BG online

Intervjui

Može li se kupiti ljubav?

Ugađate li drugima da bi vas prihvatili i voleli?

Savremeni čovek često živi pod različitim pritiscima, a neretko i sa različitim socijalnim maskama. Psiholog i psihoterapeut Maja Pavlov kaže da on to čini uglavnom jer misli da mora baš tako iz potrebe da se mnogima dopadne, ostavi utisak i bude prihvaćen. Sve je to posledica bazične potrebe za sigurnošću i za pripadanjem, a spada istovremeno i u evolutivno vrlo rane potrebe, kaže Maja Pavlov i dodaje da gotovo instinktivno ljudi žele da se osećaju sigurnim tako što će biti prihvaćeni. Zbog toga i nemaju problem da se prikažu u svetlu koje je i „malo pojačano“ ili „iz profila“, kako bi prikrili neke svoje nedostatke. Ali, šta se dešava kad takva osoba iz uloge zaposlene osobe, koja je uspešna na poslu i komunicira svakodnevno sa mnogo ljudi dođe kući? Da li je tamo ono što jeste i na koji način “igranje uloga” ostavlja trag na njegovoj ličnosti?
-U poslovnom svetu je dosta toga definisano. Postoje pravila i uloge koje se igraju prema zadacima, opisima posla i očekivanjima. Kad stigne kući osoba bi trebalo da je opuštenija i da manje strepi, da ulaskom u tzv. “elementarne uloge” partnera, oca ili majke, sestre ili brata, komšije, prijatelja ili rođaka, doživi usidravanje u delu svoje “humane uloge” i tu iskaže svoje drugačije, više ljudske potencijale- kaže Maja Pavlov. -Nekima to prebacivanje ide lako, a nekima i ne baš. Ono što im treba jeste vreme adaptacije na ulogu i očekivanja od sebe i drugih u vezi toga šta pružaju. Na primer, osoba koja je ceo dan radila dođe kući i zatekne decu kako joj se raduju, ona može biti motivisana ulogom “prebacivanja u porodični registar” i ulogu oca ili majke, ali isto tako srećem ljude koji to “prebacivanje” doživljavaju vrlo stresno ili im treba više vremena da se prilagode. I zato jer im to deluje stresno, nekog drugog delegiraju za tu ulogu ili iz nje beže uz osećaj neadekvatnosti. Oni kao da nisu spremni, proglašavaju sebe da nisu “za ovo ili ono” ili su anksiozni kad se promena dešava.Tako najbolje prolaze oni koji su fleksibilni i koji umeju prilikom “transfera svog ja” da svoj prethodni kostim ostave na čiviluku. Ova sposobnost i jeste odraz mentalnog zdravlja.
Kakvi tipovi ljudi imaju potrebu da čine drugima ono što inače ne bi kako bi dobili njihovu naklonost? Zbog čega biraju da “kupuju ljubav”?
-Postoje klijenti koji mi se upravo u tom smislu žale i kažu da ugađaju drugima da bi bili voljeni, prihvaćeni i da onda iako ih niko na to ne tera ili to od njih traži preteruju u toj vrsti “razmene pažnje”. Ili su stalno na usluzi ili se trude da daju bez zadrške ne tražeči ništa za uzvrat. Počnu da se umaraju, sagorevaju i pitaju sebe zašto to rade…? Šta će izgubiti ukoliko to prestanu da čine? Razumevanjem svojih obrazaca i ulaskom u način na koji su ih gradili mogu i da razgrade nekorisne paterne tih često prisilnih ponašanja. To ne znači da moraju da odustanu od ljubaznosti.
Šta je posledica “života pod maskom”?
-Posledica je neka vrsta udaljavanja od sebe jer za bilo koju masku vam treba energija, a ukoliko je trošite na nešto što niste vi praktično ulazite u zone indisponiranosti, nezadovoljstva, ravnodušnosti ili distimije gde emocionalni potencijal pada, a vi se osećate sve manje živim. Ovo se najbolje uočava kad ljudi moraju da promene posao ili kontekst u kome se ne osećaju prijatno. Baš zato jer moraju da glume ili su pod nekom vrstom pritiska maske koja ih guši.
Koliko su ljudi u 21. veku usamljeniji nego nekad? Šta im je doneo. a šta odneo brzi ritam života? Da li je i ljubav postala “instant proizvod za jednokratnu upotrebu”?
-Tempo života je žestok. Novi životni ritam je doneo neviđenu efikasnost u oblastima poslovnih samorealizacija gde za kratko vreme puno toga možete da postignete. Ali, nakon ovakvih efikasnih poduhvata sistem adrenalina često pada, pa onda paradoksalno osoba više nema snage, vremena ili želje za emocionalna angažovanja, za svoje najhumanije uloge. Emotivni depoi su ispražnjeni jer povezivanje često traži vitalnost, zainteresovanost, raspoloženje i motivaciju za otkrivanjem sebe i drugog. Ponekad osoba kao da raspolaže baterijom samo za jednokratnu upotrebu. Ali, nakon što se “ugasi”, ovakva “pražnjenja” traže “dugoročna punjenja”. Baš zato jer je osoba samo parcijalno unela sebe u odnos.
Da li su ljudi izgubili veru u ljubav?
-Mnogi jesu, a neki i nisu, ali su pasivni u svojim nadanjima.
U koje zablude dovode ljude društvene mreže i život koji se više živi “online” nego u realnom trenutku?
-Gube u kvalitetu odnosa. Ulažu u “izlog sebe” ili tako opserviraju drugog, pa sve dobija jednu infantilnu crtu baziranu na utisku, ali ne i stvarnom dodiru i susretu osoba.
Šta je najveći neprijatelj ljubavi i romantike u stilu života koji podrazumeva mnogo više vremena provedenog na poslu i virtuelnih kontakata? Na šta ne treba nikad zaboraviti?
-Kad gledate u “nešto” često ne možete gledati u (nešto) nekog drugog. To je opasnost ove disperzije pažnje prema virtuelnom svetu. Biti zainteresovan za nekog znači biti usmeren, iskreno zaintersovan. Ostati čovek povezan sa sobom i sa drugima. Ne ustručavati se prilikom upoznavanja, približavanja, otkrivanja i izlaganja sebe prema drugom. Upravo u toj relaciji i u tom mentalnom i duhovnom prostoru se dešava stvarni život u kojem se osećamo više ili manje živim.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com
www.hrio.co
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu
Od profesionalnih slaloma do finansijske stabilnosti
Po kojim šavovima pucate?
Da li ste spremni za odricanja?
Život na distanci
Izlazak iz nezadovoljstva u emocionalnim odnosima
Posledice nedostatka ljubavi, empatije i poštovanja u detinjstvu
Mentalna dijeta
Veza sa emocionalno nedostupnom osobom
Šta nam mladi poručuju rečenicom „Nemoj da smaraš“?
Spasavanje i „lečenje“ veze nakon neverstva
Kuda žurite i morate li baš sve da stignete?
Možemo li sami rešiti svoje probleme?
Posledice emocionalnog zanemarivanja
Šta se krije iza straha?
Odlazak iz roditeljskog doma
Život bez emocija
Ono o čemu se retko govori…
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Iscelite svoje duboke rane Da li ste i vi veoma…
error: