fbpx

BG online

Lični razvoj

Od nesanice do potištenosti

Kako izbeći anksioznost i paniku?

Anksioznost je nezdrava i neprijatna emocionalna reakcija. Karakteriše je niz različitih simptoma kao što su vrtoglavica, glavobolja, premor, preznojavanje, knedla u grlu, stomačne tegobe, pritisak u grudima….Takođe, javlja se niz misli, koje su najčešće u vezi sa predviđanjem najkatastrofičnijih scenarija koji se mogu desiti u budućnosti.

Najčešća su pitanja poput ”Šta ako…?” i odgovori koji nas zasigurno uvode u anksioznost, odnosno strepnju. Neizostavno, takav emocionalni odgovor značajno utiče na naše ponašanje, pa se tako neretko dešava da nas anksioznost preplavi do te mere, da nismo u stanju da reagujemo u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo. Zato je veoma važno razlikovati normalan strah koji predstavlja normalnu reakciju na neki nepovoljan događaj, odnosno, kad određena situacija predstavlja realnu opasnost.

Parališuće emocije

Strah je prirodna reakcija na realnu opasnost. Dakle, kada smo u realnoj opasnosti, dolazi do tzv. reakcije ”bori se i beži”, pri čemu sledi niz fizioloških reakcija koje organizmu daju dodatnu energiju koja mu je potrebna. To znači da se organizam priprema za borbu ili bežanje od opasnosti i to nam omogućava da preživimo i opstanemo. Međutim, kad smo anksiozni, nama se dešava ista fiziološka reakcija, ali okidač nije realna opasnost, već mogućnost da do opasnosti dođe, odnosno predviđanje katastrofičnih posledica određene situacije. Takve katastrofične interpretacije mogu za posledicu imati i panični napad ili poremećaj, gde se ponovo dešavaju slične fiziološke reakcije, ali mnogo jačeg intenziteta. Ovakav način reagovanja predstavlja nezdravu i nefunkcionalnu emocionalnu reakciju. Zašto!? Zato što kad sebe uvodimo u takvo stanje (anksioznost, paniku…) nismo u stanju da sebe zaštitimo, odnosno da odreagujemo shodno situaciji u kojoj se nalazimo. Anksioznost je parališuća i značajno utiče na našu funkcionalnost i efikasnost u različitim aspektima života.

Čemu vam ove misli služe?

Kako izbeći nezdravo emocionalno stanje, odnosno anksioznost i paniku? Prvo i najvažnije je da prestanemo da se borimo protiv takvog osećanja. Paradoksalno, ali prihvatanje anksioznosti često predstavlja polaznu tačku u samom tretmanu. Dakle, jako je važno suočiti se, odnosno prihvatiti takvo stanje. Poznato je da tek kad prihvatimo stvari takve kakve jesu možemo nešto da menjamo.
Drugi korak je preispitivanje naših misli i uverenja koji nas uvode u takvo stanje. Poželjno bi bilo u tim situacijama postaviti sebi pitanje ”Koji dokazi podržavaju ovo moje uverenje ili misao? Kako mi ovaj način razmišljanja pomaže? Koju korist imam od ovakvog načina razmišljanja?’’ Odgovori na ova pitanja često ukazuju na iracionalnost naših uverenja, pa tako sebi omogućavamo da u kriznim situacijama reagujemo na zdrav način, odnosno na način koji će nam omogućiti efikasno i održivo rešenje.
Ukoliko povodom mogućnosti da se zarazimo Korona virusom, osećamo samo strah (ili zdravu zabrinutost), naše snage će se usmeriti na ono što možemo da uradimo i budemo oprezni (pridržavamo se preporuka stručnih lica) i na taj način značajno smanjimo mogućnost da se tako nešto desi. Međutim, ako dođe do anksioznosti ili panike nismo u stanju da reagujemo u skladu sa situacijom, pa tako usled konstantnog predviđanja negativnog scenarija, dolazi do uznemirenosti, anksioznost se pojačava, a sve to utiče na naše ponašanje, što dodatno komplikuje stvari kako na emotivnom, tako i na bihejvioralnom planu. U tim situacijama uglavnom zaboravimo koliko smo puta bili u teškoj situaciji, kao i da je to sve prošlo. Bilo je teško, ali se završilo.

Na šta možemo da utičemo?

Konstantna anksioznost i panika često donose i nesanicu, gubitak apetita, potištenost, što utiče na ponašanje, ali i na imunitet. Naše emocionalno stanje je takvo da svojim ponašanjem dodatno pogoršavamo stvari, pa tako opsesivno pratimo sve informacije iz medija, ali i sa interneta koje često mogu biti nepouzdane. Važno je biti obavešten, ali je isto tako važno pratiti relevantne i zvanične informacije koje daju Vlada i SZO. Bitno je racionalno prihvatanje situacije u kojoj se nalazimo, kako bismo mogli da odvojimo, odnosno prepoznamo i fokusiramo se na stvari koje možemo menjamo i one na koje možemo da utičemo.
Zamislite da se uporno borimo i pokušavamo da promenimo nešto što nije moguće promeniti?! Upornim insistiranjem da promenimo nešto što nije moguće promeniti, gubimo šansu da promenimo ono na šta možemo da utičemo.

Šta možemo da uradimo?

Preporuka je fokusirati se na ono što je u našoj moći, ono što zavisi od nas, što znači da ne možemo kontrolisati virus (neće nestati našim zahtevom da nestane), ali možemo svojim racionalnim ponašanjem da značajno smanjimo mogućnost da se zarazimo. Korisno je i važno koristiti relaksacione tehnike koje smanjuju mišićnu tenziju i smanjuju uznemirenost. Distrakcija i preusmeravanje pažnje na niz sadržaja, kao što je npr. učenje jezika, zatim slušanje muzike, čitanje knjiga, gledanje serija predstavlja adekvatan način da se vreme koje je pred nama upotpuni sadržajima koji su interesantni, ali i korisni za nas. Okrenite se svojoj porodici i upražnjavajte zajedničke aktivnosti.

Stana Budurić, klinički psiholog
Foto: Dario Konstantinović
Stanu Budurić možete kontaktirati mejlom: stanabuduric@gmail.com

Intervju sa Stanom Budurić:

Emocionalna odgovornost i zdrava zabrinutost

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Na koji način vežbe disanja mogu pomoći kod stanja uznemirenosti?…
error: