BG online

Grafima
Lični razvoj

Pokušavate da pomognete drugima, ali vam ne ide?

Ono što je dobro za vas za nekog može biti pogubno

Da li se i vama dešavalo da nekoj osobi pokušavate da pomognete, bilo da je u pitanju savet, fizička ili materijalna pomoć, ali bezuspešno? Nakon svega se, naravno, osećate frustrirano.

Možda se čak i naljutite na tu osobu jer nije želela da prihvati vašu pomoć koju vam verovatno nije ni tražila. Obično nakon svega ne znate šta i kako dalje. Možda se udaljite, a možda ponovite svoje pokušaje pomoći, nadajući se da će možda baš ovaj put biti uspešno, da će osoba OVAJ PUT izaći iz problema ili teške situacije u kojoj se nalazi.
Ovde ne pričam o tome kad nam neko vrlo jasno zatraži ili nas zamoli za konkretnu pomoć i kada se to desi par puta ili se dešava povremeno. Naravno da treba da se međusobno podržavamo i pomažemo. Ovo je osvrt na situaciju kad naša dugoročna pomoć nekome ne dovodi do progresa ili zadovoljstva, a nas samo iscrpljuje.

Zamagljena slika o sebi i sopstvene slabosti

Mi ne možemo nikad tačno znati šta neko zaista želi. Čak i ako nam osoba eksplicitno kaže, uvek ostaje mogućnost ili da nije bila do kraja iskrena ili da ona misli da želi jedno, a suštinski joj je potrebno nešto drugo kako bi uspela da stigne do željenog stanja ili cilja. Možda joj dugogodišnja uverenja i ponovljena loša iskustva stvaraju zamagljenu sliku o sebi, svetu i sopstvenim sposobnostima. Možda vam je žao i teško što ta osoba pati, posebno ako vam je bliska ili ste sa njom u nekoj posebnoj vrsti odnosa. Tada bi bilo dobro da razmislite o sledećem:
– Moguće je da taj neko zapravo ne želi vašu pomoć, ali iz nekog razloga vam to ne govori. Možda je toj osobi neprijatno i frustrirana je zbog vaših neuspešnih napora da joj pomognete.
– Možda nije spreman/spremna na promenu u ovom trenutku, kao u onoj priči o čoveku i gusenici koja je bila u procesu transformacije ka leptiru. Čoveku je delovalo da gusenica pati i želeo je da je oslobodi tih muka, kako je on to doživeo, pa je izvukao je iz čaure. Iako iz najbolje namere, čovek je tim svojim delom učinio nešto veoma loše za gusenicu: prekinuo je prirodni proces razvoja (za koji nije znao da mu je svedok) i sprečio gusenicu da postane prelepi leptir. Gusenica je nedugo nakon te njegove ‘’pomoći’’ uginula.
– Nekim ljudima je potrebno da lično prođu određena iskustva u životu, ma koliko teška i bolna bila, da bi shvatili određene stvari i da bi mogli i umeli da ih primene. Sa mnom je oduvek tako. Ma koliko da mi neko nešto objašnjava, čak i da sam neposredni svedok tuđeg otrežnjujućeg iskustva, ne vredi dok sama ‘’svojom glavom ne prođem kroz zid’’. Ali, činjenica je da tek tada, nakon tih sopstvenih iskustava koja nekad zaista jesu ‘’glavom kroz zid’’ suštinski razumem ono što mi je potrebno. Nema boljeg učitelja od sopstvenog iskustva.
– Nekome je potrebno da se oseća veoma teško jako dugo vremena da bi se konačno pokrenuo, da dotakne sopstveno dno, možda se debelo povredi, da bi shvatio da mora i da želi da ide na gore. Možda zvuči kontradiktorno, ali tek takvo iskustvo će tu osobu motivisati. A šta mi radimo ako je uporno sprečavamo da dotakne sopstveno dno? Zapravo joj ne dozvoljavamo da dođe do momenta kada će jasno poželeti da ide ka gore. Stalno je ‘’čupamo’’ svojim intervencijama, često i nezatraženim i držimo je tako da se ‘’koprca’’ u stanju koje očigledno nije dovoljno jako motivišuće za tu osobu da bi je pokrenulo na akciju.
– Kad ljudi sami rešavaju svoj problem, upoznaju neke nove aspekte svoje ličnosti, shvate da imaju određene sposobnosti i veštine kojih ranije nisu bili svesni ili bar ne u dovoljnoj meri. Osnaže se, shvate da mogu i sami nešto za šta su možda bili uvereni da ne mogu. To može ojačati njihovo samopouzdanje i veru u sebe da će u sledećoj teškoj situaciji ponovo biti u mogućnosti da urade nešto slično. Takođe, dešava se da kroz to iskustvo samostalnog rešavanja problema otkriju nešto novo i o drugim ljudima, odnosima u kojima učestvuju, okruženju u kome žive. kad npr.roditelji rade domaće zadatke umesto deteta ili ih i dalje izdržavaju na razne načine iako su već davno odrasli ljudi misleći često da neće moći sami ili neće uraditi nešto dovoljno dobro time čine da deca možda nikad ne shvate šta zaista umeju sama, koliko mogu, ne upoznaju sopstvene granice, što skoro uvek vodi ka umanjenom samopouzdanju i određenom stepenu zavisnosti od drugih.)
– Posebno je škakljivo davati savete kao striktnu instrukciju nekome šta i kako tačno treba da uradi. Ono što je savršen scenario za jednu osobu, za drugu može biti pogubno. I obrnuto. Jer, svi smo mi različiti. Svako ima svoja uverenja, iskustva, doživljaje, mentalni i emotivni sklop, socio-kulturološke uslove odrastanja, očekivanja od sebe i drugih. Stoga je jedini pravi način verbalne pomoći postavljanje pravih pitanja, kako bi osoba sama shvatila šta je za nju najbolje. To će takođe vašem sagovorniku stvoriti osećaj posvećenosti I vaše zainteresovanosti za njega i njegove probleme što je vrsta podrške koja mnogo znači bilo kad, a posebno u teškim trenucima. Svako voli da ga neko sluša, čuje, zainteresuje se za njega i njegovu priču. Možete ljudima izneti neke predloge za eventualna rešenja ili navesti svoja i tuđa iskustva koja bi mogla pomoći u datoj situaciji, ali bez pritiska da Ih vaš sagovornik primeni.

Svako ima svoj tempo kojim korača

Nećemo uvek moći da procenimo kad da ponudimo pomoć i na koji način, kad da istrajemo u tome a kad da se povučemo. Tada je važno setiti se svega gore navedenog. Neka vam glavni signal za preispitivanje bude otpor koji osetite ili ga vrlo jasno prikaže osoba kojoj želite da pomognete, a ne uspevate. Možda vam u tom trenutku proradi sujeta, ljudski je. Ali znajte da njihovo odbijanje vaše pomoći uglavnom nema veze sa vama. Bitno je da ste sami sa sobom sigurni u to da ste vi uradili najbolje što ste umeli, znali i mogli u određenom trenutku ili periodu. Ako ne ide, shvatite i prihvatite da drugi ljudi imaju svoj put i da njime treba da prođu svojim tempom, a ne vašim.
Nije nam svima potrebno, niti dovoljno, jednako vreme da bi smo naučili određene lekcije.
Sa velikim brojem klijenata sam do sad prolazila kroz slične procese, nakon čega su stekli jasnije uvide i osvestili šta bi sledeće trebalo da preduzmu. Često je ljudima teško da sami objektivno sagledaju sve ove faktore i činioce, pa im je potrebna podrška sa strane. Ukoliko se i vi nalazite u ovakvoj situaciji, javite se. Niste sami, lakše je uz podršku.

Ana Rodić
Kouč za lični razvoj i hipnoterapeut
Foto: Dario Konstantinović
Mesto snimanja: hotel Amsterdam, Beograd
Više o Ani Rodić: www.anarodic-coach.com
FB stranica: www.facebook.com/AnaRodicKoucHipnoterapeut/
Instagram profil: www.instagram.com/ana_rodic_coach/
e mail: ana.rodic.coach@gmail.com

Intevju sa Anom Rodić:

Da li ste se “potrošili” dajući se drugim ljudima?

Saveti Ane Rodić:
Šta se krije u sećanjima iz detinjstva?
Kako omekšati krute ljude?
Putovanje do vrha bez prečica
Izlazak iz ’’krize srednjih godina’’

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Um je najveći filter Jednu od najpopularnijih priča svih vremena…