BG online

Roditeljstvo

Psihička zavisnost od roditelja i zabrana na odrastanje

U našoj kulturi zabrana na odrastanje je vrlo česta. Jedan od razloga je kulturološke prirode, odnosno posledica vaspitanja koje je prisutno na celom Balkanu. Ljudi ovde nemaju običaj da mlade šalju da žive van roditeljskog doma, dok je u zapadnim civilizacijama to gotovo pa normalno.Tamo mladi čim postanu punoletni odlaze da žive sami ili sa prijateljima i sami se izdržavaju. U većini zapadnih zemalja dozvoljeno je mladima od 16. godina da rade, tako da je uobičajno da većina njih ide u školu i na studije, rade prart-time.U Srbiji gde su porodice daleko ugroženije, često čujem da je mladima ispod časti da rade dva dana nedeljno i istovremeno studiraju. Beogradska deca tu najgore prolaze, jer ne moraju da se odsele negde da bi studirali i ostaju tako potpuno zavisni od roditelja. Deca iz unutrašnjosti koja studiraju u velikim gradovima prolaze malo bolje, ali čak i oni često očekuju da ih roditelji izdržavaju, odnosno šalju im novac i hranu.

Uplitanje roditelja u emocionalni život

Ono što je takođe vrlo prisutno je psihička zavisnost od roditelja koja posebno može negativno da se odrazi kad već odrasli ljudi osnuju svoju porodicu, a ostanu zavisni od svoje primarne porodice.Tad najčešće dolazi do velikog uplitanja roditelja u bračni život njihove dece, što je takođe jedan od čestih razloga nesuglasica u braku, pa čak i razvoda. Jedan bračni par koji se javio u moje savetovalište je tako bio u velikoj krizi jer je žena bila mnogo bliža sa svojom majkom nego sa mužem. Svakodnevno se čula sa njom telefonom i satima pričala o svojim svakodnevnim problemima koje ima sa mužem. Suprug je pri tom bio miran i vredan čovek, nisu imali neke veće životne probleme, osim svakodnevne borbe za preživljavanjem koju ima većina ljudi na ovim prostorima. Ali, sve to nije bio po kiterijumima majke koja je mislila da njena ćerka zaslužuje mnogo više, nekog bogatijeg i sposobnijeg. Vremenom, kada je prva strast prošla i dete došlo na svet, ona je sve više prihvatala majčino razmišljanje o svom suprugu kojeg je svakodnevno kritikovala. Bliskost se vremenom sve više gubila, jer šta god on da bi uradio, ona nije bila dovoljno zadovoljna. Suština je da ona nikad nije raskinula simbiozu sa svojom primarnom porodicom i tako nije mogla ni da se dovoljno veže za svog supruga.

Na čiji račun ćete biti večita deca?

Drugi razlog što se mladi plaše sveta odraslih je i ekomomska situacija u našoj zemlji i prevelika briga za budućnost. Donekle ta briga jeste opravdana, ali ne u potpunosti, jer to ne znači da ako je teška materijalna situacija, nije moguće osamostaliti se. Treći razlog je i njihov strah da ne prođu u životu kao njihovi roditelji ili neki drugi odrasli koje su oni procenili kao nezadovoljne, pa su tako odlučili da budu “večita deca”, da uživaju u životu, da se zabavljaju, ne žele da imaju obaveze poput stalnog posla , porodice ili dece jer smatraju da je to mučenje i da oni zaslužuju mnogo bolje i mnogo više. Jedini problem je na čiji račun oni mogu da budu večita deca? Obično imaju nekog ko ih izdržava i na naki način podržava ih u takvom razmišljanju.Često kad im na tepapiji postavim takvo pitanje počinju da razmišljaju kako tih 300e, za koje oni ne žele da rade, jer im je ispod časti, neko drugi mora da zaradi, da bi oni mogli da žive kako žele. To onda podrazumeva i da oni zavise od nekog drugog, a to nije sloboda. Zato, da bi bili zaista slobodni moraju da odrastu. Kad shvate da odrastanje nisu samo obaveze, već da u svetu odraslih ima i puno prednosti, kao što su nezavisnot i sloboda, počinju razmišljaju drugačije. Taj osećaj nezadovoljstva može da ih motiviše da razmiljaju kako da sami počnu da brinu o sebi.
I tu psihoterapija može da pomogne. Bilo je dosta studenata koji su dolazili kod mene i koji su posle nekog vremena osmislili “svoj mali biznis”, odnosno razvili neku svoju ideju koja može da im donese prihode od kojih mogu da počnu da brinu o sebi. Kad su osetili da je zaista moguće da rade nešto i da studiraju, postali su mnogo sigurniji u sebe, zadovoljniji sobom i svojim životom.

Ljubica Bogetić
Foto: Dario Konstantinović

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
Mr Ljubica Bogetić radi i test profesionalne orjentacije koji obuhvata testove sposobnosti, interesovanja i ličnosti, kao i razgovor sa psihologom. Sve to detaljno može da odredi profesionale oblasti u kojima možete da ostvarite svoj maksimum. Ova testiranja su najkorisnja za učenike 8. razreda osnovne škole i 4. razreda srednje škole, a kao orjentir u izboru škole ili fakultera. Korisna su i odraslim ljudima koji žele da promene zanimanje, ali ne znaju šta bi drugo radili.
Testiranje se obavlja u EOS CENTRU na Novom Beogradu. Dodatne informacije možete dobiti putem maila: [email protected] ili telefonom 068/5175-494

Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: [email protected]

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: [email protected]
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Deca na psihoterapiji
Deca se ne vaspitavaju sama
Sindrom poslednjeg ispita
Sindrom pametne dece
Depresivnost kod dece
I deca mogu biti anksiozna
Ljubomora u partnerskim odnosima
Ozbiljne posledice zavisnosti
Nesigurnost kod mladih i dozvola za odrastanje
Osećanja koja čuvaju od bolesti
Strah od raskida i samoće
Emocionalne ucene roditelja
Formula zdravlja i ličnog zadovoljstva
Posledice hroničnog stresa
Kako deci postaviti granice?
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Uticaj roditelja na razvoj ličnosti deteta
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Dugo već pokušavam da pišem o ovoj temi i sad…