BG online

Lični razvoj

Posledice nedostatka ljubavi, empatije i poštovanja u detinjstvu

Strah i potreba za sigurnošću

Kako stojimo sa bazičnom sigurnošću? Ovo pitanje postavila sam sebi u momentu kad je moj klijent upravo zatvarao vrata, nakon sesije. Nekad je to pitanje života i smrti. Bazično pravo svakog deteta je pravo na postojanje, ljubav i važnost od strane roditelja. Nesumnjivo je da se jedan broj dece rađa takoreći nasumično ili slučajno. Ipak, za odrastanje u svetu odraslih to nije presudno. Presudan je dalji roditeljski stav i ponašanje prema njima. Ukoliko postoji pretnja detetu od strane roditelja da će ga napustiti ili zlostavljati, ono pre ili kasnije uglavnom postaje vulnerabilna osoba. Ne postoji mesto ili odnos u kome bi se ono osećalo sigurno. Ovi ljudi kasnije uglavnom slute nešto loše i to baš za njih. Na primer, da će ih baš neko koga vole napustiti ili povrediti.

Potraga za sigurnošću

Mlad čovek pije. Iako sretno oženjen, sa dvoje dece, ne može da kontroliše svoj impuls da tokom, a najviše nakon posla završi uglavnom pripit. Raspoloženja su mu intenzivna i nestalna, sve češće je autodestruktivan. Kao dete je rastao pored oca psihijatrijskog bolesnika koji je napustio porodicu, a onda je majka njega i brata podizala, sve dok nije preminula. Onda se otac kao model potpune nestabilnosti vratio da navodno “brine o deci”. Detetu je potrebna stabilna porodična sredina u kojoj su roditelji predvidljivi i dostupni, pre svega emocionalno.
Drugi klijent je imao suprugu koja ga je uglavnom varala. Iako je imao majku alkoholičarku, verovao je da to nema veze sa njegovom potrebom za sigurnošću. Činilo se da je on kao odrastao čovek, zavistan od nestabilnosti, posebno od nestabilnih žena, sa kojima je imao veze. Kod ovih osoba neke razvojne faze nisu mogle da se nesmetano pređu, kao ni da se ispune neki razvojni zadaci. Jedno osećanje je konstantno nedostajalo, sigurnost. Traženje sigurnosti iziskuje toliko energije jedne osobe, da nakon što se ona investira u “saniranje užasa”, gotovo se cela potroši. Tad neki počinju i da u potpunosti izbegavaju odnose i bliskost. Uvek se jasno uočava da klijentima koji nisu uspeli da izgrade osećaj povezanosti jesu nedostajali i ljubav i pažnja, kao i empatija ili poštovanje. Oni nisu osetili privrženost oca, majke porodice ili vršnjaka.

Usamljena klijentkinja

Dva bitna oblika povezanosti sa drugima odnose se na intimnost koja je nastala u odnosima sa bližnjima, dok se drugi oblik odnosi na našu socijalnu povezanost. Moja klijentkinja je delovala kao da se savršeno dobro uklapa. Imala je i porodicu i prijatelje, ali se u sebi ipak osećala duboko nepovezano. Držala je ljude na blagom odstojanju i nikom nije ni pružala mogućnost da joj se približi. Čak je i najbliskije odnose održavala površnim. Uočile smo radeći zajedno na promeni da je odrastala u nekoj vrsti emocionalnog vakuma. Roditelji su bili tu, ali kao da nisu. Majka je bila kritikujuća i “kraljica drame”, a otac, tih i povlačeći, nije se mešao ni u šta. Šta je njoj nedostajalo? Iskrena briga, bez drame i preterivanja, pozitivna pažnja i prepoznavanje i naravno empatija sa usmerenjem.
Osećanje usamljenosti ju je dovelo na tretman na kojem je želela da ga prevaziđe, jer je znala da je i nastao kao posledica njenih ranih uskraćenosti.
Nakon suočavanja sa osećanjem izolovanosti od okruženja i osećaja da je zapravo niko ne poznaje i da se nigde ne uklapa počela je da uvežbava neka nova uverenja koja su podsticala njen odrasli emotivni repertoar, sa kojim se polako emocionalno opismenjavala. Lagano smo krenuli dalje u radu, uz dosta zajedničkog truda, kao i otpora. Ipak, kad smo prolazili ključne zastoje i neprijatne uvide odvažila se da se ne povlači i ne ode sa terapije koja je u tom trenutku za nju bila bolna i neprijatna.
Konačno, bila je rešena da proveri novo uverenje, da svet može biti i sasvim udobno mesto u kome je moguće povezati se i biti blizak. Saopštila mi je nedavno :”Znate, pojavio se neko…”

Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Irina Markić

Maju Pavlov možete kontaktirati putem maila: [email protected]
tel: +381 63 11 22 806
www.majapavlov.com
www.hrio.co
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: [email protected]

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na [email protected]

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

Tekstovi Maje Pavlov:
Mentalna dijeta
Veza sa emocionalno nedostupnom osobom
Šta nam mladi poručuju rečenicom „Nemoj da smaraš“?
Spasavanje i „lečenje“ veze nakon neverstva
Kuda žurite i morate li baš sve da stignete?
Možemo li sami rešiti svoje probleme?
Posledice emocionalnog zanemarivanja
Šta se krije iza straha?
Odlazak iz roditeljskog doma
Život bez emocija
Može li se kupiti ljubav?
Ono o čemu se retko govori…
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Dve najjače sile na svetu su LJUBAV i STRAH Postoje…