BG online

Roditeljstvo

Mora li dete biti žrtva lošeg braka?

VISOKA CENA EMOCIONALNE I PSIHIČKE ODSUTNOSTI RODITELJA

Loši odnosi unutar porodice imaju niz posledica, kako po roditelje, tako i po decu. Pored čestih svađa kojima dete svakodnevno prisustvuje i stresa koji doživljava, ono u takvim okolnostima postaje žrtva i emocionalne odsutnosti roditelja, ali i lošeg vaspitanja. To je zbir faktora koji utiču na formiranje detove ličnosti i njegovog celokupnog kasnijeg funkcionisanja.
Vrlo često, kad su oba roditelja u čestim sukobima, njihova energija nije usmerena na dete i njegovo vaspitavanje, već na sebe i pokušaje da se partner uklopi u njihov željeni kalup. U takvom kontekstu deca su često zapostavljena, osećaju odsutnost roditelja i traže njihovu pažnju. To se dešava kroz loše ponašanje deteta ili kroz razvoj nekih drugih psihosomatskih tegoba.
Ono čemu neki roditelji često pribegavaju u takvim situacijama je prezaštićujuće, ali i popustljivo vaspitanje, nadajući se da će im na taj način nadomestiti ljubav koju nisu bili u stanju da im pruže kroz harmoničan porodični dom. U takvim porodicama je često nemanje skoro nikakvih zahteva i očekivanja od deteta, bez kritikovanja i kažnjavanja, a sve to uz ispunjavanje svake detetove želje i materijalno potkrepljivanje.

Pogrešna logika

U osnovi ovakvog ponašanja roditelja je pogrešna logika “da vole dete samo ako ga štite od svih teškoća života” i ispunjavaju mu sve želje,  jer su mu već dosta naudili koz česte svađe u kući. Na takav način, ne samo da nisu rešili problem, već su napravili još jedan novi problem. Dete s jedne strane oseća da mu roditelji ne poklanjanju dovoljno pažnje, da su pod stresom, zabrinuti i emocionalno odsutni, a sa druge strane oseća njihovu grižu savesti koja se manifestuje kroz ugađanje i materijalno potkrepljivanje. Tako, umesto da se vremenom osposobe za samostalan život,  neka deca iz takvih okolnosti postaju prezaštićena, nesigurna i nesamostalna, a neka razmažena i antisocijalna.
Dobar scenario je kada ljudi već na ranom uzrastu primete da njihovo dete pokazuje simptome koji mogu da pudu posledica loših odnosa unutar porodice i zatraže pomoć psihologa ili psihoterapeuta na vreme.

Šta da radim s detetom?

Jedna majka mi se javila zbog toga što njen sin od četiri godine pokazuje antisocijalno ponašanje prema drugoj deci. Vaspitačice u obdaništu se često žale da ih udara i gura, da nemaju rešenje kako da ga zaustave. Iz razgovora saznajem da je majka još od rođenja deteta u lošim odnosima sa suprugom i njegovom primarnom porodicom, uz česte sukube i izlive besa. U tom kontekstu i jedna i druga strana se trude da više udovolje detetu, ne bi li ih dete više volelo, i tako zaboravljaju da ga vaspitavaju, jer misle da ga zabranama previše frustriraju. Majka provodi više vremena sa detetom i upućuje mu povremene kritike, ali bez ikakvih posledica. Često je zabrinuta, psihički i emocionalno odsutna i postavlja se kao nemoćna majka koja, kao uzrok svih problema vidi svog supruga. On provodi manje vremena sa detetom, ali kada su zajedno sve mu dozvoljava. Dete tako ima model oca koji je agresivan, ali dobija svu pažnju majke. Posledica je da dete dobija poruku da je loše ponašanje način da skrene pažnju majci na sebe.

Bračna terapija

Kad je ova majka uvidela da nije nemoćna i da ipak može nešto da uradi kako bi promenila ponašanja svoga deteta, stvari su počele da se menjanju. Krenula je sa suprugom na bračnu terapiju gde rade na poboljšanju svog odnosa, a istovremeno su doneli odluku da budu odgovorni roditelji svom detetu. Psihološko savetovavanje im je pomoglo da prihvate da je potrebno da akrivno vaspitavaju dete kako bi došli do cilja, a to podrazumeva i da nešto od njega zahtevaju i da ga pohvaljuju i kažnjavanju kad je to potrebno. Naučili su tehnike koje im pomažu da reše problem sa agresivnim ponašanjem među vrešnacima i stvari su krenule na bolje. Agresivno ponašanje se i dalje povremeno javlja, ali dosta ređe i manjeg inteziteta nego ranije. Dečak je dosta smireniji i više vremena provodi u mirnoj igri sa drugom decom nego ranije. Roditelji i dalje rade na uspostvaljanju boljeg partnerskog odnosa, ali su se usaglasali oko zajedničkih ciljeva vaspitanja i to daje rezulate.

Ujedinjeni roditelji

Svakome može da se desi da ima problem u braku, ali to ne mora nužno da znači da deca moraju da budu žrtve lošeg braka. Čak su i neka američka istraživanja pokazala da se deca iz razvedenih porodica, ne razlikuju od druge dece po kasnijem uspehu u životu. Mnogo češće su deca žrtve lošeg odnosa rodtelja prema detetu, emocionalne i psihičke odsutnosti i pogrešnog vaspitanja. U takvim okolnostima uznemireni roditelji često i ne vide šta je dobro za dete, već im je fokus samo na njihovom odnosu. Dete u takvom kontekstu je nužno zapostavljeno, koliko god mu se ugađalo na druge načine. Zato, koliko god da se ne slažete kao partneri, veoma je važno da se složite kao roditelji oko ciljeva vaspitanja svoga deteta i ta vaša odgovorna odluka će dati dobre rezultate.

mr Ljubica Bogetić
Foto: Jelena Vlatković

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: EOSCENTAR@GMAIL.COM

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: eoscentar@gmail.com
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Sindrom poslednjeg ispita
Sindrom pametne dece
Emocionalne ucene roditelja
Posledice hroničnog stresa
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Uticaj roditelja na razvoj ličnosti deteta
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

Roditeljovanje – Zoran Milivojević

 

Odgajanje Kaina – Dr Den Kindlon i Dr Majkl Tompson

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Život sa izgovorima Praznici su idealna prilika da se provede…