BG online

Enterijer

Dizajniranje života

Otvori mi svoj plakar i reći ću ti ko si… (Marija Krsmanović)

Pogled u unutrašnjost plakara neke osobe govori toliko toga o njenom životu, mislima i zdravlju, čak mnogo više nego što možemo da naslutimo. To potvrđuje i dizajnerka enterijera Marija Krsmanović koja se opredelila za projektovanje, redizajn i uređenje garderobera, mnogim ženama najdraži kutak, ali istovremeno i “noćna mora” zbog nereda koji u njemu zatiču, ali ga i same ga prave.

Haos u ormaru ukazuje na haos u životu

Ako je i u vašem plakaru stalno nered, uglavnom ne možete tako lako da nađete ono što želite da obučete, ne znate gde vam je omiljena haljina, kuda je zalutala majica koju biste nosili ovih dana, mesecima se gubi svaki trag farmerkama koje toliko volite, onda je Marija Krsmanović osoba od koje mnogo toga možete da naučite i oslobodite se svih ovih pitanja, nervoze i neprijatnih situacija.
-Haos koji izbija iz vašeg ormara je refleksija onog kako se vi upravo osećate, a organizovan ormar ukazuje na organizovan život- kaže Marija Krsmanović koja je mnogim ženama postala “najbolja prijateljica” tokom zajedničke misije zvanoj “presložavanje stvari i sopstvenog života”. Ona u ovom izazovu ima uvek mnogo posla. Prvo zajedno sa klijentom traga za informacijom o tome koja garderoba mu je zaista potrebna, a zatim i za sistemom koji će doneti red u njegov plakar i život. Marija Krsmanović je završila studije dizajna enterijera koje je upisala u tridesetoj godini, u trenutku kada je želela da na svom životu donese novu dimenziju i prevashodno radi na sebi.
-U 24. godini sam prvi put postala mama i nedugo zatim shvatila da moram mnogo da radim na sebi kako bih bila dobar primer svojoj deci. Krenula sam na psihoterapiju kad mi je sin napunio 6 meseci, između ostalog jer sam primetila da počinjem da se ponašam slično kao moja majka, a da mi brak počinje da liči na brak mojih roditelja- priča Marija. -Vremenom sam nakon intenzivnog rada na sebi stasala u majku koja decu uči da budu svoji i razvijaju se u autentične individue bez mojih opaski da bilo šta moraju. Ja ličnim primerom ostvarim autoritet i nikad ne teram svoje dečake da rade ono što ne žele. Moja želja je da jednog dana završe fakultet, ali kako sam mogla da im to kažem i očekujem od njih ako ga i sama nisam završila? Tako sam u tridesetoj upisala studije dizajna enterijera, istovremeno bila mama dvoje dece i student. Tad je počela moja nova, vrlo intenzivna etapa rada na sebi. Susrela sam se sa velikim zadacima i otpočelo je moje sazrevanje.
Pre osam godina je još uvek bilo neobično da se u studentskoj klupi na prvoj godini nađe neko od tridesetak godina, pri tom i mama dvoje dece. Marija kaže da neki profesori nisu bili blagonakloni prema njoj, ali i dodaje da su joj deca bila najveća motivacija.
-Od starijeg sina sam vremenom naučila šta znači biti mudar i zreo, ali i kako da brojim do 10, dok sam od mlađeg sina naučila šta znači strpljenje i koliko nesigurnost može da nas košta.
Na fakultetu je prošla i kroz krizu i prekretnicu koja ju je dovela na put kojim danas korača.
-U to vreme mi se dogodila i nezgoda na skijanju, pa sam zbog povrede šest meseci morala da mirujem. Imala sam tad dovoljno vremena da razmislim o svemu. Završila sam u to vreme obuku za Bahovog praktičara i kroz tu obuku prilično radila na sebi, pre svega na nedostatku samopouzdanja. Bahove kapi su mi mnogo u tome pomogle, naročito kad sam na četvrtoj godini fakulteta htela da odustanem od svega.

Bahove kapi i dizajn

Diploma joj je donela novo samopouzdanje, a tokom rada sa Bahovim kapima  došla je, kaže, do zaključka da je garderober tema koja ženu može da inspiriše na rad na sebi.
-Svojim radom  pružam ženama podršku i neka nova saznanja o njima samima, otkrivam im kako mogu da sagledaju sebe kroz unutrašnjost svog garderobera. Pogled u garderober govori mnogo o osobi koja ga koristi, pre svega o tome šta se u njoj nalazi, šta joj se dešava, da joj je u njoj gužva i haos, šta je zanemarila, vuče li nešto sa sobom iz prošlosti… Haos u  ormaru ukazuje na haos u životu. U njega se svašta trpa jer garderober kao prostorija ili plakar kao deo nameštaja, se uvek nalazi u spavaćoj sobi i niko ga ne vidi. To je jedan od razloga što je često u neredu, haosu, neorganizovan- otkriva Marija.
U svom radusa klijentima Marija koristi i znanja koja ima kao Bahov praktičar. Spojivši te dve veštine, Bahove kapi i dizajn, ona sa klijentima razgovara o njegovim potrebama i ciljevima vezanim za garderober. Kaže da je bilo i onih koji nisu znali kako da slože stvari, ali ni kad ih vade kako da ne stvaraju dodatni problem u ormaru.
-Jedna osoba me je pozvala i rekla da nemam “šta da tražim kod nje” i da samo želi da čuje šta imam da joj kažem. Kad sam došla, sama sebi je rekla šta ima i došla do rešenja svog problema. Nikome ništa ne namećem, već pomažem ljudima da dođu do rešenja koje je najbolje za njih, da otkriju šta i gde je njihov problem. Moj pristup u radu je uvek individualan. Postoji samo pravo, a ne univerzalno rešenje za konkretnu osobu.

Sakupljači garderobe

Ormar je dubok onoliko koliko i problem vlasnika ormara- napominje Marija Krsmanović. U svojoj praksi do sad je sretala različite tipove ljudi, a među njima je bio priličan broj i “skrivenih sakupljača”.
-To su oni koji čuvaju haljine od pre 15 godina i suknje koje “nikad više neće moći da kupe”. Kad pobacaju ili poklone garderobu koja im je višak, ljudima se  poboljša život, a zatim najčešće sledi raspremanje cele kuce, a mnoge stvari se dovedu u red. Sakupljačima je najjači izazov da puste i oslobode se, da neke stvari odu od njih. U to su umešani i neki strahovi. Postoje površni sakupljači i sakupljači sitnica. Svima uvek pre nego počnemo da radimo preporučim da vide šta imaju od stvari. Nije isto projektovati plakar za osobu koja nosi duge suknje i za onu koja uopšte ne nosi suknje i haljine. Duga i krataka haljina ne mogu da stoje u istom delu ormara, a najčešća greška prosečnog klijenta je prepuštanje stolaru projektovanje plakara- priča Marija Krsmanović.
Tokom prve konsultacije i razgovora s Marijom prvo se locira izazov i potreba klijenta. Druga konsultacija je na terenu, ispred plakara gde su već u potrazi za idealnim rešenjem.
-Siromaštvo i nemaština na ovim prostorima su doprineli tome da kupovina mnogima donosi osećaj moći. Nema potrebe za stihijskim kupovinama, a sve to me je inspirisalo da dizajniram 3 u 1 hajinu koja se sastoji iz tri komada garderobe koji mogu da se nose svaki za sebe. Kad je komad odeće pravi za vas, uvek je nosiv i uvek će vam dati potrebnu podršku. Koliko god  puta da ga obučete uvek cete izgledati drugačije. Suština je u pametnoj kupovini. Garderobu nosimo mi, a ne ona nas.

Preglednost na prvom mestu

U garderoberima je na terenu nalazila svasta, od zaboravjenih komada garderobe do one sa etiketama, nikad obučenih. Marija Krsmanović nam je otkrila i kako je  uredila sopstveni plakar.
-Moj ormar je redizajniran od postojećeg i mnogo sam učila iz svojih grešaka. Kod mene su stvari sortirane po vrsti- suknja do suknje, pantalone do pantalona, a haljine su zajedno. Majice i džempere držim na ofingerima. Ono što svakodnevno koristim vidljivo je i dostupno. Nema gužve i viška stvari. Preglednost doprinosi bržem odabiru stvari i daje osećaj reda i preglednosti. Fioke mi služe za sportsku opremu i čarape. Koristim i metodu planinarskog pakovanja- “urolaj me da mogu da stanem”, pa tako rolam helanke, čarape i stvari od materijala koji se ne gužvaju. Rolanje stvari koristim i za pakovanje u kofer – rekla nam je Marija Krsmanović koja ljudima donosi u život red, balans i mir. Mariju možete kontaktirati putem mejla [email protected] i saznati više o njenom radu na web sajtu: www.marijakrsmanovic.com

Branka Gajić

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
SVI SMO ROĐENI DA BUDEMO SREĆNI Često kad se pokrene…