fbpx

BG online

Lični razvoj

Pre stupanja u brak dobro je znati…

Da li je ljubav dovoljna?

Mladi ljudi ogromnu nadu i očekivanja ulažu u poduhvat LJUBAV, najčešće je sa pozicija da ništa nije lakše nego prosto voleti. Međutim, ne treba gajiti uverenje da su emocije statične i da mogu da postoje bez naše volje i učešća. Često je tu i preterana nada da će ljubav jednostavno trajati. Šta je nada? Da li se ljudi razlikuju po količini nade?
Imati nadu značilo bi da se ljudi u trenucima teškoća ili neuspeha ne predaju anksioznosti, ne podležu depresiji, ne odustaju od borbe, ne ponašaju se kao poraženi. Nada je slična svom bliskom rođaku optimizmu, ali je ona mnogo više od optimističnog stava (to je ono kada nam se čini da „će sve biti dobro“). Kad smo kod nade, uvek mi pada na pamet poznati mit o pandori, grčkoj princezi koja je otvorivši kutiju koju su joj darivali bogovi, u svet oslobodila najveće pošasti: bolest, ludilo, zlobu. Onda joj je jedan dobronamerni bog dozvolio da zatvori kutiju i u njoj sačuva „protivotrov“ za ljudske nesreće – NADU. Dakle, nada je potrebna svakom čoveku, nekad više, nekad manje. Neko uspeva da održi svoju nadu duže od drugog, dok neko od nade pravi fantaziju.

Sposobnost za vernost i prihvatanje obaveza

Prvo što se dešava pre nego i imamo ideju da ćemo sa nekim biti u vezi je privlačnost. U početku je neka osoba privlačna drugoj na osnovu fizičkih, mentalnih, socijalnih ili drugih svojstava i ako je privlačnost uzajamna, sledi jedna faza svesnog (a mnogo više nesvesnog) poređenja i procenjivanja. Kad par počne da funkcioniše kompatibilno, to uključuje i razvoj određenih početnih obaveza i za jedno i za drugo. Period koji je obično dovoljan da par dođe do ove faze je oko šest meseci. Neki parovi tad prepoznaju da postoji dovoljno razloga za sigurnu vezu ili brak. Ono što je tad važno je da svaki partner ima dovoljno poverenja u drugog u smislu njegove sposobnosti za vernost i prihvatanje obaveza u odnosu.

4 tipa privrženosti

Najvažniji motiv za brak jeste ostvarivanje dovoljne brige, privrženosti i seksualnosti (ljubavi). Kad govorimo o privrženosti postoji u literaturi jedan model prema kome postoje četiri tipa privrženosti i to su: siguran, preokupiran, odbacujuć i bojažljiv.
Siguran tip privrženosti imaju one osobe koje imaju visoko samopouzdanje, pozitivan stav prema drugima, pokazuju visoku intimnost u odnosima, sebi i druge vide pozitivno.
Preokupirani imaju dubok osećaj da ne vrede, okupirani su odnosima, strahom od samoće i imaju veliku potrebu za bliskošću, sebe često vide negativno, a druge pozitivno.
Odbacujući izbegavaju bliskost s drugima jer imaju uglavnom negativno očekivanje od drugih, kompulzivno se oslanjaju na sebe jer sebe vide pozitivno, a druge negativno.
Bojažljivi imaju nisko samopouzdanje, nedostatak poverenja i u sebe i u partnera. Oni izbegavaju intimnost zbog straha od odbacivanja i povređivanja.

Brižnost

Ponašanja koja svakako u značajanoj meri određuju partnerske odnose jesu privrženost, seksualnost i brižnost. Istraživanja bračnih veza pokazuju da veliki značaj za održanje veze i braka ima upravo osećaj da partneri imaju međusobu brižnost. Naravno, na početku veze značajnu ulogu igra i seksualnost. Brižnost se odnosi na širok spektar ponašanja koja odgovaraju na signale potreba druge osobe. Brižnost znači da uočavamo i odgovaramo na potrebe drugih i kad taj drugi ne traži podršku. Partneri koji su međusobno brižni svakako će biti i privrženi jedno drugom, prepoznaće potrebe partnera, pružiće jedno drugom osećanje sigurnosti i blagostanja. I seksualno zadovoljstvo je najčešće posledica privrženosti i kompatabilnosti pre nego posledica bilo kog specifičnog seksualnog ponašanja.

Interakcijski ugovor pre braka

Partneri u brak ili vezu unose svoje koncepte veze, svoja uverenja, svoj stil komunikacije, stilove rešavanja konflikta, kapacitet za postizanje kompromisa. Neophodno je da partneri u ranoj fazi braka rade na utvrđivanju prirode svojih obaveza, da razvijaju i usklađuju svoje komunikacijske sposobnosti, rešavaju akutne teškoće bez odlaganja, postave jasne granice prema svojim porodicama porekla, razjasne očekivanja. Sve ovo može da se smatra jednim lepim interakcijskim ugovorom. O svemu ovome treba da se razmišlja i pre braka. Nije nikakva sramota da se zbog takvih pitanja, dilema, problema partneri obrate bračnom savetniku, jer je mnogo pametnije znati nego se samo nadati se da će sve biti dobro.

Neusklađenost u zajedničkom životu

Jedan primer iz moje prakse: B. i G.su ušli u brak i počeli da žive zajedno pre šest meseci, nakon 4 godine zabavljanja. Odmah nakon sklapanja braka preselili su se u Rusiju, gde je G. dobio posao. Period njihovog zabavljanja karakterišu česti izlasci sa velikim brojem prijatelja, putovanja po Evropi i svetu, uživanje u novim doživljajima, pravljenje žurki, zadovoljstvo emotivnim i seksualnim odnosima. Javljaju se zbog problema neusklađenosti u ulogama i obavezama u kući kao i B. nezadovoljstva jer je „usamljena, još uvek čeka zaposlenje, muž joj ne posvećuje dovoljno vremena“. Ovo dvoje ljudi su tokom trajanja savetovanja naučili da se prilagode novim ulogama, razviju alternativne načine komunikacije, podstaknu empatiju za potrebe onog drugog, razjasne očekivanja, podignu kapacitete za kompromis.

Doc. dr Sanja Đurđević, bračni i porodični terapeut

Foto: Dario Konstantinović

Dr sci. Sanja Đurđević je sistemski porodični i bračni psihoterapeut i docent na katedrama Psihologija i Socijalni rad u Visokoj školi socijalnog rada u Beogradu.

Online psihoterapija (dr Sanja Đurđević)

Koliko je efikasna online psihoterapija?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Strah od bolesti, smrti, osećanje bespomoćnosti, gubitka osnovnih sredstava za…
error: