BG online

Roditeljstvo

Postporođajna depresija i “baby blues”

Dugo već pokušavam da pišem o ovoj temi i sad sam shvatila da moram to reći, ne zbog sebe, već zbog onih mama koje nemaju ideju šta im se dešava, koje krive sebe jer imaju utisak da negde jako greše, da ne vole svoje bebe dovoljno kad su u momentu dok im se nešto prelepo dešava one toliko nesrećne. Blaga je reč „nesrećne“. Ja sam bila neupotrebljiva. Zovu to i „bebi bluz“. Čitala sam dosta o tome i sada znam da je sasvim ok da vam se u prvim danima nakon porođaja u naletima plače, da su promene raspoloženja očekivane, da hormoni „luduju“ i poigravaju  sa novopečenim mamama…

Život sa strahovima

Samo dvadeset godina sam imala kada sam rodila Tijanu. Takoreći, dete rodilo dete. I jedva smo prošle kroz to iskušenje naz dve, reklo bi se „kroz iglene uši“. Na ivici je bilo tokom tih prvih mesec dana i izgurale smo. Onda je stiglo „TO“- apatija, potpuni gubitak apetita, rapidno mršavljenje i ono još gore – strah! Strah za bebu, strah od posledica onoga što se desilo pri porođaju. Sve moje želje bile su usmerene na nju, da li diše i raste, ojača, samo da bude tu, moja, kako god bilo, šta god značila ta „dvojka“ iz porodilišta, prelom klavikule i pareza facialis…
Kada se to sleglo, stigla je nova „pošast“ – hipohondrija.
Nikad do tad o sebi nisam razmišljala, brinula. Naprotiv. Bila sam potpuno šašava i neodgovorna po pitanju svog zdravlja, skidala kašičicom gnojne čepove sa krajnika da bih prevarila mamu i izašla s društvom, nosila kratke suknje i tanke čarape, nikad potkošulju, za mene je spavanje bilo gubljenje vremena. Ali, Tijaninin dolazak u moj život doneo je paničan strah od pomisli da će mi se desiti neka strašna bolest, da će moje dete zauvek imati tu tugu, jer neće imati mamu. I bilo je sve gore. Bila sam u začaranom krugu  tuge, apatije, opšte slabosti, pade imuniteta, bolešljivosti, učestalih migrena, problema sa varenjem i ludačkim strahom. Išla sam kod lekara, imala kratkotrajno olakšanje nakon pregleda i ubrzo zatim ponovo je sve bilo po starom.

Izlazak iz depresije i susret sa novim bolom….

I nekako je vreme učinio svoje, polako sam se navikavala na tu zebnju i imala neku svoju filozofiju o kojoj tek ni dan danas nisam spremna da pričam. Zapravo, pružala sam sebi utehu svakom novom godinom svog i njenog života. I zaboravljala na depresiju i to da sam bila u njenim kandžama. Niko oko mene nije to prepoznao, niko nije reagovao. Samo sam ja naslućivala o čemu se radilo i ponegde, ponešto pročitala…Zatim, 12 godina nakon Tijane rodio se Matija. Moj poklon njegovoj sestri. Zaokružen san. Predivan osećaj kad kažeš „moja deca“. Ali, Maki je poranio. Skoro dva meseca ranije je stigao na svet. I opet taj pakao – strah za život novorođenog deteta. Odbrojavanje svakog sata od onih 48 za koje su mi rekli da su najkritičniji… (nastavak u narednom tekstu…)

Tatjana Manojlović
Foto: Dario Konstantinović

Tanju Manojlović možete kontaktirati mejlom: [email protected] ili telefonom: 0638334369
www.tanjinkod.rs

 

Saveti Tatjane Manojlović:
Verujete li da ste vredni ljubavi?
Zašto su najlepše pedesete?
Osluškivanje nesvesnog dela našeg bića
Uz alfa projektivne kartice zavirite u sebe
Šta se krije iza skrivenih crta ličnosti?
Razvijanje ličnih potencijala
Bes, frustracije, ogorčenost kao uzrok

Intervju sa Tatjanom Manojlović:

Život bez treme je moguć i lep (Tatjana Manojlović)

Lek za depresiju – Dr Stiven Ajlardi

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Pogledajte uzroku svoje gojaznosti u oči, upoznajte se s njim,…