapije bila je promena uverenja o školi, sticanje sigurnosti i samopouzdanja, kao i veština učenja. Najvažniji je svakako bio rad sa roditeljima koji su imali zadatak da promene fokus prebacivanja pažnje sa bolesti na zdravlje. Ponašanje koje se potkrepljuje često ima tendenciju da se ponavlja, pa tako i previše pridavanje značaja deci kada su bolesna, a malo kada pokazivanje pažnje i ljubavi kada je sve u redu, rezultira tome da se pojača potkrepljeno ponašanje. Vremenom su i ovi roditelji naučili da ga pohvale i nagrade kad god je dobro i ide u školi, a manji značaj da mu daju kad nije dobro.
U ovakvim situacijama često je važno da i škola sarađuje u smislu manjeg pritiska oko ocenjivanja i više osenjivanje aktivnosti na času. Takođe sa školom može da se napravi i dogovor ako je detetu loše da ga puste desetak minuta da odsedi kod pedagoga ili psihologa, samo da se opusti i nakon toga vrati na čas.

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju.

eoscentar@gmail.com

www.eoscentar.com

Intervju sa Ljubicom Bogetić

Vodič za roditelje (mr Ljubica Bogetić)

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Skrivena tuga disfunkcionalnih porodica
Skinite dete sa mobilnog telefona
Najčešće roditeljske greške
Psihička zavisnost od roditelja i zabrana na odrastanje
Deca na psihoterapiji
Deca se ne vaspitavaju sama
Sindrom poslednjeg ispita
Sindrom pametne dece
Depresivnost kod dece
I deca mogu biti anksiozna
Ljubomora u partnerskim odnosima
Ozbiljne posledice zavisnosti

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
U zajednici se mnoge stvari lakše prebrode Neprijatna osećanja, zabrinutost…
error: