Bolan proces na putu ka ličnoj ispunjenosti
Postoji vrsta ljubavi u kojoj nedostaju intimnost i strast. Tamo postoji samo prisutnost kao obaveza. To je čest slučaj u kulturama ugovorenih brakova koji se sklapaju iz interesa, sporazuma ili tradicije. Sternerberg ovu vrstu ljubavi naziva „prazna ljubav“. Šta se dešava ukoliko vaša romantična ljubavna priča završi upravo tako?
Muž u krizi
Moja klijentkinja ne razume svog supruga. Nešto je ozbiljno počelo da se dešava sa njim, nakon što je završio svoju sportsku karijeru i sa porodicom se vratio u zemlju. Tu i počinju njihovi bračni problemi. Postao je distanciran, hladan i uglavnom odsutan. Smatrajući da je promena velika, ona se postavila razumno pružajući mu empatiju i svu moguću podršku, kako bi pronašao oblik angažovanja koji će mu u buduće biti adekvatan, u novoj sredini. Ipak, on je počeo da iskazuje neku vrstu ravnodušnosti, prema njoj, ali i prijateljima i roditeljima povlačeći se u neki svoj svet.
Teško je uočiti kad je ravnodušnost adekvatna, jer je povezana sa našim vrednostima i željama. Ipak za neadekvatnu ravnodušnost kažemo da se javlja kada ugrožava neku kulurološku ili prihvaćenu vrednost. Ukoliko je majka na primer potpuno indiferentna prema detetu koje plače ili je u opasnosti, kažemo da ima neadekvatnu ravnodušnost.
Mada se ova žena sa dvoje dece trudila da razume ličnu krizu svoga muža, isto tako sve češće se pitala do kada treba da pristaje na njegove jutarnje dolaske kući, povremeno alkoholisano stanje ili bavljenje decom tako što ih odvede do svojih roditelja, a sve sa izgovorom: „pa to si znala i pre braka, ja sam takav…“
Manjak ljubavi
Česta pojava kod osoba koje odbacuju i ne vole sebe jeste i osećanje unutrašnje praznine što je prouzrokovano manjkom ljubavi. Kad kažemo da je važno sebe realizovati ili „ostvariti“, onda mislimo na potencijale koje vredi iskoristiti. Ukoliko se to ne dešava osoba često počinje da gubi svoje vreme i energiju, a potrebu da doživi punoću popunjava razbibrigom, hranom, pićem ili stimulusima koji bi trebalo da joj usmere pažnju. Vrlo je bitno kod nekih osoba otkriti šta im zapravo manjka, jer osećaj praznine jeste često hronično stanje u kome nešto nedostaje.
Druga mlada devojka imala je roditelje koji nisu imali sposobnost da imaju ili iskažu blizak odnos sa njom, ali niti međusobno. Ona je vremenom počela da veruje da je nedovoljno dobra, što se odrazilo i na njene odnose s drugima. Na ovo ni malo prijatno stanje ona se navikla i vukla ga kao ranac kroz njen svakodnevni život. Nerado se povezivala sa drugima ili smatrala da nije u stanju da pruži ili primi ljubav. Druge je proglašavala nedovoljno autentičnim i prekidala bi kontakte i pre nego što bi u njih krenula dublje. Na pitanje kako se oseća, odgovarala je: „Nekako glupo“.
Terapijski koncept
Psihoterapijska sesija pored konkretnog problema koji klijenti iznesu, velikim svojim delom se sastoji iz radoznalog istraživanja o sebi, uz pomoć psihoterapeuta. U ovim slučajevima važno je osobama pomoći da shvate kako razumeju sebe i šta misle o sebi, šta im je cilj u životu, ukoliko neguju negativnosti, zbog čega to rade i na koji način razmišljaju. I konačno, mogu sebe pitati koja vrsta podrške im treba? Koliko imaju utemeljene želje u realnosti, a koliko su to fikcije, čežnje ili iluzije iz detinjstva? Ukoliko počnu da prepoznaju neke od ovih stvari, polako vraćaju smisao onome što umeju, kao novu opciju za sebe u budućnosti. Uče da razumeju sopstvene prohteve, logiku i želje, ali ovog puta kao odrasle osobe. Ovaj proces ume da boli, ali i da donese novu svrhu i ispunjenost na mesto do tadašnje praznine.
Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović
majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com
Maja Pavlov- facebook
Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com
Intervju sa Majom Pavlov:
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
